Rat na Bliskom istoku preusmerava turiste - ko zarađuje na 'sigurnim destinacijama'

Globalni turizam i avijacija nalaze se u periodu tektonskih pomeranja. Ono što je do juče izgledalo kao privremeni šok, sada poprima obeležja strukturne promene: bezbednosni rizik, volatilnost cena energenata i geopolitička neizvesnost, ključni su faktori za formiranje cena, tokova putovanja i investicionih odluka. Dok su avio-kompanije pod pritiskom zbog izloženosti troškovnim šokovima, evropske destinacije, posebno zapadni Mediteran, profitiraju kao sigurna i predvidiva alternativa. 

Stručne prognoze već govore o mogućem padu globalnog turizma za pet do osam odsto u 2026. ako kriza potraje. Ipak, Evropa bi mogla da profitira. Destinacije koje se "percipiraju kao stabilne" beleže porast interesovanja, sa naglaskom na zapadni Mediteran. 

Španska hotelska grupacija Meliá, kroz potražnju i kretanja na berzi, potvrđuje da bi 2026. zapadni Mediteran mogao biti "pobednik", dok je ukupni indeks sektora, opterećen avio-kompanijama od porasta tenzija na Bliskom istoku, nastavio da gubi vrednost. 

Pad kojem svedočimo služi kao oštar podsetnik na urođenu krhkost avio-industrije i njenu izrazitu osetljivost na geopolitičke i energetske šokove. Primarne žrtve ovog pada su američke avio-kompanije bez zaštite od rizika promene cene nafte, tzv. hedžinga, pre svega American Airlines Group Inc. Tržište bi moglo da izbegava sektor sve dok ne dođe do jasne deeskalacije na Bliskom istoku ili stabilizacije cena energije. Investitori fokusirani na izveštaje o rezultatima za prvo tromesečje 2026. u aprilu posebno traže ažuriranja o strategijama hedžinga i revidiranim smernicama kapaciteta. 

 

Geopolitički sukobi na Bliskom istoku nisu samo humanitarna kriza, već i logistička noćna mora. Izbegavanje vazdušnih prostora iznad kriznih zona produžava letove (npr. rute između Evrope i Azije), izazvalo je 23.500 otkazanih letova, 4,4 miliona izgubljenih sedišta i haos na glavnim čvorištima (Dubai, Doha, Rijad). To znači i veću potrošnju goriva i više radnih sati za posadu, a uz nagli rast cene nafte avio-kompanije gube zaštitu koju su imale kroz "hedžing” (unapred ugovoreno gorivo po fiksnim cenama). Sve to direktno gura cene karata naviše. Prema travelmole.com, cene ruta ka Aziji su eksplodirale, na primer London – Singapur sada iznosi 1.650 umesto 650 evra. U kratkom roku to znači skuplje karte, manje direktnih linija i veću volatilnost cena. 

Pad rezervacija za Dubai, Tursku ili Egipat nije iznenađenje, putnici traže "sigurna utočišta" u zapadnoj Evropi. Tako, prema anketi VisitEngland's Easter "Trip-Tracker", oko 12,5 miliona Britanaca bira "staycation" u Ujedinjenom Kraljevstvu, u poređenju sa 7,4 miliona onih koji putuju van zemlje tokom uskršnjih praznika. Broj Britanaca koji ne putuju u inostranstvo povećao se za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. 

Evropski "staycation" poput ovog britanskog mogao bi da doprinese evropskoj ekonomiji. Očekuje se rast lokalnog i regionalnog turizma u EU. Skandinavske, srednjoevropske i mediteranske destinacije mogle bi biti traženije zbog kraćih i jeftinijih letova (tzv. efekat supstitucije). 

Prema BravosEstate, Španija je "glavni apsorber" putnika koji zbog zatvorenog bliskoistočnog vazdušnog prostora biraju sigurnije kratke letove. Očekuje se do 600.000 dodatnih britanskih turista u drugom kvartalu 2026. zbog preusmeravanja sa Bliskog istoka na Španiju. Zbog izbegavanja vazdušnih koridora blizu Bliskog istoka, evropske avio-kompanije povećale su broj direktnih letova ka Lisabonu, Malagi i Splitu (npr. Wizz Air preusmerava 50 odsto svojih rotacija ka Bliskom istoku na evropske destinacije). 

Bloomberg Businessweek Adria

Velike evropske avio-grupacije (poput Lufthanse, Ryanair Holdings PLC-a, IAG-a, vlasnika British Airwaysa) imaju bolje mehanizme za upravljanje krizom, za razliku od američkih koje su u pravilu "nezaštićene” (unhedged). One bi mogle postati relativni "pobednici" jer zadržavaju stabilnije strukture cena i osvajaju tržišni udeo od svojih izloženijih američkih konkurenata, ali tržište ne deli naše mišljenje ako se posmatra kretanje cena u martu. 

Tržišne žrtve ovog negativnog trenda su američke avio-kompanije, ponajviše American Airlines Group Inc. American je u 2026. ušao sa najnižim maržama među konkurentima, što ga čini najosetljivijim na volatilnost cena goriva. Kompanija je već neodređeno suspendovala svoju liniju Filadelfija – Doha i upozorila na mogući gubitak u prvom kvartalu 2026. do (0,50 dolara) po akciji, uz procenu da svaki porast cene mlaznog goriva za jedan cent povećava njene godišnje troškove za oko 50 miliona USD. Vrednost akcije AAL-a pala je gotovo 18 odsto u martu, trgujući se oko 10,74 dolara. 

