Svet su preplavili turisti. Ko treba da plati cenu?

Prošlog leta u tajnoj akciji jednog francuskog tabloida otkriveno je da su Amerikancima (ili barem novinarima koji su se izdavali za Amerikance) u nekim od gradskih kafea, koje turisti najčešće posećuju, naplaćivali i do 50 odsto više nego Parižanima. 

Bilo je to poput šamara onima koji veruju u neotuđivo pravo turista da žive kao lokalci. Već decenijama glavni trend u putovanjima je otkrivanje čudesnih, pristupačnih mesta koja deluju kao skrivena tajna, čak i ako ste za njih čuli iz vodiča, od Anthonyja Bourdaina (proslavljeni američki kuvar i putopisac, prim. prev.) ili na TikToku. Međutim, Parižani, koji su proveli leto 2025. godine protestujući protiv "diznifikacije" svog grada, kao da nisu marili za to. 

 

Šta ako su ti kafei zapravo činili pravu stvar? Ujedinjene nacije su 20. januara objavile da je broj međunarodnih turističkih putovanja u 2025. dostigao 1,52 milijarde, što je gotovo četiri odsto više od rekordnog nivoa iz 2019. godine, pre pandemije. Više od polovine tih putovanja bilo je u Evropi. Dok gradovi već pucaju pod pritiskom turizma, neki traže načine da ga učine održivijim. To što turistima naplaćuju 50 odsto više za njihov krok-mesje (croque-monsieur, francuski tostirani sendvič sa šunkom i sirom; prim. prev.) možda nije "dranje turista", već deo rešenja. 

Prekomerni turizam nije nova pojava, ali je postao naročito izražen otkako je pandemija virusa korona podstakla putovanja iz inata (fenomen koji je usledio nakon ograničenja kretanja kada su ljudi počeli masovno da putuju bez obzira na cene i gužve, prim. prev.) i oporavak avio i kruzerskih kompanija. U sve neizvesnijim vremenima, Evropa, kao oduvek popularna destinacija, posebno je pogođena. 

Ovaj kontinent je poslednje sigurno utočište na svetu gde se ljudi osećaju prijatno, kaže Stefan Gössling, profesor biznisa i ekonomije na švedskom Univerzitetu Linneus (nazvan po švedskom botaničaru Karlu Lineu, prim. prev.), koji proučava prekomerni turizam. "Bezbednost je na visokom nivou, postoji skup zakona koji se primenjuje na sve. To je jednostavno veoma dobar region za odlazak na odmor." 

Glavne turističke destinacije u Evropi su takođe žrtve sopstvenog uspeha: 43 odsto Nemaca bilo je u Italiji najmanje tri puta, a sličan procenat planira da tamo ode u naredne tri godine, podaci su Italijanske nacionalne turističke organizacije (ENIT). Pariz je uvek dobra ideja, a tu su i druga mesta. 

Posetioci su pohrlili u gradove, privučeni jeftinim smeštajem koje im izlistavaju tehnološke platforme, kulturom mini-odmora i objavama na društvenim mrežama prepunim lepih mesta. Uprave muzeja i arheoloških lokacija stekle su tokom decenija iskustvo kako da kontrolišu gužve, ali mesta koja su nekada bila manje zapažena ili je u njih dolazilo lokalno stanovništvo sada se suočavaju sa problemima. Posetioci, kada pokušavaju da ponove kadrove fotografija koje vide na internetu, veoma se površno povezuju sa gradom, kaže Aurora Pedro Pinto, upravnica knjižare "Livraria Lello" u Portu, u Portugaliji, koja je proglašena najlepšom knjižarom na svetu i koja godišnje primi 1,2 miliona posetilaca. 

"Problem nije u prevelikom broju turista", kaže ona. "Problem je kulturna površnost." 

