'Check in'... za Adria region

I u Grčkoj je problem masovnog turizma sve izraženiji. U toj zemlji, najpopularnijoj destinaciji za srpske i makedonske turiste, od prošle godine važe stroža pravila za jednodnevne posete najatraktivnijim ostrvima, a ove godine su dodatno pooštrena. Dok je ranije na Santoriniju sa kruzera u jednom danu moglo da se iskrca i do 17.000 posetilaca, sada dnevna kvota iznosi samo 8.000. Od 1. juna do 30. septembra na Mikonosu i Santoriniju plaća se i taksa od 20 evra po osobi. 

 

Ove mere uvedene su nakon višegodišnjeg praćenja gužvi koje su nastajale u uskim popločanim ulicama Santorinija, kao i dugih redova ljudi koji su čekali da vide zalazak sunca u Oiji. Cilj novog okvira za razvoj turizma jeste smanjenje posledica masovnog turizma, zaštita prirodnih i kulturnih dobara, kao i usmeravanje investicija ka održivijem razvoju turističkih destinacija. 

I nije samo Grčka krenula tim putem. Sve više evropskih zemalja udaljava se od turističkog modela koji uspeh meri brojem turista i noćenja, i okreće se stvaranju dodatne vrednosti uz što manji pritisak na životnu sredinu i lokalne zajednice. 

Za razliku od Hrvatske, druge zemlje Adria regiona nemaju morsku obalu koja donosi značajne prihode. Zbog toga im je potreban model koji neće biti vođen količinom (volume driven), već vrednošću (value driven). Teorijski, turistički radnici iz Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine dobro poznaju ovaj koncept. U praksi je Slovenija najviše odmakla u toj transformaciji, Srbija se priprema da krene tim putem, Bosna i Hercegovina beleži snažan rast turističkog interesovanja, dok Severna Makedonija trenutno ima više potencijala nego razvijen sistem. 

Kakav turistički model imaju zemlje Adria regiona? 

Prema rečima Saška Gramatnikovskog, dekana Fakulteta za turizam na Univerzitetu za turizam i menadžment u Skoplju, zemlje regiona i dalje u velikoj meri primenjuju mešoviti model: rast kroz povećanje broja turista, uz deklarativnu orijentaciju ka održivosti, kvalitetu i većoj dodatnoj vrednosti. 

"Razlika je u stepenu razvijenosti sistema", kaže on. 

Marko Radić, stručnjak za turizam iz Bosne i Hercegovine i rukovodilac Sektora za promociju turizma u Turističkoj organizaciji Republike Srpske (TORS), smatra da zemlje Adria regiona nikada nisu bile istinski i tržišno prepoznatljive destinacije koje bi mogle da se pohvale obimom turističkog prometa poput Hrvatske, Grčke ili Španije. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Vlatko Sulev, generalni direktor kompanije Balkan Prime Tours, koja organizuje putovanja po Severnoj Makedoniji i regionu za strane turiste, ističe da u regionu preovladava jedinstven model – industrijski turizam. 

"U velikom delu regiona i dalje dominira logika takozvanog industrijskog turizma, odnosno turizma zasnovanog na brojkama, kapacitetima, smeštajnim jedinicama, velikom prometu i standardizovanoj ponudi. To je model koji može doneti rast, ali često ne stvara dovoljno lokalne vrednosti i ne štiti destinaciju na duže", kaže Sulev. 

Sva trojica sagovornika za Bloomberg Businessweek Adriju slažu se da je Slovenija najviše napredovala među zemljama regiona. Strategija te zemlje jasno definiše pravac u kojem će se turizam razvijati u narednom periodu. 

Slovenija - malo više i puno bolje 

Slovenačka turistička organizacija (STO) tokom poslednje decenije gradi imidž Slovenije kao zelene butik destinacije (Green Boutique Tourism). Pri tome pojam "butik" ne označava nužno luksuz, već individualizovano iskustvo, manje smeštajne kapacitete, blizak kontakt sa lokalnom sredinom i viši kvalitet usluga. Cilj takvog modela jeste ostvarivanje veće ekonomske koristi uz manji broj posetilaca i manji pritisak na prostor. 

