'Vlada sluša svaku treću Fiskalnog saveta'

Za iduću godinu država može da pomogne privatnom sektoru ako smanji poreze na zarade i ne podstiče inflaciju, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u intervjuu za Bloomberg Adriju.

Neposredan povod za gostovanje bio je tek usvojen rebalans budžeta za koji je ministar finansija izjavio da je pozitivan jer se smanjuje  deficit, ali i razvojan - izdvaja se više novca u kapitalne investicije. Kako je od januara do avgusta ostvaren suficit republičkog budžeta koji je bolji od plana za čak 142,1 milijardu dinara, to je za prvog čoveka finansija dovoljno da se od 1. oktobra i 1. januara povećaju i plate i penzije.

Ono što je sporno, prema rečima Pavla Petrovića, jesu neselektivne mere novčane pomoći deci do 16. godine i jednokratna isplata penzija od 20 hiljada dinara, kao i povećanje akciza od osam odsto, od kojih će one na gorivo imati domino efekat na povećanje inflacije.

Iznenađenje, ali negativno

- Šta vas je najviše iznenadilo, pozitivno, od početka godine?

Javne finansije ostale su pod kontrolom, ali se iz rebalansa vidi da se ne ide ka nižem deficitu, koji je u osnovi moguć, već se uvek dodaju neki novi rashodi.

- Može li se reći da je to negativno iznenađenje?

Iz ugla fiskalne pozicije zemlje, to jeste na negativnoj strani. Naime, najveći deo tih rashoda ide neciljano, kao što je slučaj i s davanjima svoj deci do 16. godina, kao i sa davanjem svim penzionerima po 20 hiljada dinara jer ti rashodi nemaju socijalnu ulogu. Oni nisu ciljani da budu dati onima kojima je najpotrebnije. Najčešće odlaze onima kojima to nije potrebno.

- Ali dobiće i oni s manjim penzijama, kojima 20 hiljada dinara mnogo da znači.

Upravo tako. Ali vi sad govorite o socijalnoj politici i to je ono gde se već tri godine u ovoj zemlji zamenjuju teze. Oni i treba da dobiju i to je stav Fiskalnog saveta. Treba da dobiju penzioneri koji imaju manja primanja, ali ne samo oni, nego imate skoro 150 do 200 hiljada starih koji nemaju nikakva primanja. To znači da treba da dobije stara populacija koja je siromašna i njima da bude usmerena ta pomoć.

U toj grupaciji će biti i penzioneri sa malim prihodima. Treba da dobiju i deca, ali ne sva do 16 godina, nego treba da dobiju oni kojima to treba. I upravo je Fiskalni savet pre dve godine izašao sa programom socijalne zaštite koji predviđa da se prošire davanja i da budu ciljana za one kojima je to stvarno potrebno. Umesto toga, umesto te ciljane mere, ide se na ove koje nisu opravdane nikako, a imaju i negativan efekat na inflaciju.

- Kako vi to razumete, tri godine, kažete vaš predlog praktično stoji na stolu kod ministra finansija i nije usvojen?

Meni nije jasno zašto se to radi jer to samo može da pokaže implicitno da nije stvarni cilj da sredstva odlaze tamo gde su najpotrebnija, nego da se sredstva široko dele svima, što je i socijalno neopravdano i ekonomski neopravdano. U ovom slučaju podstiče i inflaciju, a nema ni nekog uticaja na privredni rast.

Nekoordinacija ministra Malog i guvernerke Tabaković

- Sledi niz povećanja cena - od 1. oktobra sve akcize su veće za osam odsto. Naravno, najviše pažnje je usmereno ka akcizama za gorivo upravo zbog domino efekta koji bi ona mogla da ima. Od 1. novembra poskupljuju i struja i gas. Da li verujete da će sad ovo da ugrozi plan Narodne banke Srbije, koja je povećavala referentnu kamatnu stopu da obuzda rast cena na osam odsto do kraja ove godine. Inflacija je sada 12,5 odsto.

Da, to se sad dovodi u pitanje. Još nije sigurno da vidimo kakvi će biti efekti, ali svakako rast akciza će uticati na rast cena. Vi imate situaciju - rast troškova koji će gurati cene naviše, ali i da bi sve te cene stvarno i prelile u inflaciju, vi morate da imate dodatnu platežnu potražnju. U kombinaciji ta dva efekta vi imate veću inflaciju.

Uz mere iz rebalansa - 20 hiljada dinara penzionerima jednokratno, doneće skoro 500 miliona evra dodatne tražnje - to je 0,7 odsto dohotka bruto domaćeg proizvoda zemlje. Kombinacija te dve stvari dovešće do toga da inflacija kod nas bude veća nego što je to Narodna banka htela.