Šta je zapravo prekomerni turizam 

Obično prekomerni turizam zamišljamo kao gužvu u kojoj se ljudi tiskaju rame uz rame unutar zidina Dubrovnika, ili kao roj turista koji škljocaju aparatima oko "Mona Lize". Međutim, bolje ga je definisati kao osećaj - doživljaj lokalnih zajednica da ih masovni turizam degradira, umesto da im pomaže, zbog čega se okreću protiv njega. Prodavci tradicionalne hrane nestaju, dok se prodavnice pretvaraju u tezge sa drangulijama ili mesta gde, iz nekog neobjašnjivog razloga, možete fotografisati zenicu svog oka (trend digitalne fotografije zenice koji se često sreće u turističkim zonama; prim. prev.). Bezlične poslastičarnice niču, čini se, na svakom ćošku. TikTok može preko noći proslaviti lokalnu gostionicu, stvarajući duge redove turista, dok istovremeno otuđuje lokalne mušterije. Porast kupovine stanova radi izdavanja turistima preko Airbnb-ja može dovesti do toga da stambena zgrada deluje više kao hotel. 

Kada je Instagram naglo povećao broj posetilaca knjižare "Livraria Lello", toliko ljudi je želelo da je poseti samo da bi fotografisali spiralno stepenište koje se uvija kroz zdanje da su kupci jedva mogli da razgledaju knjige. U 2015. godini, manje od 10 odsto posetilaca kupilo je knjigu, kažu u knjižari. 

U Parizu, knjižara "Shakespeare and Company" vlasnice Sylvije Whitman nekada je u proseku imala oko 30 posetilaca dnevno. Redovni posetioci bi sa knjižarima jeli kolače i razgovarali o romanima. Sada ova fotogenična knjižara svakodnevno prima između 2.000 i 3.000 posetilaca, velikim delom zahvaljujući popularnosti na društvenim mrežama. Whitmanova brine zbog iskustva kupaca. "Ne možete očekivati autentičnu, opuštenu interakciju sa nekim ko je tog dana imao posla sa 2.000 ljudi", kaže. 

Na kraju, lokalno stanovništvo gubi strpljenje. Prošlog leta, protesti zbog turista održani su u gotovo svakom većem evropskom gradu; u Barseloni su posetioce, što je postalo opštepoznato, prskali pištoljima na vodu. Međutim, potencijalna rešenja su složena i vrlo specifična za svaku lokaciju. I ne funkcionišu uvek. 

Knjižara "Livraria Lello" uvela je 2015. godine ulaznicu od 10 evra, što se odbija od iznosa prilikom kupovine knjige. Rezultat? Većina od 1,2 miliona posetilaca u 2025. godini kupila je knjige, a knjižara posluje profitabilno. Ipak, ona je i dalje krcata ljudima koji poziraju i fotografišu, a kontrolisanje gužve i dalje predstavlja problem. 

"Problem nije u prevelikom broju turista. Problem je kulturna površnost." 

Povećanje cena ili ograničavanje pristupa može pomoći u upravljanju ponudom i potražnjom, ali ne čini nužno iskustvo zabavnim, a u nekim slučajevima može čak i pojačati interesovanje. "Time šaljete poruku da to mesto zaista vredi posetiti, a uvek postoje ljudi koji to sebi mogu da priušte", kaže Noel B. Salazar, antropolog i profesor na Katoličkom univerzitetu u Levenu u Belgiji, koji proučava prekomerni turizam. 

Salazar primećuje da je podizanje cena samo pojačalo interesovanje posetilaca za krater Ngorongoro u Tanzaniji. U Veneciji, simbolična taksa na ulazak u grad gotovo da nije smanjila broj posetilaca, dok su u himalajskoj Kraljevini Butan dnevne naknade od preko 100 dolara po osobi držale turizam pod kontrolom, ali su ga ograničile na one koji to mogu da priušte. 

Jedan od načina da se smanji broj turista mogao bi biti dodatno povećanje cena avionskih karata, koje ionako već rastu. Međutim, to bi nesrazmerno pogodilo one koji retko lete, dok bi oni sa većim prihodima bili tek neznatno obeshrabreni. "Problematično ponašanje sreće se kod onih koji putuju neprestano", kaže Alex Chapman, viši ekonomista u Novoj ekonomskoj fondaciji (NEF), britanskom tink-tenku. "Pedeset odsto svih letova otpada na jedan odsto stanovništva." 

Kao rezultat toga, bilo koji pokušaj da se poveća cena letenja smatra se "napadom na porodicu koja želi da ode na to jedno putovanje godišnje", kaže on. 

Stručnjaci kažu da je davanje popusta lokalnom stanovništvu održiviji način da se odobrovolje. Knjižara "Shakespeare and Company" počela je da izdaje pristupne kartice lokalnim piscima kako bi mogli da uđu preko reda. Tajvan nudi popuste na usluge poput prevoza onima koji imaju prijavu boravišta. Njujork je poznat po tome što lokalnom stanovništvu nudi besplatan ulaz ili ulaz po principu "plati koliko želiš" u mnoge od svojih glavnih muzeja. Stanovnici uživaju u privilegijama, a netrpeljivost prema turistima je mala. 

Neka mesta mogu fizički da ograniče pristup, kao što su Maču Pikču u Peruu ili Dubrovnik u Hrvatskoj. Uspeh HBO-ove serije "Igra prestola" (Game of Thrones) tokom 2010-ih doveo je do masovnog priliva posetilaca u Dubrovnik. Grad opasan zidinama, u kome živi oko 1.500 ljudi, ubrzo je bio preplavljen sa i do 10.000 posetilaca dnevno. Pošto su se stanovnici razbežali, Dubrovnik je 2019. ograničio dolaske kruzera na dva dnevno, sa manje od 5.000 putnika koji mogu da se iskrcaju, a sada prati podatke o gustini gužve posetilaca u realnom vremenu. Gradovi koji nemaju takve zidine, poput Barselone, Santorinija, Praga ili Rima, teže će kontrolisati broj posetilaca. 

Depositphotos

Glavna krilatica u debati o prekomernom turizmu je raspršivanje, odnosno ravnomerna raspodela turista. Niko ne želi manje turizma; ono što žele jeste manja koncentracija turizma.  

Neka rešenja za ravnomernu raspodelu donela su prva poboljšanja i stanovnicima i turistima. Na Farskim Ostrvima, gde turizam čini tri odsto BDP-a, turistička organizacija je sarađivala sa lokalnim stanovništvom kako bi u navigacione sisteme rentakar vozila unela omiljena lokalna mesta. Ovaj mali arhipelag postupao je oprezno, poučen iskustvom Islanda, gde je obim turizma narušio odnos lokalnog stanovništva prema ovoj industriji. Posetioci koji su prihvatili program navigacije bili su usmereni ka novim, manje posećenim lokalnim biserima, i imali su osećaj da doživljavaju toliko željeno lokalno iskustvo. Žitelji ostrva takođe često ugošćuju turiste u svojim domovima na večeri, tako da ekonomske koristi nemaju samo restorani, već i domaćinstva. 

"Nije rešenje reći: ’Samo idite odavde’", kaže Rachel Fu, profesorka turizma, ugostiteljstva i organizacije događaja na Univerzitetu Floride. "Potrebna su nam mudra rešenja, jer zavisimo od turizma." 

Tehnologija jeste podstakla prekomerni turizam, ali bi mogla biti i jedino dovoljno moćno sredstvo za borbu protiv njega. Venecija je 2021. najavila da će pokušati da koristi kamere i senzore kako bi pratila protok turista kroz grad. Ideja o aktivnom upozoravanju posetilaca na preveliku gužvu kada su određeni delovi grada preopterećeni, popularna je među istraživačima (iako nailazi na otpor zbog pitanja privatnosti). Termalni senzori za praćenje koncentracije ljudi, ili virtuelno ograđivanje lokacije (engl. geofencing; uspostavljanje virtuelne granice oko fizičke lokacije pomoću GPS-a, radio-talasa ili mobilnih signala kako bi se pratilo kretanje na njoj, prim. prev.) takođe bi mogli da posluže da se posetioci obaveste da dođu u manje prometno vreme. 