"Model butik turizma nalazi se u samoj srži turističke strategije za postizanje veće dodatne vrednosti", izjavila je direktorka Slovenačke turističke organizacije Maja Pak Olaj tokom stručnog skupa Udruženja butik smeštaja u Sloveniji, održanog u aprilu. Dodala je da Slovenija za takav razvoj ima sve ključne prednosti – održivost, autentičnost, snažne priče i kvalitetan dizajn. 

Generalna direktorka Privredne komore Slovenije (GZS) Vesna Nahtigal naglasila je da je butik turizam važan ne samo sa stanovišta turističke politike, već i za širi privredni razvoj. Prema njenim rečima, "butik turizam ima izuzetan potencijal – u stvaranju veće dodatne vrednosti, održivom razvoju destinacija, internacionalizaciji ponude i jačanju brenda Slovenije". 

Prednost Slovenije proizlazi upravo iz takvog modela, koji podrazumeva manji ekološki otisak, viši kvalitet i veću vrednost za lokalnu privredu, ističe profesor Gramatnikovski. 

Bloomberg Businessweek Adria

"Njihova strategija za period 2022–2028. zasniva se na logici 'malo više i mnogo bolje' (a little more and much better), što znači da rast ne treba da podrazumeva samo veći broj turista, već i veću potrošnju, bolju prostornu raspodelu turističkog prometa i veću vrednost po posetiocu", kaže on. 

Među pet ključnih ciljeva strategije nalaze se povećanje kvaliteta, vrednosti i celogodišnje turističke ponude, veće zadovoljstvo lokalnog stanovništva, zaposlenih u turizmu i gostiju, jačanje uloge turizma kao pokretača vrednosti i održivog razvoja, dekarbonizacija i uravnotežen razvoj slovenačkog turizma, kao i obezbeđivanje kompetentne i efikasne upravljačke strukture. 

Ipak, predstavnici butik smeštaja upozoravaju da izazovi i dalje postoje. Razvoj ovog segmenta još uvek se uglavnom zasniva na inicijativama pojedinaca, dok sistemska podrška zaostaje. Na sastanku su istaknuti ključni problemi, poput neusklađenog zakonodavnog okvira, nedostatka odgovarajuće regulative, kao i nejasne segmentacije i diferencijacije turističke ponude. 

Tomi Špindler, prodekan za međunarodnu saradnju Univerziteta u Mariboru, ocenio je da je Slovenija, koja već godinama teži razvoju butik turizma zasnovanog na većoj dodatnoj vrednosti, kvalitetnim iskustvima i održivosti, delimično spremna za takav prelaz. 

"Postoji snažan zeleni brend, bogato prirodno i kulturno nasleđe, kao i razvijenija ponuda višeg cenovnog ranga. Ipak, i dalje postoje izazovi, poput nedostatka radne snage, sezonalnosti i rascepkanosti turističke ponude", rekao je. 

Srbija – turizam veće vrednosti bez odricanja od kvantiteta 

Prema rečima predstavnika turističkog sektora u Srbiji, zemlja nikada nije bila destinacija zasnovana na masovnom turizmu, pa se upravo zbog toga prelazak na novi model može sprovesti bez većih poremećaja. 

"Za razliku od primorskih zemalja, domaći turizam nikada nije bio pretežno masovan, pa umeren intenzitet turističkog prometa u odnosu na broj stanovnika pruža jedinstvenu priliku da se budući razvoj planira promišljeno, uz izbegavanje rizika od preopterećenja resursa, lokalne infrastrukture i zajednica", navode iz Udruženja za turizam pri Privrednoj komori Srbije (PKS). 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Podsećaju da Strategija razvoja turizma Srbije za period 2026–2030. jasno prepoznaje potrebu prelaska ka turizmu zasnovanom na vrednosti, sa naglaskom na kvalitet turističkog iskustva, održivost, veću dodatnu vrednost i ravnomerniji razvoj destinacija. 

"Potpuni prelazak na vrednosni model zavisiće od brzine prevazilaženja neravnomerne razvijenosti turističkih proizvoda, pri čemu zdravstveni, ruralni i eko turizam tek treba da dostignu nivo razvijenosti poslovnog i planinskog turizma. Ključni koraci u narednom periodu ostaju uvođenje sistemskog upravljanja destinacijama, standardizacija i digitalizacija ponude u manjim sredinama kako bi se produžio sadašnji prosečan boravak turista od 2,9 dana i maksimalno povećale ekonomske koristi za lokalne zajednice." 

