Dilema malih investitora oko AI buma

Tehnološki giganti ulažu veliki novac u generativnu veštačku inteligenciju (AI koja ne samo da analizira postojeće podatke već može i da stvara novi sadržaj na osnovu obrazaca koje je naučila iz velikih količina podataka, prim. prev.) pri čemu četiri kompanije planiraju da ove godine potroše ukupno 725 milijardi dolara na kapitalne investicije. 

Potreba za ogromnim računarskim kapacitetima za obučavanje i rad AI modela podstiče takvu potrošnju, a izvršni direktor OpenAI-ja procenjuje da će budžet njegove kompanije za data centre do 2030. godine dostići 600 milijardi dolara. 

AI će imati još veću ulogu na tržištu sa predstojećim izlaskom kompanija na berzu. Međutim, postoji zabrinutost u pogledu održivosti tog rasta, kao i zbog mogućnosti da problemi u AI ekonomiji prerastu u širu krizu. 

 

Kockari mogu izazvati i divljenje i nelagodu kada stave gomilu žetona na samo jedan broj na ruletu. Današnji tehnološki giganti rade gotovo istu stvar sa svojim ogromnim ulaganjima u skladišta puna skupih poluprovodnika, u uverenju da će generativni AI uskoro pokretati globalnu ekonomiju. U finansijskim izveštajima objavljenim krajem aprila, četiri najveće svetske tehnološke kompanije objavile su planove da samo ove godine potroše ukupno 725 milijardi dolara na kapitalne investicije.  

Ova nezasita potrošnja je mnogo više od pukog kockanja u nadi da će se isplatiti. Potrebne su ogromne količine računarske snage za obučavanje i rad najnaprednijih AI modela, a žestoko utrkivanje konkurenata nameće brz tempo izgradnji kapaciteta. Donedavno se AI najviše koristio kroz četbotove namenjene krajnjim potrošačima koji su ih uglavnom koristili besplatno. To je pokrenulo pitanja o tome kako će tehnološki giganti i startapovi precenjene vrednosti uopšte povratiti svoje investicije. Ove godine se, međutim, narativ promenio sa usponom agentskog AI-ja (AI koja ne odgovara samo na pitanja već može samostalno da izvršava zadatke, prim. prev.) i alata za programiranje, što je navelo kompanije da potroše 37 milijardi dolara na AI u 2025. godini, pokazuju podaci tehnološkog investitora Menlo Ventures. Ipak, već smo u trećoj godini trke koja je počela predstavljanjem platforme ChatGPT, a niko sa sigurnošću ne može reći da li će se isplatiti ova potrošnja, dosad neviđenih razmera, na generativni AI. 

Mnogi mali investitori već su se prepustili ovom talasu, s obzirom na to da oko trećinu indeksa S&P 500 čine akcije tehnoloških giganata. To se zasad pokazalo kao dobar posao, budući da je vrednost tehnološkog indeksa Nasdaq u proteklih godinu dana porasla za oko 40 odsto, podstaknuta upravo akcijama povezanim sa AI-jem.  

Međutim, ako želite da dovedete u pitanje održivost tog rasta, dovoljno je da pogledate cene akcija kompanije Meta Platforms Inc., koje su pale nakon što je kompanija u aprilu objavila koliko troši na AI. Tu su i sve kreativniji oblici finansiranja u okviru kojih se novac kreće u zatvorenom krugu – kao kada proizvođač čipova Nvidia Corp. investira u OpenAI, a taj startap zatim ta ogromna sredstva troši na kupovinu Nvidijinih proizvoda. Problemi na bilo kom nivou AI ekonomije mogli bi brzo da  prerastu u opštu krizu koja bi mogla da ugrozi štednju miliona Amerikanaca u penzionim fondovima (u SAD u okviru penzionog plana  401(k) deo plate, često uz dodatak poslodavca, stavlja se na poseban račun kao vid penzione štednje koji se investira obično u akcije, obveznice ili mešovite portfelje, prim. prev.). 

Tržište će  još više biti prožeto AI-jem sa izlaskom na berzu kompanija OpenAI i Anthropic PBC, što bi moglo da se dogodi već ove jeseni. Ukupna vrednost kompanija, ukoliko ih berza proceni jednako visoko kao privatni ulagači, mogla bi nakon izlaska na tržište da dostigne blizu 1,9 biliona dolara. Zbog toga će, gotovo sigurno, osnivači, zaposleni i rani investitori postati bogatiji. Međutim, to će biti znatno rizičniji potez za male investitore koji će kupovati akcije po višim cenama u odnosu na rane finansijere. 

Mnogo zavisi od toga da li startapovi mogu da nastave neverovatan rast kao do sada. Projektovani godišnji prihod kompanije OpenAI premašio je 25 milijardi dolara (reč je o projekciji godišnjeg prihoda na osnovu mesečne zarade koja je prešla granicu od dve milijarde u februaru, prim. prev.) i tvrdi da će taj iznos porasti na 280 milijardi dolara do 2030. godine. Da bi to postigao, mora brzo da proširi svoje poslovanje sa korporativnim klijentima. Trenutno postoje dva načina na koje većina kompanija koristi velike jezičke modele (LLM): za rešavanje upita u korisničkom servisu ili za izradu softvera. (Ovo drugo objašnjava zašto je Elon Musk nedavno obezbedio pravo da kompanija SpaceX kupi za 60 milijardi dolara startap koji proizvodi Cursor, jedan od AI alata za programiranje koji se najviše koristi.) 