"To je smislen sistem koji posetiocima kaže: ‘Prevelika je gužva. Nećete doživeti lepo iskustvo kakvo očekujete’", kaže Fu. 

Veštačka inteligencija je takođe popularna među istraživačima zbog svog potencijala da usmeri ljude ka mestima sa manjom gužvom. Umesto da posetioce usmerava na ograničen broj najpoznatijih atrakcija, veštačka inteligencija, koja se i sve više koristi za planiranje putovanja, mogla bi da ih upozori da katedrala Duomo u Firenci usred leta možda i nije tako sjajan izbor. 

Problem nejednakosti 

Prekomerni turizam je najopasniji kada lokalna zajednica nema ekonomske koristi od toga. U Španiji, gde je broj dolazaka porastao za 80 odsto od 2010. godine, realne plate su u istom periodu pale za četiri odsto, a slično je i u sektoru ugostiteljstva. Usredsređivanjem na gužve zanemaruje se suštinski razlog zbog koga su neke od ovih zajednica toliko nezadovoljne, kaže Chapman. Stagnacija plata i nagli porast cena nekretnina brzo su doveli do pojave netrpeljivosti prema turistima u velikim gradovima. 

Bloomberg

U gradovima koje obilaze kruzeri svakodnevno se iskrcavaju hiljade ljudi, ali ti turisti ne odsedaju u hotelima i često su usmeravani da idu u nekoliko odabranih restorana. Mnogi gradovi sada ograničavaju dolazak kruzera u svoje luke ili veličinu brodova koji smeju da uplove, kako bi zaštitili lokalni duh. 

Pojedini stručnjaci sugerišu da bi objedinjavanje sistema rezervisanja hotela na nacionalnom nivou mogla pomoći, jer globalni igrači kao što je Booking.com uzimaju pozamašne procente od prihoda hotela, smanjujući korist za lokalne zajednice. "Da bi se nešto preduzelo, potrebna je politička volja", kaže Sara Dolnicar, profesorka turizma na Poslovnoj školi Univerziteta Kvinslend u Australiji. "Koja je svrha turizma ako sva ekonomska korist ide turističkoj agenciji ili međunarodnom konglomeratu?" 

Booking.com naveo je u saopštenju da njegova platforma "ima potencijal da pomogne u širenju turizma i omogući putnicima da otkriju partnerske smeštajne objekte na manje poznatim destinacijama". Kompanija ostvaruje profit samo kada se plati rezervacija hotela, izjavio je portparol. 

Airbnb postao je korporativni bauk u debati o prekomernom turizmu. Barselona postepeno ukida iznajmljivanje smeštaja turistima kako bi se izborila sa krizom dostupnosti stanova i zabranila je Airbnb. Međutim, problem je složen: Airbnb može biti jeftiniji od hotela, iako ova platforma zbog svoje popularnosti pa i profitabilnosti doprinosi tome da je manje stanova u ponudi za stanovanje. 

Airbnb tvrdi da bi takođe mogao da pomogne u usmeravanju ljudi van glavnih hotelskih zona i u ruralnija područja gde nema toliko hotela. Stručnjaci kažu da se slažu — ukoliko bi se Airbnb vratio svom originalnom modelu, koji dozvoljava posetiocima da rezervišu kratak boravak u stanovima u kojima ljudi zaista žive, umesto da funkcioniše kao agent za iznajmljivanje praznih stanova. Iz kompanije navode da nema planove da promeni kurs, iako sve više gradova preduzima mere protiv njenog načina poslovanja. 

Kako promeniti ponašanje putnika 

Koliko god se neka mesta žalila na previše turizma, njihove ekonomije ipak zavise od njega. "Problem nije u tome što ima previše turista", kaže Salazar. "Problem je u tome što ima previše turista u gradovima." 

