Došlo je vreme za studiranje - priča iz regiona

Pre dve godine u ovo vreme, maturska haljina moje ćerke bila je gotovo spremna jer je još pre Nove godine znala šta želi. Teži deo bio je izbor fakulteta. Na pitanje da li je već odlučila, i u maju sam dobijala isti odgovor: "Molekularna biologija, farmacija, hemija, medicina. Ne znam. Videćemo. Ima vremena". 

Kada se moja generacija upisivala na fakultet, u maju više nije bilo vremena jer su upisi bili u junu. Današnjim maturantima, bar u Severnoj Makedoniji, lakše je jer rezultate državne mature čekaju do jula, a prijave i upisi na fakultete su krajem avgusta. Bilo je to dugo, toplo leto, a odluka je pala na farmaciju. 

Način upisa na fakultet u zemljama Adria regiona se razlikuje. U Severnoj Makedoniji polaže se državna matura i rezultat sa mature, zajedno sa uspehom iz srednje škole, uglavnom je presudan za upis – prijemnih ispita nema. Prijemnih ispita nema ni u dve članice Evropske unije – Hrvatskoj i Sloveniji, gde se takođe polaže državna matura, a proces prijave za visoko obrazovanje počinje u februaru. 

U Bosni i Hercegovini ne polaže se državna matura, a za upis su presudne ocene iz srednje škole. Prijemni ispiti organizuju se samo na fakultetima na kojima postoji veće interesovanje od broja slobodnih mesta. Ni u Srbiji nema državne mature – tamo maturanti polažu prijemne ispite. 

Šta je potrebno za kvalitetno obrazovanje 

Razlikuje se i kvalitet univerziteta u regionu. Prema The Academic Ranking of World Universities (ARWU), poznatijem kao Šangajska lista najboljih univerziteta, među prvih hiljadu našla su se samo četiri univerziteta iz Adria regiona. 

U prvih 500 rangirani su univerziteti u Beogradu i Zagrebu. Univerzitet u Ljubljani, prema listi za 2024. godinu, nalazi se između 501. i 600. mesta. Srpski studenti imaju još jednu opciju među hiljadu najboljih – Univerzitet u Novom Sadu, koji je rangiran između 901. i 1000. mesta. 

Prema drugoj prestižnoj listi – Times Higher Education World University Ranking za 2025. godinu – najbolje rangirani univerziteti iz regiona su oni iz Ljubljane i Nove Gorice, koji su ušli među prvih hiljadu.  

 

 

Prema poslednjem izveštaju Webometricsa iz januara ove godine, koji je obuhvatio skoro 32 hiljade visokoškolskih ustanova širom sveta, Bosna i Hercegovina ima 46 univerziteta. 

Na toj listi najbolje su rangirani državni univerziteti. Tako je Univerzitet u Sarajevu (UNSA) na 1478. mestu, što ga čini najbolje rangiranim u BiH. Sledi Univerzitet u Istočnom Sarajevu koji trenutno zauzima 2698. mesto, što je poboljšanje od čak tri hiljade mesta u odnosu na izveštaj iz jula. 

Na istoj listi, najveći makedonski univerzitet "Sveti Ćirilo i Metodije" nalazi se ispod 1500. mesta (1554. u januaru ove godine). Prema rečima Borčeta Davitkovskog, penzionisanog profesora i bivšeg dekana Pravnog fakulteta Justinijan Prvi u Skoplju, kvalitet visokog obrazovanja u Severnoj Makedoniji opao je nakon 2000. godine, odnosno sa promenom zakona o visokom obrazovanju. Izmene su otvorile vrata osnivanju novih javnih i privatnih univerziteta, što je stvorilo nelojalnu konkurenciju, kaže Davitkovski. 

"Dozvoljena je akreditacija niza privatnih univerziteta koji nisu ispunjavali ni minimalne uslove za obavljanje visokoobrazovne delatnosti. Tako su se diplome bukvalno kupovale novcem, a te diplome su, nažalost, masovno koristili partijski kadrovi za zapošljavanje u javnom sektoru", rekao je profesor za Bloomberg Businessweek Adriju. 

Situaciju je dodatno pogoršala odluka vlade o osnivanju još nekoliko javnih univerziteta, sa profesorima iz partijskih redova. 