Da bi OpenAI ostvario svoje ciljeve, korporativni klijenti moraju da integrišu njegovu tehnologiju u više sektora, uključujući prodaju, finansije, zdravstvo, ljudske resurse, logistiku, proizvodnju i pravne poslove. Zabrinjavajuće je to što OpenAI nije uspeo da ispuni ciljeve za 2025. godinu u pogledu prihoda i rasta broja korisnika, kako piše Wall Street Journal, iako je njegov izvršni direktor uložio dosta novca u infrastrukturu. (Finansijska direktorka kompanije OpenAI Sarah Friar izjavila je zatim za Bloomberg da kompanija znatno nadmašuje sopstvene planove, ali je odbila da iznese konkretne pokazatelje.) Osim  toga, mnoge kompanije, posebno u zdravstvu i drugim industrijama pod nadzorom regulatornih tela, oprezno postupaju sa AI-jem ili ga koriste u pilot-fazi. 

To je delom odraz nedoumica oko toga da li su ovi alati dovoljno pouzdani za donošenje odluka od ključnog značaja. Tu je i izazov integracije AI-ja u zastarele sisteme i korišćenja često glomaznih internih baza podataka samih kompanija. Ne pomaže ni to što osiguravajuća društva, poput American International Group Inc., kreiraju polise koje ne uključuju incidente povezane sa AI-jem: ako vaš četbot klijentu da loš savet, osiguravajuća kuća vam možda neće pokriti potencijalnu štetu. 

Iako je prilikom korišćenja AI-ja u pravnim poslovima već bilo nekoliko značajnih propusta, veliki jezički modeli deluju posebno pogodno za ovaj zadatak, s obzirom na njihovu sposobnost da analiziraju ogromne količine tekstova iz sudske prakse kako bi uočili obrasce. ChatGPT i Claude postaće jednog dana gotovo sigurno deo radnog procesa lekara, finansijskih stručnjaka i advokata. Pitanje je samo koliko će vremena biti potrebno da se to ostvari. 

Dot-com balon iz 1999. godine (preterano ulaganje u internet kompanije, takozvane dot-coms, dovelo je do enormnog rasta njihove tržišne vrednosti, što je kasnije postalo neodrživo i dovelo do kraha; prim. prev.) predstavlja poučan primer. U to vreme, entuzijazam oko interneta stvorio je osećaj da se mora što pre izgraditi neophodna infrastruktura, pa su kompanije ubrzo postavile hiljade kilometara optičkih kablova. Veliki deo te mreže stajao je neiskorišćen tokom čitave decenije. Tokom tog perioda, telekomunikaciona kompanija WorldCom je bankrotirala, a akcije kompanije Amazon.com Inc. pale su za 90 odsto. Mnogi investitori ostali su bez ičega. 

Danas ta optička mreža podržava Netflix, YouTube i Zoom. Amazon se, naravno, takođe izvukao, i svi koji su ostali u igri na kraju su imali koristi. Dominantni tehnološki igrači su ovog puta finansijski stabilniji. Prihodi kompanije OpenAI bi na kraju mogli da dostignu njenu potrošnju ako uspe da pokaže veću fiskalnu disciplinu i nastavi da prikuplja novac od privatnih investitora. Anthropic je povećao svoj projektovani godišnji prihod sa devet milijardi na 30 milijardi dolara za samo šest meseci pošto se usredsredio na korporativne klijente. 

Takozvane neoklaud kompanije (nova generacija kompanija za klaud usluge koje nude infrastrukturu za AI, prim. prev.) uključujući CoreWeave i Nscale, koje iznajmljuju klastere AI čipova drugim preduzećima, verovatno bi trebalo da pobude veći oprez. Ako se potražnja za AI uspori, mogle bi ostati prepuštene same sebi, bez ikoga ko bi plaćao njihove račune. Tu su, zatim, i AI oportunisti. Proizvođač patika minimalističkog dizajna Allbirds objavio je u aprilu da postaje kompanija za AI pod nazivom NewBird AI. Kada je reč o stručnosti, tu kompaniju kvalifikuje jedino to što zaposleni u tehnološkom sektoru vole njene patike. Ipak, vrednost akcija te kompanije nakratko je skočila za 580 odsto pre nego što se sunovratila. To je opet podsetilo na dešavanja 1999. godine, kada je kompanija pod nazivom US Office Products proglasila sebe "rešenjem za elektronsku trgovinu", nakon čega su njene akcije skočile sa jednog na osam dolara za samo nekoliko dana. Do kraja 2000. godine kompanija je bankrotirala. 

Veštačka inteligencija će zaista postati uspešna samo ako gotovo svi osete od nje koristi koje će opravdati više račune za struju i ekonomske poremećaje. Ona mora da unapredi naše zdravstvene i obrazovne sisteme, pronađe rešenja za zagrevanje planete i stvori novu vrstu dobro plaćenih poslova, a ne samo da ukida veliki deo postojećih. 

Te koristi se danas baš mnogo i ne vide. Ipak, može se istovremeno biti  optimističan i verovati da AI može da transformiše svakodnevni život, i skeptičan u vezi s tim kada će se to desiti. Takođe, vredi imati na umu da su ljudi koji su se zaista obogatili tokom dot-com buma bili upravo oni koji su rano uložili, a potom to unovčili pre nego što su svi nagrnuli.