United Airlines Holdings i Delta Air Lines takođe osećaju posledice. Unitedova agresivna međunarodna ekspanzija postala je teret jer je bio primoran da obustavi letove za Tel Aviv i Dubai. Delta je i dalje najprofitabilnija među njima, ali se suočava sa problemima jer njen premijum model ne uspeva da nadoknadi pad prihoda u "Main Cabin" od sedam odsto. Uprava Delte je nedavno istakla da bi trajni rast cene goriva od 10 odsto povećao njen račun za gorivo u 2026. za jednu milijardu dolara. 

 

 

Strateški zaokreti prema modelu "samo premijum" ili letovima sa višim maržama verovatno će se intenzivirati, budući da se avio-kompanije udaljavaju od modela zasnovanih na obimu, koji su se pokazali neodrživim u okruženju visokih troškova. Kombinovani efekat rasta cena mlaznog goriva i sukoba na Bliskom istoku praktično je poništio dobitke ostvarene u 2025. godini, ostavljajući American, United i Deltu u defanzivnom položaju, sam rast prihoda nije dovoljan za zaštitu akcija avio-kompanija kada je njihova troškovna struktura izložena nestabilnosti globalnih tržišta nafte. 

Za razliku od avio-kompanija, evropske turističke kompanije mogle bi ostvariti brže povrate od očekivanih ulaganja u premijum segment zahvaljujući eskalaciji na Bliskom istoku, naime "flight to safety" se u većoj meri preliva u premijum segment. 

Evropa se doživljava kao "stabilna i pouzdana turistička zona". Ovo nije prilika samo za turizam, već i za alokaciju kapitala. Veliki organizatori događaja (MICE) ne uzmiču samo od rata, već i od nepredvidivosti. Korporativni klijenti sada preferiraju fiksne ugovore u "evrozoni" kako bi izbegli nagle skokove premija osiguranja, koje su postale ekstremno visoke za destinacije na Bliskom istoku. 

Zbog povećane potražnje, evropski hotelijeri ne samo da popunjavaju kapacitete već i podižu cene. RevPAR (Revenue Per Available Room – prihod po raspoloživoj sobi) u Madridu i Barseloni beleži dvocifren rast, jer korporativni sektor iz Dubaija ima visoku kupovnu moć i "ne pita za cenu" kada je bezbednost prioritet. U Španiji Meliá i Barceló su u martu najavili odlične kvartalne rezultate, navodeći da su velike američke i azijske korporacije preusmerile svoje godišnje konferencije iz Dubaija i Katara ka Madridu, Barseloni i Sevilji. 

Boravak u Evropi više nije samo "istorija i kultura", već "predvidljivost poslovanja". To menja dugoročnu strategiju ulaganja fondova nekretnina (REITs), koji se sada više fokusiraju na mediteranske hotele nego na bliskoistočne projekte koji su trenutno u fazi čekanja (wait-and-see). 

Nije samo Španija u fokusu, prema podacima HTZ-a iz sredine marta, raste broj upita za MICE segment (poslovni skupovi) od 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, prvenstveno zbog bezbednosne percepcije. Valamar i Maistra izveštavaju o popunjenosti kongresnih kapaciteta za jesen 2026. koja je već sada na 85 odsto. Ostrva poput Krita i Rodosa postala su primarna alternativa za segment koji je za odmor ranije birao Egipat ili Jordan. Grčki ministar turizma potvrdio je u martu da su operativni kapaciteti za leto 2026. u luksuznom segmentu gotovo rasprodati. 

Prve brojke i u Hrvatskoj potvrđuju očekivanja. Prema podacima sistema eVisitor, koji obuhvata turistički promet ostvaren u komercijalnim i nekomercijalnim objektima i nautičkom čarteru (sistem eCrew), u Hrvatskoj je od januara do kraja marta ostvareno više od 1,1 milion dolazaka i tri miliona noćenja, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od devet odsto u dolascima i osam odsto u noćenjima. Dodaje se da je tokom produženog uskršnjeg vikenda nastavljen rastući trend, a najviše gostiju bilo je sa tržišta Nemačke, domaćeg tržišta, Italije, Slovenije, Austrije, Slovačke i drugih. Kada se gleda po destinacijama, najviše gostiju tokom produženog vikenda imali su Dubrovnik, Poreč, Rovinj, Zagreb i Split. 

Evropa tako ulazi u 2026. sa istorijskom prilikom: rastuća "flight to safety" potražnja, snažan premijum segment, preusmeravanje MICE industrije i rekordna popunjenost hotelskih kapaciteta stvaraju okruženje u kojem se vrednost turizma preliva i na finansijska tržišta. Istovremeno, kriza na Bliskom istoku razotkrila je granice otpornosti avio-industrije i naglasila važnost upravljanja rizikom, energetske strategije i diverzifikacije. 

Da li će trenutni zamah zapadnog Mediterana prerasti u dugoročni trend, zavisiće od brzine geopolitičke stabilizacije i sposobnosti evropskih destinacija da upravljaju održivošću, cenama i nosivim kapacitetima. Jedno je sigurno: 2026. godina redefiniše pravila igre, a oni koji ih na vreme prepoznaju mogu izaći kao pobednici u jednom od najizazovnijih okruženja za globalni turizam i avio-saobraćaj u više od jedne decenije.