"Osnovni uslov za osnivanje javnog univerziteta jeste jedan na dva miliona stanovnika. Kod nas, na 1,8 miliona stanovnika, imamo pet novih javnih univerziteta, pa se budžetski kolač koji je ranije išao na jedan ili dva univerziteta sada deli na šest ili sedam delova, dok su izdvajanja za visoko obrazovanje ostala nepromenjena", kaže Davitkovski. 

Za više pozicije na međunarodnim rang-listama, potrebni su dodatni „naučni projekti, naučni članci u Web of Scienceu, gde je minimalna cena objavljivanja članka 500 dolara, što, nažalost, trenutno moraju plaćati sami autori, a to za mlađe istraživače znači čitava mesečna plata. Bez novca nema muzike, a država mora da interveniše ako želi prave univerzitete“, kaže. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

U makedonskom ministarstvu obrazovanja i nauke kažu da je unapređenje statusa univerziteta na međunarodnim rang-listama prioritet. Od januara ove godine, plate univerzitetskih profesora povećane su za 14 odsto, a administrativnog osoblja za osam odsto. U toku je i izrada novog zakona o visokom obrazovanju koji će obezbediti više prava i mogućnosti za profesore i studente, te podstaći veći angažman upravo u pravcu podizanja kvaliteta obrazovnog i naučnog procesa u visokom obrazovanju. 

"Potrebna je modernizacija studijskih programa, a to su inicijative koje treba da poteknu od samih visokoškolskih ustanova. Naravno, ministarstvo će ih podržati. Razmatramo i nove modele akreditacije i evaluacije visokog obrazovanja koji bi trebalo da unaprede te procese", poručuju iz ministarstva za Bloomberg Businessweek Adriju. 

Od prošle godine sprovode se i pojačane kontrole visokoobrazovnih i naučnih ustanova, a „do sada je zatvoreno 10 privatnih naučnih instituta – neki zbog neaktivnosti, a većina zbog neispunjavanja zakonskih uslova za rad. Zakoni važe za sve i moraju se poštovati, a kvantitet mora biti zamenjen kvalitetom“, poručuju iz ministarstva. 

Koji su fakulteti najatraktivniji 

Srpski studenti najbrojniji su u regionu. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), na svim nivoima studija u Srbiji upisano je 249.626 studenata. 

 

 

Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički fakultet, Medicinski i Stomatološki fakultet u Beogradu, kao i Arhitektonski fakultet, najtraženiji su među srpskim studentima, pokazuju podaci sa poslednjeg upisnog roka. U akademskoj 2024/2025. godini, psihologija je takođe bila popularna na državnim univerzitetima, sa 4,5 kandidata po mestu. Velika potražnja beleži se i za grafički dizajn, medicinu, farmaciju i odnose s javnošću (PR). 

Poslednji upisni rok pokazao je pad interesovanja mladih za tehničke nauke, uprkos velikom potencijalu za zapošljavanje u toj oblasti. IT programi, iako i dalje među najpopularnijima sa 5.710 prijava, beleže značajan pad interesovanja u odnosu na prošlu godinu, kada se za njih prijavilo 6.997 maturanata. Čini se da se kriza iz IT industrije prelila i na IT obrazovanje. 

"Još postoji slab interes za prirodne nauke, naročito za nastavničke smerove2, navodi se u analizi portala za razvoj karijera mladih Startuj Infostud. 

Za iste smerove ne postoji interesovanje ni u Severnoj Makedoniji. Makedonska redakcija Bloomberg Adrije nedavno je pisala da nema zainteresovanih za fiziku, matematiku i hemiju, a smanjuje se i broj studenata na biologiji i geografiji. Ne pomažu ni državne stipendije od 300 evra mesečno za studente sa bar dobrim prosekom. 

"Ni na jednom od nastavničkih smerova ne popunjava se potpuno predviđena i odobrena kvota. Poslednjih godina broj upisanih studenata kreće se od oko tri do oko deset studenata godišnje po smeru. Međutim, mora se napomenuti da neki od njih iz različitih razloga odustaju od studija i na kraju broj diplomiranih ne odražava broj onih koji su se upisali", izjavio je tada dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Skoplju Davorin Trpeski. 