"Srbija ima tržište, rast, urbane centre, kao i potencijal banjskog i planinskog turizma, ali prelazak ka turizmu vođenom vrednošću zahteva veću kontrolu kvaliteta, bolje upravljanje prostorom i snažniji fokus na iskustva, a ne samo na brojke", smatra profesor Gramatnikovski, koji ocenjuje da je Srbija delimično spremna za prelazak na turizam veće vrednosti. 

Bloomberg Businessweek Adria

Iz Turističke organizacije Srbije (TOS) takođe ističu da konkurentska prednost zemlje nije masovni turizam, već autentičnost, raznovrsnost i mogućnost pružanja kvalitetnog i sadržajnog iskustva gostima. 

"To se posebno vidi kroz razvoj gastronomskog i vinskog turizma, city break ponude, kulturnih ruta, banjskog i velnes turizma, aktivnog odmora u prirodi, kao i manifestacija koje Srbiju sve više pozicioniraju kao destinaciju doživljaja", navode iz TOS-a. 

Bosna i Hercegovina – autentičnost i besplatni osmesi 

Sulev smatra da Bosna i Hercegovina ima veliki potencijal u svojim prirodnim lepotama, kulturi, Sarajevu, Mostaru, planinama, kao i verskom i istorijskom nasleđu, "ali se suočava sa fragmentisanim upravljanjem i nedovoljno sistematizovanim turističkim proizvodom". 

Sa tim se slaže i Radić, ističući da Bosna i Hercegovina nema jedinstven i jasno definisan model razvoja turizma, već strategije na nivou entiteta, planska dokumenta i pojedinačne inicijative. 

"U praksi, razvoj turizma u BiH predstavlja kombinaciju tržišnih inicijativa privatnog sektora i javnih ulaganja u promociju i infrastrukturu. Veliki deo rasta poslednjih godina ostvaren je zahvaljujući preduzetnicima koji su prepoznali prilike u hotelijerstvu, ruralnom turizmu, gastronomiji, avanturističkom turizmu i organizaciji različitih sadržaja", kaže on. 

Bloomberg Businessweek Adria

Prema njegovim rečima, najveći izazov jeste to što se u zemlji više bave evidentiranjem rezultata nego upravljanjem razvojem. 

"Brojimo dolaske i noćenja, što jeste važno, ali mnogo manje razgovaramo o tome kakav turizam želimo za deset godina, kakve goste želimo da privučemo, koliko destinacija može da izdrži bez gubitka kvaliteta i kako turizam povezati sa ukupnim razvojem lokalnih zajednica", ističe on. 

Infrastruktura je takođe jedan od izazova u BiH. Bez obzira na prirodna bogatstva, potrebni su kvalitetniji putevi, uređeniji javni prostori, veća svest i odgovornost prema prirodnim resursima, bolja digitalna dostupnost i mobilnost, više sadržaja za boravak gostiju, kao i kvalitetnija usluga. 

"Treći izazov je percepcija same zemlje. U turizmu su emocije jače od činjenica. Iako je rat završen pre više od tri decenije, na međunarodnim sajmovima i danas postavljaju pitanja o bezbednosti. To pokazuje koliko percepcija može da nadživi stvarnost. Ljudi ne putuju na osnovu statistike, već na osnovu osećaja koji imaju o nekoj zemlji. Zato je jedan od najvažnijih zadataka turizma promena percepcije, a najbolji alat za to je lično iskustvo. Kada neko dođe, upozna ljude, oseti gostoprimstvo i doživi destinaciju iz prve ruke, predrasude nestaju mnogo brže nego što ih bilo koja kampanja može promeniti. Turizam je odavno naš najvredniji adut u diplomatiji", objašnjava Radić. 

Uprkos svemu, smatra da BiH ima jednu veliku prednost, a to je autentičnost – nešto što mnoge evropske destinacije pokušavaju da stvore uz velika ulaganja. 

"Imamo očuvanu prirodu, raznovrsnu kulturu, snažan identitet lokalnih zajednica, bogatu gastronomiju i ljude koji su često najveća vrednost destinacije. Ne zato što smo dobri ugostitelji, već zato što smo dobri ljudi. Retko gde je osmeh toliko iskren i besplatan kao kod nas", kaže Radić. 

Budućnost BiH vidi u autentičnim iskustvima, aktivnom odmoru, ruralnim područjima, gastronomiji, boravku u prirodi i manjim destinacijama koje mogu da ponude ono što savremeni turista sve više traži – istinski doživljaj. Turistička ponuda BiH danas prati svetske trendove, ali još uvek nije dovoljno iskorišćena. 

"Iako se gotovo polovina svih svetskih putovanja završava u Evropi, samo sedam odsto otpada na Balkan, uključujući vodeće destinacije poput Hrvatske i Albanije. U okviru toga, BiH ostvaruje svega četiri odsto. Iza nas je samo Severna Makedonija. Nadam se da su donosioci odluka toga svesni, jer krajnje je vreme za promenu pravca", zaključuje Radić. 

Makedonija ne treba da bude zemlja za milion turista bez koncepta 

I Severna Makedonija nudi autentično turističko iskustvo, smatra Sulev. Severna Makedonija možda ima najbolji odnos između turističkog potencijala i njegove nedovoljne iskorišćenosti, pa joj je potreban ozbiljan iskorak iz improvizacije ka profesionalno organizovanom sistemu. 

"Zemlja ima izuzetnu autentičnost s obzirom na svoju geografsku veličinu: Ohrid, Skoplje, vino, gastronomiju, planine, manastire, ruralni turizam i lokalne priče. Međutim, i dalje nemamo dovoljno snažan sistem. Imamo dobre pojedinačne proizvode, ali nemamo dovoljno snažno upravljanje destinacijama, jasne standarde, snažan nacionalni brend, kontinuiranu promociju i dovoljno ulaganja u kvalitet turističkog iskustva", kaže on. 

Prema njegovom mišljenju, najveća opasnost za Severnu Makedoniju jeste da ne nauči ništa iz tuđih grešaka. Najbolji primer za to može biti Ohrid – grad koji predstavlja najvrednije turističko bogatstvo zemlje, ali i prostor u kojem je potrebno vrlo pažljivo uskladiti razvoj, urbanizaciju i zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa. 

"Moje je mišljenje da sadašnji model ulaganja donosi i rast i rizik. Rast postoji, brojke se poboljšavaju, ali pitanje nije samo koliko turista dolazi. Pitanje je koliko troše, gde troše, koliko novca ostaje u lokalnoj ekonomiji, da li se vraćaju, da li lokalno stanovništvo ima koristi od turizma i da li prostor ostaje očuvan. Ako ulažemo samo u smeštajne kapacitete, dobićemo brojke. Ako ulažemo u ljude, priče, infrastrukturu, standarde, prirodu i autentična iskustva, dobićemo dugoročnu vrednost", ističe Sulev. 

"Za mene budućnost Severne Makedonije nije u industrijskom turizmu i masovnosti po svaku cenu. Mi nismo zemlja za milione turista bez koncepta. Mi treba da budemo zemlja za goste koji će platiti više jer će dobiti više: iskustvo, ljudskost, autentičnost, gastronomiju, kulturu, prirodu i dobro organizovan turistički proizvod. To je pravi prelazak sa turizma vođenog količinom na turizam vođen vrednošću", dodaje on. 

Bloomberg Businessweek Adria

Prema mišljenju profesora Gramatnikovskog, Severna Makedonija ima najmanje zaokružen strateški model razvoja turizma, a razvoj se često zasniva na pojedinačnim destinacijama, lokalnim inicijativama i privatnim ulaganjima, umesto na jasno definisanoj nacionalnoj viziji. 

Poslednja nacionalna strategija razvoja turizma odnosila se na period od 2016. do 2021. godine, a nakon njenog isteka nije usvojen novi nacionalni plan razvoja niti promocije turizma. Tek sada Ministarstvo kulture i turizma priprema novu Strategiju razvoja turizma za period 2027–2032. godine. 

Bloomberg Businessweek Adria

"Severna Makedonija ima potencijal, ali nije u potpunosti spremna. Ohrid, Prespa, Dojran, vinska ponuda, planinski predeli, gastronomija i kulturno nasleđe mogu da podrže model turizma zasnovan na vrednosti. Međutim, bez nove strategije, jasnih standarda, kvalitetne infrastrukture i kontrole gradnje, taj prelaz ostaje više želja nego stvarni sistem", kaže on. 

Premijum ponuda u Adria regionu 

Premijum ne znači nužno luksuz i nije rezervisan samo za velike centre. 

I u Privrednoj komori Srbije i u Turističkoj organizaciji Srbije smatraju da se pojam premijum ponude u Srbiji ne može svesti isključivo na luksuzne hotele i najbogatije goste, već pre svega na visok kvalitet iskustva. 

Iz Komore navode da premijum segment podrazumeva proizvode i usluge sa većom dodatnom vrednošću, zasnovane na kvalitetu, autentičnosti i personalizovanom iskustvu. 

U tom smislu, sagovornici iz TOS-a ističu da premijum ponuda može postojati i u hotelima visoke kategorije, ali i u ruralnom turizmu, vinarijama, malim porodičnim objektima, spa i velnes centrima, kao i u kulturnim i gastronomskim turama. 

"Prelazak na ponudu sa većom vrednošću zahteva ulaganja u kvalitet, standarde, kadrove i promociju, ali upravo u tome leži velika razvojna prilika za lokalne zajednice i male turističke preduzetnike koji mogu ponuditi autentičan proizvod koji savremeni turisti sve više traže." 

Prema Privrednoj komori Srbije, u premijum segment najlakše se mogu usmeriti destinacije i privredni subjekti koji već imaju razvijenu infrastrukturu, prepoznatljive turističke proizvode i investicione kapacitete. "Istovremeno, deo premijum segmenta može biti dostupan i manjim lokalnim pružaocima usluga kroz razvoj autentičnih i specijalizovanih proizvoda koji ne zahtevaju nužno velika ulaganja, već visok kvalitet i jedinstveno iskustvo za posetioce." 

Luksuzni hotel nije dovoljan za premijum ponudu 

Prema Sulevu, premijum ponuda u regionu može biti i osećaj da gosti dobijaju nešto što ne mogu da kupe bilo gde: privatna degustacija kod lokalnog proizvođača, ručak sa lokalnom porodicom, dobro strukturisana priča, čista priroda, dobro obučen vodič, precizna organizacija, sigurnost, autentična gastronomija i osećaj da nisu samo broj u autobusu. 

"U Severnoj Makedoniji premijum ponuda može biti mali butik hotel, vinarija, manastirska priča, šetnja sa lokalnim 'herojem', privatni kulturni događaj ili dobro organizovan slow travel program", kaže on. 

I profesor Gramatnikovski smatra da premijum ponuda znači mnogo više od luksuznog hotela. 

"Ona podrazumeva autentično, dobro organizovano, čisto, sigurno i kvalitetno iskustvo za koje je turista spreman da plati više. Takav iskorak mogu sebi da priušte destinacije i privredni subjekti koji imaju tri uslova: kvalitetan prostor, edukovano osoblje i sposobnost stvaranja iskustva, a ne samo noćenja. U Severnoj Makedoniji to najrealnije mogu da ostvare Ohridska regija, vinske regije, delovi planinskih destinacija i manji broj urbanih/butik kapaciteta. Međutim, premijum turizam se ne može razviti ako je okruženje previše urbanizovano, javna infrastruktura slaba, a usluga nestandardizovana", objašnjava on. 

Doživljaj je premijum ponuda 

Radić kaže da je premijum ponuda pre svega pitanje percepcije gostiju i vrednosti koju dobijaju za svoj novac. 

"Za nekoga premijum znači apartman u hotelu sa pet zvezdica, privatni transfer, spa centar i vrhunsku uslugu. Za drugoga, međutim, premijum je nešto potpuno suprotno – boravak u netaknutoj prirodi, tišina koju više ne možete da nađete u velikim gradovima, pešačenje kroz nacionalni park, branje lekovitog bilja od kojeg sami prave čaj, voda sa planinskog izvora koja se može piti bez straha ili degustacija sira koji se proizvodi na isti način generacijama. Zato uvek kažem da pre razgovora o premijum ponudi moramo znati kome se obraćamo. Premijum nije univerzalna kategorija – ona zavisi od ciljne grupe", ističe on. 

Ako govorimo o premijum segmentu koji podrazumeva luksuzne hotele, ekskluzivne rizorte, vrhunsku infrastrukturu i visok nivo komfora, tada su lideri u regionu pre svega obala Hrvatske ili Beograd u kontinentalnom delu regiona. 

"Tamo su investicije velike, tržište razvijeno i konkurencija jaka. Primer su ruski turisti, koji tradicionalno traže premijum ponudu – luksuzni smeštaj, visok nivo usluge, ekskluzivne sadržaje i razvijenu infrastrukturu. BiH za takve goste praktično nema dovoljno kapaciteta, pa oni u velikom broju biraju druge destinacije", kaže Radić. 

Međutim, ako se pod premijum ponudom podrazumeva ono što gledamo kroz prizmu autentičnosti, iskustva i onoga što je danas sve traženije među turistima sa većom kupovnom moći, tada BiH ima ozbiljan potencijal. 

"Savremeni turista sve češće ne traži privilegiju da doživi nešto nedostupno svakodnevnom životu, već pravo iskustvo – dan u šumi, razgovor sa lokalnim domaćinom, hranu proizvedenu nekoliko metara od stola ili način života koji nije prilagođen turistima. Za mnoge goste to je premijum doživljaj", zaključuje Radić. 

Slovenija ide prema luksuznom segmentu 

Poslednjih godina Slovenija se kreće ka višem, odnosno luksuznom segmentu turizma. Značajno je ojačana hotelska ponuda više kategorije kroz otvaranje hotela Grand Plaza u Ljubljani 2022. godine sa oko 350 soba. Zatim sledi proširenje hotela Four Points by Sheraton Ljubljana Mons sa više od 200 novih soba, kao i InterContinental Ljubljana i hotel Slon, koji ide ka kategoriji od pet zvezdica. 

U narednim godinama investicioni talas se nastavlja novim hotelom sa pet zvezdica pod brendom Eurostars u okviru projekta Emonika, kao i luksuznim rizortom Vilinia u Termama Olimia. Grupa Minor Hotels u Portorožu preuzima upravljanje hotelom Palace i planira investiciju od oko 20 miliona evra za pozicioniranje u visoki luksuzni segment. 

Prema Tomiju Špindleru, trenutni investicioni talas donosi i mogućnosti i rizike. S jedne strane, ulaže se u obnovu hotela, pansiona, turističkih farmi i kampova sa ciljem podizanja kvaliteta infrastrukture i usluga, što povećava konkurentnost i dodatnu vrednost. To je u skladu sa strategijom koja naglašava razvoj zelenog butik turizma i usmeravanje ka kvalitetu umesto ka masovnom povećanju kapaciteta. 

Međutim, on upozorava da značajan deo investicija predstavlja i apartmanizacija – širenje smeštajnih kapaciteta bez jasne strategije razvoja destinacija. "Takvi projekti često povećavaju broj kreveta, ali ne i kvalitet ponude ili potrošnju gostiju. Posledice mogu biti veći pritisak na prostor, rast cena nekretnina i smanjena dostupnost stanova za lokalno stanovništvo", zaključuje Špindler. 

Apartmani ili priče – u šta ulagati? 

"U regionu postoji jasna napetost između dve logike. Prva je dugoročna: ulaganja u hotele, banje, kulturne lokalitete, zelenu infrastrukturu, digitalizaciju, kadrove i lokalne proizvode. Druga je kratkoročna: stanovi, apartmani, brzo izdavanje, urbano zgušnjavanje i prodaja nekretnina pod turističkom etiketom", kaže profesor Gramatnikovski. 

U Severnoj Makedoniji, posebno u turistički osetljivim područjima, rizik je "apartmanizacija", ističe on. To znači ulaganja u stanove i apartmane koja donose brzu privatnu zaradu, ali ne moraju da stvaraju stabilna radna mesta, viši kvalitet, lokalne lance vrednosti ili zaštitu destinacije. 

Prema Sulevu, tu dolazimo do ključnog pitanja – gde idu ta ulaganja. 

"U delu regiona vidimo ozbiljna ulaganja u kvalitetne hotele, vinski turizam, aktivni turizam, gastronomiju i doživljaje. Ali vidimo i opasan trend 'apartmanizacije – izgradnju stanova i apartmana za brzo turističko izdavanje, bez koncepta destinacije. To je tipičan simptom industrijskog pristupa turizmu: gradi se kapacitet, ali ne nužno i vrednost", kaže on. 

Na pitanje da li su današnja ulaganja više usmerena na održive kapacitete ili na apartmanski smeštaj koji donosi brzu zaradu, iz Privredne komore Srbije ocenjuju da su prisutna oba trenda. 

Depositphotos

"Trenutni investicioni tokovi u turizmu ukazuju na paralelan razvoj održivih turističkih projekata i ulaganja usmerenih na povećanje smeštajnih kapaciteta, uključujući apartmanske smeštajne jedinice." 

TOS potvrđuje da na tržištu postoje različiti modeli ulaganja, ali da je strateški pravac razvoja ipak usmeren ka održivim turističkim kapacitetima i podizanju kvaliteta ponude. 

"U poslednjim godinama ulaže se u hotelske kapacitete, banjske i planinske centre, turističku infrastrukturu, uređenje destinacija, digitalizaciju i razvoj novih sadržaja", navode, dodajući da privatni i apartmanski smeštaj ostaje važan deo savremenog turističkog tržišta i promenjenih navika putnika. 

Prema Radiću, većina ulaganja prati logiku bržeg povraćaja kapitala, a ne dugoročnog razvoja turističkog proizvoda. 

"Investitorima je lakše i isplativije da grade apartmane i brzo vrate uloženi kapital nego da razvijaju složenije sadržaje koji zahtevaju više vremena, više zaposlenih i veće troškove. Opštine i gradovi takav model često podržavaju jer se budžeti oslanjaju na prodaju zemljišta ili poreze na nekretnine. Problem nastaje kada apartmani postanu jedini model razvoja. Krevet je poslednja karika u lancu – pre njega moraju postojati razlozi dolaska, sadržaji, iskustva, infrastruktura, gastronomija, manifestacije i javni prostori koji motivišu turiste da dođu, ostanu duže i potroše više", zaključuje Radić. 

Kako do dugoročne vrednosti? 

Aktuelni investicioni tokovi ukazuju na nastojanje da se turistički rast podrži dugoročnim infrastrukturnim i razvojnim projektima. 

"Trenutni model ulaganja u turizam karakterišu značajna ulaganja u saobraćajnu, telekomunikacionu i turističku infrastrukturu, koja predstavljaju temelj dugoročnog razvoja sektora. Istovremeno, rast ulaganja u hotele viših kategorija ukazuje na očekivanja investitora da će turistička potražnja nastaviti da raste i u narednom periodu", navode iz Privredne komore Srbije. 

"Srbija u ovom trenutku ima dobru poziciju da usmerava rast turizma planski i održivo, upravo zato što raspolaže autentičnom i raznovrsnom ponudom koja nije izgubila svoj identitet", ocenjuje TOS. 

Prema profesoru Gramatnikovskom, Slovenija najviše stvara dugoročnu vrednost jer ima jasnu strategiju, brend, zelenu orijentaciju i sistematsko merenje kvaliteta. Njegov rizik je prekomerni rast u najpopularnijim destinacijama, ali sistem je postavljen tako da može da upravlja tim rizikom. 

"Srbija stvara rast, ali dugoročna vrednost zavisiće od toga da li će se ulaganja usmeriti na kvalitet, kulturno nasleđe, banjski i prirodni turizam, a ne samo na urbane nekretnine i kratkoročne projekte. Bosna i Hercegovina stvara snažan turistički interes, ali dugoročna vrednost zavisi od bolje koordinacije, klimatske adaptacije i profesionalizacije ponude. Severna Makedonija u ovom trenutku ima više potencijala nego sistem. Ako ulaganja nastave pretežno kroz apartmane, neplansku izgradnju i sezonski model, rast će biti kratkoročan. Ako se usmere na butik smeštaj, održive kapacitete, gastronomiju, vinski turizam, kulturne rute, lokalne proizvode i stručni kadar, tada turizam može da stvori dugoročnu vrednost", kaže on. 

"Dugoročna vrednost se ne stvara samo većim brojem kreveta – ona postoji samo kada turizam donosi bolje uslove života lokalnom stanovništvu, nova radna mesta, veće prihode za lokalne proizvođače i ugostitelje, razvoj infrastrukture i veću konkurentnost destinacije. Zbog toga je sadašnji model nepotpun. Ako se razvoj zasniva samo na rastu kapaciteta, dobićemo kratkoročni rast. Ako paralelno ulažemo u kvalitet destinacije, autentičnost, sadržaje i upravljanje prostorom, tada ćemo dobiti dugoročnu vrednost", zaključuje Radić. 

- U pisanju su pomagale Ana Ristović, Svjetlana Šurlan i Tjaša Banko.