Gradovi su prepuni (navodno) nezaobilaznih atrakcija. Niko ne želi da propusti ono što je video na TikToku, ili da ne ode na putovanje sa svoje liste želja, čak i u slučaju da postoji rizik da u tome neće uživati. Čini se da su male šanse da ubedite gledaoce serije "Emili u Parizu" (Emily in Paris) da bi francuska provincija mogla biti podjednako šarmantna kao kvart Mare, ili da je Barselona zimi divna, ili da Bugarska ima očaravajuće vinograde, baš kao Toskana.  

Istovremeno, viralni sadržaji na društvenim mrežama mogli bi biti najbolji način da se ljudi podstaknu da posete mesta za koja nikada nisu čuli. Živopisni holandski gradić Hithorn, koji ima oko 2.600 stanovnika, doživeo je procvat na aplikaciji WeChat sredinom 2010-ih zahvaljujući svojim prelepim kanalima. Sada ga svake godine posećuje mnoštvo kineskih turista. Popularnost u Kini brzo je promenila turističku industriju Hithorna, ali i to kako neki stanovnici doživljavaju razmere turizma u ovom bajkovitom selu. 

Pokušaj da se promeni ponašanje putnika je, kao što je poznato, težak zadatak, kaže Dolnicar, koja je provela decenije nastojeći da otkrije kako da navede goste hotela da peškire koriste više puta, što je dobro poznat i nerešiv problem. Na očaj ekonomista, ljudi na odmoru zaboravljaju na štedljivo i promišljeno ponašanje, bez obzira na to koliko učtivih podsetnika vide u hotelskim sobama. 

"Oni su u hedonističkom elementu", kaže Dolnicar. "Deset godina smo istraživali šta navodi ljude da se ponašaju na održiviji, odgovorniji način i, bez izuzetka, svaki put kada pokušamo da apelujemo na njihov razum, to ne funkcioniše dok su na odmoru." 

Rešenja se moraju što pre naći jer su gradovi fizički preopterećeni, a lokalne ekonomije pod pritiskom. Ipak, za trenutne gužve odgovoran je relativno mali broj ljudi. "Samo dva do četiri odsto svetske populacije leti međunarodnim letovima tokom godine; većina čovečanstva to nikada ne čini", kaže Gössling. 

U nekim delovima sveta koji se ubrzano razvijaju, gusto naseljeni urbani centri nisu retkost, a nisu ni nepoželjni. U Evropi, međutim, gde se ljudi bune protiv velikih gužvi na trgovima, gradovi se moraju pripremiti za još veći pritisak. "Kako raste globalna srednja klasa, koja može sebi da priušti putovanja svetom, sve veći broj ljudi se sliva na ista mesta", kaže Gössling. "Samo je jedan Pariz i samo jedna je Venecija." 

Istraživači se slažu da je veoma teško promeniti situaciju jednom kada prekomerni turizam i gužve puste koren u nekom gradu. Radikalna rešenja poput praćenja kretanja posetilaca, smanjenja broja letova, povećanja cena viza ili čak naplaćivanja ulaska, možda su i jedina rešenja. Cene avionskih karata će verovatno još porasti. Osim ako, naravno, turisti sami ne promene svoje ponašanje. 

"Mnogi ljudi koji rade u turizmu, kao i društvo u celini, usredsređeni su na rast", kaže Shirley Nieuwland, osnivačica Paradise Founda, konsultantske kuće za održivi turizam. Nieuwland smatra da neko mesto, kada ga otkriju, "uskoro bude i izgubljeno“, jer gužve i prodavnice sladoleda neizbežno uništavaju njegovu magiju. Šta ako bi, pita se ona, putovanja bila sporija malo skuplja i malo promišljenija. 

Nieuwland pronalazi nadu u tome što se mnogi regioni u razvoju okreću održivijem turizmu. "Na nekim destinacijama razmišljaju, čak i pre nego što postanu popularne, šta zapravo žele od turizma", kaže ona. "Tako možete sprečiti da dođete u situaciju kada je svega previše, ili kada je već prekasno."