I tu vidite da nema koordinacije između dve politike. S jedne strane, Narodna banka opravdano diže kamatnu stopu da bi obuzdala inflaciju, ali s druge strane, na fiskalnoj strani vi podižete potrošnju s jedne strane i podižete akcize s druge strane -  sve to utiče na rast cena.

BloombergAdria.com

 

Privatni sektor - čekajući 2024.

- Da ste vi sad u privatnom sektoru, kako biste vi razumeli poruke iz ovog rebalansa? Svaki rebalans na neki način ukazuje kakav će biti budžet za narednu godinu, a za mesec dana će biti i predlog budžeta za 2024. što znači da je malo manevarskog prostora za velike promene.

Rebalans nije najbolja poruka za privatni sektor ako se troši i ne deli ciljano, a s druge strane to finansirate podizanjem poreza koji će osetiti privatni sektor. Podizanjem akciza vi na neki način kočite privredni rast. A s druge strane, neselektivnim davanjem novca stimulišete inflaciju. Iz ugla privatnog sektora moglo bi da se kaže da imamo dva osnovna problema: visoku inflaciju i nedovoljan privredni rast.

Kako ne bi bilo sve negativno, važno je reći da za privatni sektor da su javne finansije pod kontrolom. Deficit će ove godine biti dve milijarde evra, iduće oko 1,6 milijardi evra. To su još uvek deficiti koji nisu dramatični da izazivaju nestabilnost privrede, ali treba reći da bi mogli i biti manji i da bi to pospešilo i privredu.

- U tom kontekstu šta očekujete za iduću godinu, za privredu? Gde vidite najveće probleme?

Izazov će još uvek biti inflacija, ali i fiskalni deficit. On bi mogao da se smanji u odnosu na ovu godinu. U tom slučaju u budžetu za sledeću godinu postoji prostor, umesto da se na rashodnoj strani ovako neselektivno deli, da se ide na smanjivanje poreza, naročito poreza i doprinosa na rad. To bi bilo ono što bi podstaklo privatni sektor.

Izdaci kapitalni, projekti i ne baš

- Jedna od stavki u rebalansu jeste i veće izdvajanje za kapitalne projekte, što ste i vi tražili sve vreme. Da li je to mesto gde ste se usaglasili sa Vladom?

Veće ulaganje u kapitalne projekte je nešto što mi tražimo još od 2013-2014. godine kada je počela fiskalna konsolidacija, kada smo rekli da treba smanjiti potrošnju, ali ostaviti prostor za kapitalne investicije jer to pokreće privredni rast. Stvarno su od 2019. te kapitalne investicije naglo porasle i sada su i u ovom rebalansu veće što je pozitivna stvar i to smo rekli u našem izveštaju. Naravno, ne bi bio Fiskalni savet ono što jeste, kad ne bi tu stavili zagradu i rekli -  dobro, ali.

Dakle, sledeći korak je taj da izbor projekata bude takav da da maksimalni rezultat i da bude transparentan, da se napravi "cost-benefit" analiza. A to se sada ne dešava. Po mom mišljenju, stadion ne spada u takve projekte koji će gurati privremeni rast. Kad njega uporedite sa veoma malim investicijama u zaštiti životne sredine: prečišćavanjem voda, sređivanjem deponija, vidite da su to ogromni problemi. I druga stvar kod tih investicija jeste da se postavi pitanje: koliko one koštaju i koliko se efikasno izvode da ne budu suviše skupe. Dakle, da investicije, ali izbor je sada važan.

Vlada sluša svaku treću Fiskalnog saveta

- Vi ste profesor, akademik, čovek od brojeva. Ako uporedite ovaj rebalans i vaš komentar na njega, ali i ranije komentare, u kom procentu Vlada usvaja preporuke, predloge Fiskalnog saveta?

Do 2019. godine, posebno tokom fiskalne konsolidacije Vlada je usvajala veliki deo onog što smo mi predlagali. Do zaokreta je došlo od korone, kada je, izuzimajući povećanje izdataka za kapitalne projekte, uz ogradu za izbor tih investicija, Vlada okrenula svoje prioritete ka tom neselektivnom trošenju novca umesto fokusiranom trošenju na one kojima je potreban. I u tom segmentu već tri godine mi vodimo borbu.

- Možete li mi reći koji je to procenat usvojenih preporuka?

Za ove poslednje tri godine to je možda 30 odsto, ali ranije - u periodu konsolidacije išlo je u do 70-80 odsto. Često se nije reagovalo odmah, već nakon godinu dana, ali reagovalo se.

 

O tome zašto je pad naplate PDV-a povezan sa organizacijom Poreske uprave, da li je organizacija Elektroprivrede Srbije zaista korak ka nestranačkom upravljanju, pogledajte opširnije u intervjuu u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar