Fiskalni savet: Smanjenje deficita dobro, ali je moglo još bolje

Smanjivanje javnog duga i deficita u naredne tri godine su dobro planirani, ali privredni rast i inflacija su isuviše optimistično zacrtani. Ovako je Fiskalni savet ocenio revidiranu Fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Srbija planira postepeno smanjivanje deficita sa planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto BDP u 2024, pa na 1,5 odsto BDP-a u 2025. i u 2026. godini. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje - sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine). Ovi srednjoročni ciljevi su definisani u dobrom smeru i to je jedina pohvala koju je Fiskalni savet izrekao.

U Fiskalnom savetu smatraju da je Vlada Srbije bila u prilici da napravi nešto odlučniji program uravnotežavanja budžeta u srednjem roku, ali se, kako su naveli, i ovako definisani ciljevi mogu oceniti kao prihvatljivi, jer je najvažnije da se iz godine u godinu smanjuju budžetski deficit i javni dug u odnosu na BDP.

Izdaci za kamate su mogli da budu za 150 miliona evra manji

Ipak, Fiskalni savet podseća da je propuštena prilika da se javne finansije Srbije uvedu u mirnije vode već ove godine, a deficit spusti na još niži nivo u srednjem roku. Kako navode, u 2023. se otvorio prostor za mnogo snažnije umanjenje deficita u odnosu na tadašnji plan sa prvobitno planiranih 3,3 odsto BDP na ispod dva BDP. Da je ova mogućnost iskorišćena, ciljani deficiti u periodu 2024 - 2026. bez problema su mogli biti još niži, na nivou 1-1,5 odsto BDP.

Kako ističu, ovaj štedljiviji fiskalni okvir bio bi višestruko koristan za Srbiju. Pre svega, javni dug bi na kraju 2026. bio za preko dve milijarde evra manji, što bi imalo za posledicu primetno manje godišnje izdatke za plaćanje kamata (za oko 150 miliona evra).

Oštrije umanjenje deficita odrazilo bi se na smanjenje premije na rizik zemlje, što bi posredno doprinelo padu kamatnih stopa po kojima se zadužuju država i privatni sektor. Na kraju, restriktivnija fiskalna politika mogla je aktivno da doprinese suzbijanju inflacije (po kojoj je Srbija trenutno među evropskim rekorderima), tj. rešavanju verovatno najvećeg makroekonomskog izazova s kojim se zemlja suočava u ovoj godini.

Srbija osim potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom koja je strategijom prepoznata ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, smatra Fiskalni savet. Takvi su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta i zdravstvo.

Klinički centar Srbije zapošljava za 20 odsto manje radnika

Kako navode, propuštena je još jedna prilika da se upravljanje brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše s manjkom kadra u naredne tri godine. Veliki deo institucija uveliko funkcioniše s deficitom stručnog kadra i to nije slučaj samo sa Poreskom upravom. Tako je, recimo, u Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) na kraju 2022. godine po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je 20 odsto manje od sistematizacijom predviđenih 514 (stalno zaposlenih) izvršilaca. Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove; čak i kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori u oblasti životne sredine, u ovom sistemu nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

U zdravstvu jeste bilo povećanja broja zaposlenih nakon izbijanja pandemije, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu s manjkom medicinskog osoblja. Tako Univerzitetski KC Srbije, najveća pojedinačna ustanova zdravstvene zaštite u našoj zemlji, zapošljava po svim osnovama 8.100 ljudi (podatak za januar 2023. godine), što je 20 odsto manje od sistematizacijom predviđenog broja od oko 10.000 ljudi. Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkretni planovi da se oni adresiraju.

Depositphotos

 

Fiskalni savet je ponovio da je vođena pogrešna socijalna politika time što se umesto njenog trajnog i sistematskog unapređenja u praksi pribegavalo neselektivnim isplatama novca širokim kategorijama stanovništva, kao što su penzioneri, deca i mladi. Upravo to što, prema njihovoj oceni, ni nova strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite je jedan od njenih najvećih propusta.

Upozoravaju da će srednjoročnu fiskalnu stabilizaciju otežati vanredno oktobarsko povećanje penzija kojim su, između ostalog, prekršena fiskalna pravila koja jasno propisuju kriterijume za godišnju indeksaciju penzija. Suština tih pravila je da na javan i predvidiv način osiguraju da penzijski rashodi gravitiraju ka iznosu od 10 odsto BDP-a, što je u skladu sa ekonomskim mogućnostima srpske privrede. Vlada, međutim, nepunih godinu dana od usvajanja krši ta ista pravila, donošenjem odluke o vanrednom povećanju penzija za 5,5 odsto od oktobra 2023. godine preko zakonski propisanog usklađivanja od januara.

Ova mera donosi trajni trošak budžetu od oko 0,5 odsto BDP-a, čime se osetno usporava povratak javne potrošnje na pretkrizni nivo čemu se teži. Umesto da nivo penzijskih rashoda bude približno 10 odsto BDP-a u naredne tri godine kako prilikom usvajanja fiskalnih pravila (opravdano) očekivalo, ovi izdaci već od 2024. počinju osetno da divergiraju od te putanje, dostižući u 2026. za Srbiju previsokih 10,8 odsto BDP-a.

Kritikovano je i to što se strategijom ne planira sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva.

"U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura (za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva)", upozorava Savet.

FS: Rast BDP-a između 2,5 i 2,9 odsto u 2024.

U revidiranoj strategiji prognoze u kratkom i srednjem roku nisu se promenile u odnosu na njen nacrt, pa se rast BDP-a u 2024. prognozira na nivou od 3,5 odsto, nakon čega bi se nastavilo njegovo postepeno ubrzavanje do 4,3 odsto u 2026. godini, a što se cena tiče, predviđa se prosečna inflacija u 2024. od 4,9 odsto, a zatim njeno dalje usporavanje na tri odsto u 2026. godini.

Međutim, kada je reč o prognozi za 2024. godinu, ocenjuju da je pristup Vlade Srbiji trebalo da bude znatno konzervativniji, jer smatraju da je malo verovatno da će sledeće godine doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav strategija predviđa.

Dodaju da je rast BDP-a u prvoj polovini ove godine iznosio svega 1,3 odsto, što je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto, zbog poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto. Oni očekuju da će Srbija ovu godinu završiti sa privrednim rastom od dva ili 2,5 odsto i inflacijom od devet odsto.

Depositphotos

 

"Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, smatramo da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024, od na primer 2,5-2,9 odsto. Slično se može reći i za očekivano snažno usporavanje inflacije u 2024. godini", navode.

Kada je reč o rastu potrošačkih cena do kraja ove i tokom iduće godine, Fiskalni savet ocenjuje da bi "bilo realističnije inflaciju u 2024. planirati na nešto višem nivou".

Fiskalni savet očekuje inflaciju od šest odsto

Uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (za osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena kroz neselektivnu isplatu sredstava za decu i penzionere i drugo, FS smatra da je malo verovatno da će u prvoj polovini 2024. doći do snažnog usporavanja inflacije.

Bez takvog usporavanja inflacije u prvoj polovini 2024, teško je moguće da će se prosečna inflacija u toj godini spustiti na prognoziranih 4,9 odsto. "Smatramo zato da bi bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju u 2024. na nešto višem nivou, od oko šest procenata", ocenio je Fiskalni savet.