Robotika na Balkanu - koliko ulažu zemlje Adria regiona

Prema najnovijem izveštaju Međunarodne federacije za robotiku iz 2024. godine, broj industrijskih robota koji rade u fabrikama širom sveta je 2023. godine dosegao rekordnih 4.281.585 jedinica, što predstavlja porast od 10 odsto u odnosu na godinu ranije. Godišnja instalacija novih robota iznosila je 541.302 jedinice, što je drugi najviši zabeleženi broj, samo dva odsto manje od rekorda iz 2022. godine kada je instalirano 552.946 robota. Ipak, kakvo je stanje u Adria regionu?

Hrvatski naučnici i istraživači rade u "nemogućim uslovima"

O dostupnosti finansiranja naučnih projekata, saradnji između akademske zajednice i industrije, te šta je potrebno unaprediti da bi Hrvatska postala prepoznatljiv centar zajednice robotike, razgovarali smo sa Matkom Orsagom, vanrednim profesorom na Zavodu za automatiku i kompjutersko inženjerstvo na zagrebačkom Fakultetu elektrotehnike i računarstva.

Treba razdvojiti pitanja primene i istraživanja, objašnjava Orsag. "Što se tiče istraživanja i razvoja, to (...) kao šira zajednica treba sigurno pojačati. U poređenju sa Slovenijom i Mađarskom, mislim da značajno zaostajemo u smislu istraživanja i mogućnosti finansiranja tog dela. Što se tiče primene, u poslednje vreme se razvila snažna potreba industrije za primenu robotskih tehnologija, što je primarno podstaknuto potrebom za radnom snagom."

Dodaje kako saradnja akademske zajednice i industrije zavisi od snage same industrije. "Postoje fantastični primeri fantastičnih firmi, industrijskih kompleksa koji su sposobni da investiraju u istraživanje i razvoj i ta saradnja je, rekao bih, fantastična. Radimo sa ljudima koji razumeju tehnologiju, razumeju potrebu svojih proizvodnih procesa i spremni su da investiraju u robotske tehnologije i nove stvari koje su konkurentne, ne samo u Hrvatskoj, već i u svetu."

Kada je reč o pristupu kapitalu i izvorima finansiranja za istraživanje, razvoj i komercijalizaciju, Orsag kaže kako je kapital dostupan - te postoji veliki broj poziva i mnogo novca koji je naizgled dostupan svima. Međutim, upozorava, problem s pozivima koji omogućuju saradnju između industrije i akademskih institucija je taj što su pozivi napravljeni bez konsultacije sa samim firmama ili institucijama.

"Oni često ograničavaju saradnju (...) različitim načinima na koji se novac može potrošiti. Veliki problem kod toga je i u tome što je jedan od indikatora i broj potpisanih ugovora, a ne i potrošena sredstva, što dodatno otežava sam proces. Procesni kapaciteti tih tela su često ograničeni do tog nivoa da ili ne razumeju tehnologiju ili ne razumeju naučni proces ili, nažalost, sve zajedno."

Pitali smo i gde su hrvatske naučne institucije u poređenju sa evropskim centrima.

"Ja bih tu upotrebio (...) plastičan primer inženjera, recimo NASA-e, koji rade u nemogućim uslovima u sistemima koji su daleko, i komunikacijski i fizički, i moraju smisliti rešenje", odgovara. "Tako često mi u Hrvatskoj u relativno nemogućim uslovima, s minimalnim finansiranjem, moramo da smislimo rešenja za vrlo kompleksne probleme. To je potencijal u kom mi stvarno možemo da se uporedimo i sa evropskim i svetskim istraživačkim institucijama, jer zaista radimo cutting edge tehnologiju, ali s mnogo manje sredstava, što je u stvari i naša prednost - samo je treba reklamirati i prepoznati", zaključuje Orsag.

 

U Bosni i Hercegovini tek nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji

Dok je u razvijenim zemljama robotika zastupljena u svim sferama života, u Bosni i Hercegovini to nije slučaj. BiH ima svega nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji, ali stanje na tržištu godinama napreduje, i taj sektor nije nepoznanica bosanskim kompanijama, međutim potrebno je još mnogo rada da bi se dostigao stepen svakodnevne primene.

Robotika u Bosni i Hercegovini prisutna je još od doba Energoinvesta. Taj privredni div i centar naučno-istraživačkog rada Jugoslavije proizvodio je industrijske robote.

Gledajući brojke o broju proizvedenih robota u svetu, Azija proizvodi 70 odsto svih novih instalacija, Evropa 17 odsto, a Amerika 10 odsto, dok BiH nema ni blizu takve brojke, kaže za Bloomberg Adria TV Kenan Varda, nacionalni koordinator Svetske robotske olimpijade za Bosnu i Hercegovinu i viši asistent za automatizaciju i robotiku na Univerzitetu u Zenici.

"Nismo u ovom poretku. Poslednja statistika kaže da na 10.000 zaposlenih u industriji, recimo (Južna) Koreja i Japan imaju 600-700 robota, kod nas u regionu taj broj ne prelazi 50, a sama BiH je još daleko ispod toga, tako da se mi još uvek borimo da povećamo svest o uključenju industrijskih robota i samih automatizovanih sistema u industriju, kako bismo olakšali i ubrzali svoj proces i upotrebu sistema u samoj industriji", objašnjava Varda.

Veruje kako je prva prepreka dodatnom razvoju robotike u zemlji strah od smanjenja radne snage, odnosno gašenja radnih mesta: "Postoji bojazan, koja je mit, da će to smanjiti broj radnih mesta, kao i poslove na određenim pozicijama."

"Druga stvar je to što nismo još dovoljno naučili da roboti mnogo toga mogu da rade za nas, a da je nemoguće da industrija funkcioniše bez ljudi, samo sa robotima. Postoje neke etičke implikacije - ako bi postojali samo automatizovani sistemi koji bi donosili odluke u samoj proizvodnji. Tada ne bi moglo da se odredi ko je kriv ili ko je donio određenu odluku", smatra Varda.

 

U Severnoj Makedoniji još nema fokusa na proizvodnju hardvera

Robotika u Severnoj Makedoniji je u fazi razvoja. Trenutno postoji nekoliko kompanija koje rade u sektoru robotike i koje se uglavnom fokusiraju na razvoj softverskih rešenja, pa i integraciju postojećih robotskih sistema, a ne na proizvodnju hardvera, kaže Gorjan Nadžinski, profesor na Fakultetu elektrotehnike i informacijskih tehnologija u Skoplju.

Korporativni sektor prati korake za automatizaciju radnih procesa, ali za razvoj robotike potrebna su ozbiljna ulaganja u obrazovanje, objašnjava on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar