Makroekonomski rezultati u Srbiji i dalje su snažni, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF), čija je delegacija upravo završila poslednju reviziju aktuelnog stendbaj aranžmana (SBA) koji Srbija ima sa tom finansijskom institucijom. Najavljen je i novi, nefinansijski aranžman, koji kao prioritet stavlja rešavanje pitanja kadrova u Poreskoj upravi.
Rast i tržište rada su robusni, inflacija je opala, devizne rezerve su na rekordnom nivou, a teret javnog duga nastavlja da pada, navodi se u saopštenju MMF-a od srede.
"Izvršni odbor MMF-a je odobrio dvogodišnji SBA u decembru 2022. godine. Taj aranžman je podržao Srbiju u periodu velike ekonomske neizvesnosti i nestabilnosti cena energije. U okviru SBA, Srbija je uspešno sprovodila makroekonomske politike koje su podržale spoljnu i fiskalnu održivost i koje su ponovo izgradile bafere za slučaj budućih šokova", izjavio je šef Misije MMF-a Donal McGettigan.
Opširnije
MMF zaključio posetu Srbiji, najavljen novi trogodišnji aranžman
Delegacija MMF-a završila je u Beogradu četvrtu i ujedno poslednju reviziju aktuelnog stendbaj aranžmana.
16.10.2024
Arsić o rebalansu budžeta: Uvećanje deficita otežaće padanje inflacije
U Skupštini Srbije okončana je načelna rasprava o rebalansu budžeta. U četvrtak će na dnevnom redu biti amandmani.
25.09.2024
Fiskalni savet: Smanjenje deficita dobro, ali je moglo još bolje
Fiskalni savet kritikuje trajno povećanje penzija u ovoj godini.
09.10.2023
Koje reforme su smanjile sivu ekonomiju u Srbiji?
Za jednu deceniju sprovedeno je 10 najvažnijih reformi koje su doprinele tome da Srbija nedavno dobije investicioni rejting
10.10.2024
Ocenio je da je zemlja povećala i modernizovala svoje energetske tarife i inicirala restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS) kako bi poboljšala finansijsku održivost i efikasnost energetskog sektora.
"Srbija je takođe ostvarila dobar napredak u pogledu važnih fiskalnih strukturnih reformi i uložila dodatne napore u poboljšanje upravljanja državnim preduzećima", rekao je McGettigan. Podsetimo, Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije (koji se primenjuje od 16. septembra) predviđeno je da sva javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države do kraja 2025. godine moraju biti korporatizovana.
Iz MMF-a su istakli i da je Srbiji ovog meseca prvi put dodeljen kreditni rejting investicionog ranga od strane S&P Global Ratingsa.
"Nakon prethodne misije MMF-a u martu ove godine rekla sam da je u periodu pred nama i formalno uvođenje Srbije u grupu zemalja investicionog ranga, koji Srbija zaslužuje. I nove ocene MMF-a jesu potvrda da u Srbiji sprovodimo dobre politike kojima jačamo našu ekonomiju, a time i uslove za dalji rast rejtinga. Postoje svi razlozi za realni optimizam, jer ovakvi uslovi olakšavaju donošenje odluka na srednji i dug rok, time i dalji rast zaposlenosti i ukupan napredak društva", izjavila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, saopšteno je u sredu.
Viceguverner Nikola Dragašević ranije je najavio da bi Srbija uskoro mogla da dobije investicioni rejting i od drugih renomiranih svetskih kuća, a prvi bi na potezu mogao da bude Fitch. Kamate na državne hartije od vrednosti na međunarodnom tržištu su negde između prinosa na dug Rumunije u Mađarske, a Dragašević je za Bloomberg Adriju nedavno izjavio da očekuje da će se i spred između srpskih i mađarskih hartija dalje smanjivati.
Bazna inflacija još visoka, očekuju privredni rast od skoro četiri odsto
"Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su impresivni. Predviđamo rast od 3,9 odsto u 2024. godini, koji će se povećati na oko 4,25 odsto u narednim godinama", kazao je McGettigan.
Istakao je da je bazna inflacija i dalje povišena, mada se ukupna inflacija vratila u ciljani koridor NBS, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane.
"Očekuje se da će se fiskalni deficit povećati na 2,7 odsto BDP-a u 2024. godini, kako bi se pomoglo finansiranje dodatnih potreba za potrošnjom u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i odbrane. Na osnovu dobrih rezultata u naplati fiskalnih prihoda, snažnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše, očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 procenata BDP-a do kraja 2024. godine", rekao je predstavnik MMF-a.
Kako se bude povećavala domaća tražnja i nastavile intenzivirane javne investicije u Srbiji, predviđa se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati u 2024. godini, kao i da će se dodatno povećati na srednji rok. Međutim, očekuje se da će dalji snažni prilivi stranih direktnih investicija (SDI) više nego nadoknaditi deficit bilansa tekućih transakcija u narednim godinama i omogućiti kontinuiranu akumulaciju rezervi, napomenuo je. "Finansijski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan."
Tabaković je napomenula da su obezbeđene rekordne devizne rezerve i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru bili i ostaju važan stub izvesnosti poslovanja i očuvanja i finansijske stabilnosti zemlje. "I inflacija u granicama cilja NBS, rekordna dinarska štednja i najniže učešće problematičnih kredita govore u prilog monetarnoj i finansijskoj stabilnosti. Sve to, uz očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između četiri i pet odsto u narednim godinama, jeste pokazatelj da je Srbija u odličnim rukama", zaključila je.
Rizici
McGettigan se osvrnuo i na ključne rizike po ekonomske izglede Srbije. Izneo je sledeće: eksterna tražnja, SDI i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, kao i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.
"Srbiji su stoga potrebni znatni baferi protiv neizvesnosti i rizika. Ohrabruje činjenica da su devizne rezerve i depoziti države visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sistem je snažan. Dalje razborite politike pružaju dodatan važan bafer", naveo je on.
Poreska uprava jedna od glavnih stavki novog aranžmana
Najavljen je trogodišnji aranžman Instrument za koordinaciju politika (engl. Policy Coordination Instrument - PCI), koji će biti nefinansijskog karaktera. "PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama. Dogovor treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga odbor razmatrati u decembru 2024. godine", kaže se u zvaničnom saopštenju te institucije.
U okviru instrumenta PCI, Srbija se obavezuje da fiskalni deficiti neće preći tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u periodu od 2025. do 2027, da će se izvršiti dodatna prioritizacija potrošnje u slučaju fiskalnih šokova, kao i da će povećanje zarada i penzija biti u skladu sa njenim fiskalnim pravilima.
Iz MMF-a poručuju da će PCI uspostaviti ravnotežu između potreba u pogledu javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada. PCI će, kako kažu, takođe pogurati Srbiju u realizaciji ambicioznog programa strukturnih reformi, koji je usmeren na fiskalne reforme i reforme u oblasti državnih preduzeća i energetike.
"PCI će pomoći vlasti da unapredi upravljanje javnim finansijama, upravljanje javnim investicijama, upravljanje fiskalnim rizicima, fiskalnu transparentnost i planiranje zaposlenosti u javnom sektoru i penzija. Takođe će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makrokontekstu", rekao je McGettigan.
Kako je Bloomberg Adria već pisala, Poreska uprava se već na početku ove godine pohvalila većom efikasnošću, nakon što je tokom prošle godine bila na meti kritike. Tako je sa sve manje radnika saopštila da je naplatila veći PDV.
Trebalo bi i da olakša vlastima u preciziranju i operacionalizaciji plana investicija u energetskom sektoru, poboljšanju finansijske održivosti energetskih državnih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje Mehanizma Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM). "Na kraju, PCI će pomoći vlastima u važnim i složenim reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i u energetskom sektoru", zaključio je on.
(Tekst dopunjen izjavama guvernera NBS u sedmom i trinaestom pasusu.)