Prema podacima portala Studij.hr za upise 2025. godine, među najpoželjnijim osnovnim studijama, prema odnosu prvih izbora i broja mesta, nalaze se gluma na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu i logopedija na Edukacijsko-rehabilitacionom fakultetu. Za samo 12 mesta na glumi prijavilo se 99 kandidata (8,25 kandidata po mestu), dok se 354 kandidata prijavilo za 50 mesta na logopediji (7,08 po mestu). 

S druge strane, prema apsolutnom broju prijava, prednjače studije tehničkih fakulteta i medicine.  Fakultet elektrotehnike i računarstva zabeležio je najveći broj prijava kao prvi izbor – čak 769 prijava za 650 mesta. Slede Medicinski fakultet u Zagrebu (631), Arhitektonski fakultet (429) i ponovo logopedija (354). 

Zanimljivo je primetiti da neki visoko konkurentni studiji, poput glume i vojnog pilotiranja, imaju vrlo ograničene kvote, što dodatno povećava njihovu atraktivnost. Istovremeno, tradicionalno masovni studiji poput ekonomije i prava beleže niže brojke, što može ukazivati na promene u percepciji atraktivnosti određenih zanimanja. 

Državni fakulteti su najatraktivniji, ali padaju mitovi i o privatnim 

Poslednjih godina raste interesovanje za privatno studiranje u svim zemljama, ali i dalje su državni fakulteti najatraktivniji. U Hrvatskoj više od 83 odsto studenata studira na državnim fakultetima i univerzitetima. Privatne visokoškolske ustanove, uključujući privatne univerzitete i veleučilišta, pohađa manje od 15 odsto studenata. Gotovo svi studenti studiraju po Bolonjskom sistemu. Ipak, prema podacima Agencije za nauku i visoko obrazovanje, 2023. godine zabeležen je porast interesovanja za privatne visokoškolske ustanove. Pravo na upis imao je 1.651 kandidat, što je 243 više nego prethodne godine. 

Privatni fakulteti u Zagrebu nude programe na engleskom jeziku, a neka univerzitetska odeljenja nude dvostruke diplome ili garantuju međunarodno priznanje i konkurentnost. Na primer, RIT Croatia – hrvatska verzija američkog Rochester Institute of Technology (rangiran između 601. i 800. mesta na Times Higher Education listi za 2025. godinu) – sarađuje sa renomiranim američkim i evropskim kompanijama i nudi diplomu priznatu i u SAD i u Hrvatskoj. Zagrebačka škola ekonomije i menadžmenta godinama gradi reputaciju ozbiljne poslovne škole sa međunarodnim akreditacijama. 

Uprkos činjenici da je javno obrazovanje u Hrvatskoj besplatno, privatni fakulteti uspevaju da zauzmu sve veći deo tržišta zahvaljujući praktično orijentisanim programima, snažnim vezama sa privredom i predavanjima koje često drže stručnjaci iz industrije. 

Ti studijski programi često nude kombinaciju teorije i prakse, direktan kontakt sa poslodavcima i projektima, fleksibilnu i modularnu nastavu (pogodnu i za zaposlene), predavanja na engleskom jeziku i međunarodne akreditacije. Dodatno, privatni univerziteti ističu mogućnost bržeg ulaska na tržište rada zahvaljujući mreži partnera i mentora iz industrije. 

Prvi privatni fakultet u Srbiji otvorio je vrata studentima 1994. godine, a u poslednjih 30 godina broj privatnih visokoškolskih ustanova stalno raste. Prema podacima Ministarstva prosvete Srbije, 2014. godine bila su akreditovana dva privatna univerziteta i 18 fakulteta. Deset godina kasnije, u Srbiji je akreditovano 12 privatnih univerziteta u okviru kojih funkcioniše 46 fakulteta, 15 viših škola i devet stručnih visokih škola. 

Činjenica je da privatni fakulteti privlače mlade ljude prednostima koje mogu ponuditi samo pojedini državni fakulteti, kao što su najsavremenija oprema, savremene nastavne metode i partnerstva sa sličnim institucijama u inostranstvu. Međutim, treba istaći i da određeni broj studenata završava na privatnim univerzitetima zato što nisu uspeli da se upišu na željeni studijski program na državnim univerzitetima. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Iako se u Srbiji često može čuti mišljenje da su privatni fakulteti lakši od državnih i da je diploma sa privatnog fakulteta samo skup komad papira koji olakšava prolazak kroz život, statistike o prosečnom trajanju studija i prosečnim ocenama tokom studiranja, prema podacima Ministarstva prosvete, ne razlikuju se mnogo između privatnih i državnih fakulteta. 

Na primer, na najbrojnijem državnom univerzitetu – Univerzitetu u Beogradu – prosečno trajanje studiranja 2023. godine bilo je 4,52 godine, dok je prosečna ocena bila 8,67 (vrlo dobar). 

S druge strane, na najvećem privatnom univerzitetu – Singidunum – iste godine prosečno trajanje studiranja bilo je 4,1 godina, a prosečna ocena 8,26 (takođe vrlo dobar). 

Trenutno u Sloveniji funkcionišu tri državna univerziteta i više od 40 privatnih visokoškolskih ustanova koje zajedno obrazuju oko 80.000 studenata. Među privatnim univerzitetima ističe se Nova univerza, koja obuhvata više fakulteta i uglavnom je fokusirana na društvene nauke. Među većim privatnim univerzitetima su Fakultet za primenjene društvene studije u Novoj Gorici, Fakultet za medije i Međunarodni fakultet za društvene i poslovne studije u Celju. 

Prema poslednjim podacima Agencije za statistiku BiH, u akademskoj 2023/2024. godini, u zimskom semestru bilo je upisano 71.862 studenta, od čega 62.150 u svim godinama studiranja, a 

9.712 u završnoj godini. Više od 55.000 studenata studira na javnim ustanovama, dok ostali pohađaju privatne institucije. 

Javni univerziteti u Severnoj Makedoniji nisu besplatni. Studiranje u državnoj kvoti košta 200 evra godišnje, dok oni koji nisu u toj kvoti plaćaju dvostruko više. Oko 80 odsto svih studenata upisano je na državne univerzitete. Od ukupno 52.316 studenata u akademskoj 2023/2024. godini, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, 11.539 studenata pohađa privatne univerzitete. 

Raste interesovanje za studiranje u inostranstvu 

U Severnoj Makedoniji svi studiraju – ili se barem tako može protumačiti na osnovu statističkih podataka. U školskoj 2023/2024. godini, u četvrti razred srednje škole upisano je 15.487 učenika, dok je u istoj akademskoj godini više od 15.300 studenata upisalo prvu godinu studija. 

Za razliku od Severne Makedonije, u Srbiji brojke pokazuju da je ukupan broj studenata smanjen za više od šest hiljada u poslednjih sedam godina, što znači da mladi očigledno ne prepoznaju visoko obrazovanje kao put do bržeg zapošljavanja i boljih uslova rada. 

Posebno je primetan pad broja upisanih studenata na Univerzitetu u Beogradu u poređenju sa drugim univerzitetima u Srbiji – u školskoj 2023/2024. godini bilo je 90.152 studenta, dok ih je 2017/2018. bilo 100.271, što je pad od preko deset hiljada, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, u zimskom semestru akademske 2023/2024. godine upisano je 148.383 studenta, što je 3.444 manje nego prethodne godine (2022/2023: 151.827), a više od 6.500 manje nego u školskoj 2021/2022. godini (154.894). 

Studiranje van Hrvatske, makar jedan semestar, danas je lakše nego ikad zahvaljujući programima kao što je Erasmus+. Sve veći broj studenata odlučuje se za ovu vrstu mobilnosti, a najpopularnije destinacije i dalje su zemlje Evropske unije poput Španije, Italije, Portugalije i Nemačke. 

Na primer, sa Univerziteta u Zagrebu je u zimskom semestru 2024/2025. na razmenu u zemlje EU otišlo 270 studenata, dok je u Zagreb u istom periodu došlo čak 550 stranih studenata, većinom preko programa Erasmus+. 

Sličan trend beleži i Univerzitet u Dubrovniku, gde je prošle godine na razmenu otišlo 57 studenata, a Dubrovnik je ugostio 162 strana studenta, najviše iz SAD, Poljske, Češke, Italije, Nemačke i Španije. Univerzitet u Rijeci beleži veliku mobilnost – čak 400 studenata otišlo je na razmenu, dok je 470 stranih studenata došlo u Rijeku na boravak ili praksu. 

Ipak, mobilnost unutar regiona (Slovenija, Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo i Metohija ) i dalje je veoma ograničena. Ove godine samo 27 studenata sa Univerziteta u Zagrebu otići će u neku od navedenih zemalja, od čega 25 u Sloveniju. S druge strane, 23 studenta iz regiona doći će u Zagreb – najviše iz Slovenije (12), zatim iz BiH, Kosova i Metohije, Crne Gore i Albanije. 

Na Univerzitetu u Dubrovniku brojke su još skromnije – samo nekoliko studenata učestvuje u razmeni sa Slovenijom i Crnom Gorom, dok nije bilo mobilnosti iz drugih zemalja. Ipak, desetak studenata iz Severne Makedonije i Crne Gore redovno odlazi u Dubrovnik putem programa Erasmus. 

Svake godine nekoliko hiljada studenata iz Srbije odlučuje se da nastavi akademsko obrazovanje u Evropi, jer je školarina ista ili niža nego u Srbiji, a na nekim mestima studije su čak i potpuno besplatne. 

Tako je, na primer, u Sloveniji, koja je ukinula školarine i za domaće i za strane studente, kako bi omogućila pristup visokom obrazovanju što većem broju mladih. 

"Interesovanje srpskih studenata za studiranje u Italiji i Sloveniji, ali sve više i u Mađarskoj, raste jer studenti i roditelji veruju da za istu ili sličnu školarinu dobijaju mnogo bolji kvalitet obrazovanja, studentske usluge i praksu u inostranstvu. Ako fakultet pomogne studentu da se lakše poveže s privredom i lakše nađe posao, to mora biti važan faktor pri odabiru fakulteta", objašnjava Ana Marija Kopert, direktorka centra za studiranje u inostranstvu "Ino Edukacija". 

Prema podacima Studentske organizacije Slovenije i Instituta za statistiku, otprilike dva odsto svih slovenačkih studenata tokom celog studiranja odlazi na studije u inostranstvo – što znači oko 1.600 studenata. 

Pored toga, Erasmus+ i drugi programi omogućavaju kratkoročne studijske razmene ili stručne prakse u inostranstvu, u kojima učestvuju i slovenački studenti. Najviše slovenskih studenata studira u Austriji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i SAD. 

U Sloveniji ima znatno više stranih studenata, a njihov broj iz godine u godinu raste. Njihovo učešće iznosi skoro 14 odsto. 

U akademskoj 2023/2024. godini, prema podacima slovenačkog ministarstva za visoko obrazovanje, nauku i inovacije, na slovenačkim visokoškolskim ustanovama studirao je 9.681 strani student; 1.703 iz zemalja EU i 7.978 iz zemalja van EU. 

U BiH studira oko pet hiljada stranih studenata, uglavnom iz Hrvatske i Srbije, prema procenama platforme za pretragu visokog obrazovanja Eruder. Najveći broj stranih studenata studira na univerzitetima u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru, gde su evidentirani studenti iz oko 30 zemalja sveta. Na Univerzitetu u Sarajevu strani studenti čine oko tri odsto ukupnog broja studenata – trenutno ih ima 667. 

Univerzitet u Mostaru beleži najveći broj stranih studenata, oko dve hiljade, što je 20 odsto ukupnog broja studenata. Na tom univerzitetu studira oko 1.650 studenata iz susedne Hrvatske. Ostali studenti dolaze iz Crne Gore, Srbije, Nemačke, Švedske, Austrije, Italije, Švajcarske, Mađarske, pa čak i iz udaljenih zemalja poput Iraka, Libije, Brazila, Australije, SAD i Kanade. Važno je napomenuti da veliki broj studenata iz Srbije studira na Univerzitetu u Banjaluci, ali imaju isti status kao studenti iz Republike Srpske i ne vode se kao strani studenti. Osim u BiH, veliki broj domaćih studenata odlazi na studije u Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. 

U pripremi teksta učestvovali su: Antonija Tušek (Hrvatska), Urban Červek (Slovenija), Mirela Haskić Suša (BiH) i Dragana Tomić (Srbija). 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar