Gde putovati ovog leta

Ovog leta putovanja više nisu samo pitanje gde je lepo, već i gde ima smisla otići.  

Cene goriva, avionskih karata i smeštaja menjaju, odnosno ugrožavaju planove, pa mnogi prvi put biraju sporiji, mirniji i pametniji odmor umesto klasičnih turističkih centara. 

Umesto borbe za mesto na plaži i preskupih gradova prepunih turista, fokus se pomera ka delovima Evrope koji još uvek funkcionišu u normalnijem i laganijem ritmu: malim primorskim mestima, planinskim gradićima, ostrvima bez kruzera i destinacijama gde kafa i dalje traje duže od Instagram storija (iako ni za to inspiracije ne manjka).  

 

Takvi izbori dolaze i kao odgovor na širi kontekst: geopolitičke tenzije, oscilacije cena energenata i opštu ekonomsku nesigurnost, gde se vrednost putovanja sve više meri kvalitetom iskustva, vrednošću koju dobijete i stvarnim mirom koji pruža. 

Evo nekoliko opcija. 

Jezero Garda, Italija 

U Italiji postoji više od 1.000 jezera, ali najveće u zemlji, jezero Garda, nesumnjivo je jedno od najdramatičnijih i najživopisnijih. Nalazi se između Alpa i Dolomita i dugačko je otprilike 51 kilometar od svog severnog vrha do južnog kraja, a prostrane vode jezera Garda okružene su istorijskim gradovima na obali jezera, netaknutim plažama, zamkovima i planinarskim stazama.  

Šta god od ovoga izaberete, odmor na jezeru Garda neće razočarati. 

Najbolji način da upoznate region je kroz istraživanje gradova. Preporučujemo Sirmione - slikoviti grad na poluostrvu na južnoj obali jezera Garda u Lombardiji, gde možete da uđete samo preko pokretnog mosta. Taj simpatičan grad je poznat kao "biser“ jezera zbog zamka Scaglier koji datira iz 13. veka. Tu ćete naći pregršt rimskih ruševina, nekoliko plaža za opuštanje, kao i termalnu banju koja ima korene još iz rimskog doba, ali je zvanično u upotrebi od 1889. godine. 

Limune sul Garda je istorijsko selo na zapadnoj obali jezera, u Lombardiji, između dramatičnih planinskih litica i kristalno čiste vode na zapadnoj obali. Limune je poznat po svojim drevnim zasadima limuna i pastelno obojenom starom gradu sa kaldrmisanim ulicama, živahnom lukom i nekim od najboljih biciklističkih staza. To mestašce je idealno za opuštanje, izlete brodom, vožnju biciklom, planinarenje i vodene sportove.  

Lazise je slikovit grad koji gleda na jugoistočnu obalu, na veronskoj strani jezera. Poznat je po svojim šarmantnim pejzažima i značajnoj umetničkoj i istorijskoj vrednosti, ali i kao destinacija za one koji traže trenutak opuštanja i rekreacije. 

Depositphotos

Lazise je potpuno okružen prstenom zidina sa kulama koje obuhvataju istorijski centar, sada ispunjen elegantnim restoranima i zanatskim radnjama. Unutar zidina videćete raskošan centar grada, sa slikovitom Starom lukom i Venecijanskom carinom okrenutom ka jezeru, kao i sa njegovim veličanstvenim crkvama. 

Ako se slučajno nađete u Laziseu sredom ujutru, prošetajte centrom grada jer je tada pijačni dan: obično traje od ranog jutra do podneva i dobra je prilika za kupovinu lokalnih proizvoda, kao što su vino, maslinovo ulje i sir. 

Malcesine je šarmantan mali grad na severoistočnoj obali jezera, u regionu Veneto, pokrajina Verona, u podnožju  planinskog lanca Monte Baldo, koji je meka za jedriličare i jedriličare na dasci, ali koji nudi mnoštvo mogućnosti za svačiji ukus.  

Grad Riva del Garda nalazi se na severnom vrhu jezera, i glavni je centar regiona Garda u Trentinu, u podnožju Dolomita Brenta. Karakterišu ga živopisni stari grad sa šarmantnim šetalištem pored jezera, ali i strme planine, alpski pejzaži i jaki, stalni vetrovi, zbog čega je savršeno mesto za jedrenje i surfovanje na dasci. Osim toga, Riva je odlična destinacija za one koji vole planinarenje, vožnju bicikla i penjanje po stenama. 

Ostrvo Folegandros, Grčka 

Folegandros je upravo ono mesto koje ljudi traže kada kažu: "Hoću na grčko ostrvo, ali bez Mikonosa, manje skupo od Santorinija i bez ‘cirkusa’." Malo kikladsko ostrvo između Santorinija i Milosa, sa belim kućama, uskim ulicama i onim pravim sporim grčkim ritmom koji je na većini popularnih ostrva skoro nestao. 

Najveći plus Folegandrosa je što ga još uvek nije potpuno pregazio masovni turizam. Nema ogromnih barova na plaži, nema hiljada kruzera, nema osećaja da si u šoping centru pored mora. Umesto toga dobijate mirne plaže do kojih se često dolazi peške ili čamcem, zalaske sunca, ali bez gužve kao Santoriniju, male tavernе gde lokalci još sede do ponoći. 

Depositphotos

Glavno mesto, Hora, verovatno je jedno od najlepših malih mesta na Kikladima - belo-plavo, na ivici litice, sa pogledom na more koje izgleda nestvarno uveče. Idealno je za večernje šetnje bez automobila i buke. 

Na Folegandrosu je važno gde odsedate, jer ostrvo nema mnogo sadržaja kao velika turistička mesta. Dobra lokacija praktično određuje ceo ritam odmora. 

Smeštaji u Hori su uglavnom mali butik hoteli, apartmani i studiji sa terasama i pogledom. 

Karavostasis je luka ostrva, ali mnogo mirnija nego što zvuči. Ima nekoliko lepih plaža odmah blizu, dobre restorane uz more i odličnu povezanost brodićima ka skrivenim plažama. 

Tu je atmosfera više za jutarnje kupanje i lagane večere, manje večernje šetnje i život kao u Hori. 

Ako želite izolaciju, tišinu i osećaj da ste na potpuno drugom svetu, selo Ano Meria je najbolji deo ostrva. Manje turista, više prirode, fantastični pogledi i najautentičniji deo ostrva. 

Ali sve što je lepo ima i "ali" - do Folegandrosa se ne stiže direktno i lako kao do klasičnih letovališta i baš zato je ostrvo mirnije i manje komercijalno. Najbolja opcija je avion do Atine, a potom vožnja trajektom koja traje oko 4–5 sati brzim brodom, ili 7–8 sati sporijim i samim tim i pristupačnijim trajektom. Alternativa je avionom do Santorinija pa trajektom oko sat do dva do Folegandrosa. 

Dodatni savet: bolje je iznajmiti skuter za vožnju po ostrvu. Takođe, iz nekog razloga Italijani mnogo vole to ostrvo, pa je poželjno izbeći avgust, kada većina njih ide na odmor.  

Siros, Grčka 

Dok su okolna ostrva poslednjih godina postala sinonim za prenatrpanost i cene koje često prevazilaze i evropske metropole, Siros ostaje jedno od onih tačaka koje Grci, a posebno lokalci, i dalje nerado dele sa ostatkom sveta. Kao administrativni centar Kiklada, ali bez potrebe da to demonstrira spektaklom, to ostrvo privlači putnike kojima je važnije iskustvo od "instagramičnosti“ destinacije.  

Njegov glavni grad Ermupoli više podseća na elegantno mediteransko središte nego na tipično kikladsko selo. Podignut tokom 19. veka kao jedan od najvažnijih trgovačkih centara novonastale grčke države, grad je zadržao impresivnu neoklasičnu arhitekturu, mermerne trgove i monumentalne stepenice koje vode do četvrti Ano Syros.  

Iza velikih drvenih vrata i očuvanih fasada danas se kriju mali butik hoteli i pansioni, što ostrvu daje intimniji karakter od velikih hotelskih kompleksa po kojima su poznata komercijalnija grčka ostrva.  Posebnu atmosferu Ermupoliju daje i činjenica da je vekovima bio mesto susreta, ali i harmoničnog odnosa pravoslavne i katoličke zajednice. 

Na jednom brdu nalazi se pravoslavna crkva Vaskrsenja Hristovog, dok se na drugom uzdiže katolička katedrala Svetog Đorđa u srednjovekovnom Ano Syrosu. Dve crkve, okrenute jedna prema drugoj preko zaliva, postale su simbol ostrva i njegove neuobičajene verske i kulturne mešavine za grčke prilike. 

Iako Siros nema dramatične pejzaže poput Santorinija, njegove plaže privlače upravo mirnijom atmosferom. Najpoznatija je Galissas, široka peščana plaža sa plitkom vodom i tavernama tik uz more, dok je Agathopes beach poznata po finom pesku, plitkom tirkiznom moru i zaštićenom pejzažu u kojem tokom leta mogu da se vide i retke vrste mediteranskih ljiljana. Upravo su tu i elegantni barovi na plaži, sa ležaljkama, koktelima i opuštenijom verzijom kikladskog luksuza, ali bez preterane komercijalizacije karakteristične za poznatija ostrva. Kini i Finikas popularni su među porodicama i ljubiteljima jedrenja, dok na severu ostrva pejzaž postaje divljiji i kamenitiji, sa manjim uvalama do kojih se dolazi peške ili čamcem. 

Gastronomija ostrva takođe odstupa od tipične turističke slike Grčke. Siros je poznat po sirevima poput "San Michali“, lokalnoj verziji tvrdog sira koji se često poredi sa parmezanom, ali i po tradicionalnim slatkišima loukoumi i halvadopita koji se proizvode još od 19. veka. Večere tamo uglavnom ne podrazumevaju restorane za pokazivanje na društvenim mrežama, već male porodične taverne u kojima se služe sveža riba, hobotnica i jednostavna kikladska jela. 

Iako ostrvo ima i mali aerodrom sa domaćim letovima iz Atine, većina putnika bira trajekt iz Pireja koji do Sirosa stiže za oko tri i po do četiri sata, dok brze linije putovanje skraćuju na približno dva sata. Jedna od prednosti Sirosa jeste i to što može da posluži kao baza za obilazak drugih Kiklada. Redovne trajektne linije povezuju ostrvo sa Mikonosom, Tinosom, Parosom, Naksosom i Santorinijem, pa mnogi putnici biraju upravo Ermupoli kao mirniju alternativu iz koje odlaze na izlete. Upravo u činjenici da ovo ostrvo još nije postalo destinacija koja služi kao scenografija za turiste, već mesto koje živi tokom cele godine, leži i najveća privlačnost ovog egejskog bisera. 

Poluostrvo Pelion, Grčka 

Jedan od najautentičnijih delova Grčke, a opet skriveno od komercijalizacije, ovo planinsko-poluostrvo iznad Volosa specifično je po tome što se more i zelenilo doslovno sudaraju na svakom koraku. U praktičnom smislu, to znači da možete u istom danu da pijete kafu u selu na 600 metara nadmorske visine i da se brčkate na plaži. Prema mitologiji, na Pelionu su živeli kentauri — zato je i poznat kao "planina kentaurâ". Kaže se i da su Pelion birali i svih 12 bogova sa Olimpa za svoje letnje boravište, jer je to bio njihov letnji dom. Pa zašto ne biste i vi? 

Sela kao Makrinitsa, Cagarada i Ajos Joanis nude potpuno drugačiji ritam: kamene kuće, stare taverne, prirodnu hladovinu i osećaj da ste u Grčkoj kakva je nekad bila. More je čisto, plaže su prirodne i često poluprazne, a sve ima neku mirniju, lokalnu energiju. 

Svako mesto ima svoj ritam, ali nijedno nije previše turističko. 

Hrana je takođe deo doživljaja: treba probati fasolada (čorba od belog pasulja) i tsipouro, lokalno piće koje se pravi od komine grožđa i pije polako, uz meze i razgovor. 

Još jedna stvar koja Pelionu daje posebnu draž jeste stari planinski voz koji ide od Ano Lehonije do Miliesa - Mountzouri. Vozi na jednoj od najužih železničkih pruga na svetu - širine samo 60 cm, na istorijskoj pruzi čija je izgradnja počela krajem 19. veka: Pelionski voz je spomenik železničke arhitekture koji prolazi kroz zelenu rutu punu zanimljivosti. Recimo, Evaristo de Cirico, otac čuvenog slikara Giorgia de Cirica, nadgledao je izgradnju železničke mreže. Tokom izgradnje, sin je posmatrao okruženje koje će kasnije inspirisati i dosledno pratiti njegova umetnička dela. Voz prelazi rutu dugu oko 15 kilometara, a putovanje traje oko 90 minuta. Od stanice u Miliesu počinje slikovita kaldrmisana staza koja vodi do centra sela. Posetioci mogu da vide kamene ulice, tradicionalne pansionе, crkvu Taxiarches izgrađenu pre 1741. godine, folklorni muzej, biblioteku i još mnogo toga.  

Do Peliona se najlakše stiže letom do Atine ili Soluna, a zatim se automobilom ili autobusom ide do Volosa, koji je glavna kapija za to područje. Od Volosa se dalje penje u planinu ili spušta ka obali, u zavisnosti za šta se odlučite. Najbolja opcija je rentirani auto, jer Pelion nije destinacija za jedno mesto, nego za istraživanje. 

Ono što ga čini posebno dobrim izborom za ovo leto jeste odnos mira, prirode i cene. Dok su ostrva sve skuplja i sve posećenija, Pelion i dalje nudi prostor za odmor bez buke i stresa, ali i bez osećaja da ste se odrekli mora ili lepih plaža. 

Septembar je posebno dobar jer je more i dalje toplo, a atmosfera još opuštenija. 

Bad Ausze, Austrija 

Bad Ausze je jedno od najmirnijih i najautentičnijih spa mesta u Alpima i često se doživljava kao "slow wellness" destinacija, gde je ceo boravak podređen prirodi, tišini i laganom ritmu života. Smešten u srcu regiona Salzkammergut, okružen planinama i jezerima kao što su Altaussee i Grundlsee, ovaj mali gradić nudi potpuno drugačiji tip spa iskustva u odnosu na velike i komercijalne velnes centre. 

Za razliku od modernih spa rizorta, tamo su hoteli uglavnom manji, često porodični ili butik, i fokusirani su na mir, tišinu i dug boravak u prirodi. Posebno važan deo lokalne velnes kulture je Kneipp terapija, koja potiče od Sebastiana Kneippa, nemačkog sveštenika iz 19. veka, i zasniva se na jednostavnom principu: stimulacija tela kroz vodu, pokret, biljke, ishranu i ravnotežu. U praksi, u Bad Ausze i okolini to najčešće znači hodanje kroz hladnu i toplu vodu, prirodne bazene za noge, potoke i uređene Kneipp staze u prirodi. 

Depositphotos

U Bad Auszeu se ta terapija savršeno uklapa u okruženje, jer je sve "prirodno dostupno" — planinske vode, čisti izvori i šumske staze. Ideja nije luksuz, nego aktiviranje cirkulacije i opuštanje tela kroz prirodne stimulanse. Posle toga se obično ide u saunu ili velnes zonu hotela, što pojačava efekat opuštanja. 

Zbog toga je Bad Ausze drugačiji - tamo je velnes više "integrisan u prirodu", a ne zatvoren u veliki kompleks. 

Jedan od poznatijih smeštaja u mestu je Spa Hotel Erzherzog Johann, koji nudi panoramski SKY SPA sa pogledom na planine, unutrašnje i spoljašnje bazene, saune i relaks zone, kao i popust za rane rezervacije.  

Heviz, Mađarska 

Ako tražite miran odmor u Mađarskoj, najbolje je fokusirati se na manje poznate spa gradove i ruralne regione gde je tempo života spor, a priroda i velnes su glavni razlog dolaska. 

Jedno od mirnijih mesta je Heviz, poznat po termalnom jezeru koje se koristi tokom cele godine. Iako je mesto poznatije u spa svetu, i dalje zadržava opuštenu atmosferu, posebno van sezone. Ceo grad je organizovan oko velnesa, sa velikim brojem spa hotela, ali bez velikog gradskog haosa. Ljudi dolaze zbog oporavka, termalne vode i tišine, a ne zbog noćnog života ili gužve. 

Depositphotos

Centralna zvezda je lekovito jezero Heviz, inače, po većini izvora, najveće prirodno termalno biološki aktivno jezero na svetu.  

Leti je temperatura jezera 37 stepeni, a zimi ne pada ispod 24 stepena, pa se posetioci i zimi kupaju u jezeru. Dno jezera pokriva radioaktivno lekovito blato, a lekovita voda deluje protivupalno i umirujuće. 

Mesto se nalazi oko 200 kilometara jugozapadno od Budimpešte, pa je najbolje krenuti automobilom.  

Tavira, Algrave, Portugalija 

Algarve je najjužniji region Portugalije i jedan od najraznovrsnijih delova obale u Evropi. Iako ga mnogi doživljavaju kao "letovalište sa plažama", u stvarnosti je to mnogo širi i kompleksniji prostor koji kombinuje ribarska mesta, dramatične litice Atlantika, mirne lagune, mala sela u unutrašnjosti i neke od najlepših prirodnih pejzaža na jugu kontinenta. Ono što ga čini posebnim jeste činjenica da se u relativno kratkoj vožnji može preći iz potpuno mirnog ruralnog okruženja u živu turističku zonu ili u potpuno divlju obalu bez infrastrukture. 

Na istoku Algarvea nalaze se mirnija i autentičnija mesta poput Tavire. To je deo regiona koji zadržava lokalni karakter, sa sporijim ritmom života, starom arhitekturom i manje masovnog turizma. Tavira se nalazi uz reku i poznata je po ostrvskim plažama do kojih se dolazi brodićem. Atmosfera je opuštena i pogodna za duži boravak, gde je fokus na miru, šetnji i lokalnom životu, a ne na turističkom sadržaju. Grad je zadržao svoj istorijski karakter i lokalni život. Smešten je uz reku Žilao, sa belim kućama, starim mostovima i uskim ulicama koje vode ka mirnim trgovima. Grad je mali i lako se obilazi peške, pa se brzo stiče osećaj da ste deo svakodnevnog života, a ne samo turista. 

Depositphotos

Najlepši izbor za boravak je u starom gradu. To je deo sa uskim ulicama, belim kućama, malim trgovima i mostom preko reke. Druga odlična opcija je smeštaj uz reku Žilao. Taj deo je možda i najlepši vizuelno, jer pruža pogled na vodu i mostove. 

Postoji i opcija smeštaja u okolnim selima van Tavire, što daje najviše mira i privatnosti. To su često kuće sa bazenom i više prostora, ali u tom slučaju auto je praktično obavezan. To je dobra varijanta za duži boravak i potpunu izolaciju od gužve. 

Obavezno probajte sveže morske plodove, posebno cataplana (varivo od plodova mora), lokalne jelo sa školjkama conquilhas i ribu sa roštilja. Ostrige su tamo veoma zastupljene, pa ako ste ljubitelj, za njih ćete platiti daleko manje nego bilo gde u Evropi. Ne propustite Vinho Verde, poznatije kao "zeleno vino", jedno je od najsvežijih i najpitkijih vina Portugalije. Ime ne opisuje boju, već mlad i lagan karakter vina koje dolazi iz regije Minho na severu zemlje, između Atlantika, reka i zelenih vinograda. 

Prepoznatljivo je po osvežavajućoj kiselosti, često nižem procentu alkohola i blagim mehurićima, zbog čega je savršeno za leto, duge ručkove i večeri uz more.  

Za dolazak najbolje je leteti do grada Faro, koji je ujedno i glavni grad oblasti Algarve, a onda oko 40 minuta taksijem (Uber je veoma pristupačan).  

Gord, Provansa, Francuska 

Na jugoistoku Francuske, u oblasti Vokliz, nalazi se Gord, malo selo koje se već decenijama ubraja među najposećenija mesta Provanse. Smešteno je u podnožju planinskog masiva Luberon, sa pogledom na dolinu Kalavon i prepoznatljivo je po slojevima kamenih kuća koje se kaskadno uzdižu oko tvrđave iz 11. veka. Iako ima tek oko 1.600 stanovnika, godišnje privuče brojne posetioce, naročito tokom letnjih meseci kada lavanda u okolini počne da cveta. 

Ako ste uživali u filmu "Dobra godina", u kojem se Russell Crowe oprašta od korporativnog sveta tako što se zaljubljuje u to selo i imanje sa vinogradom koje je nasledio (okej, i Marion Cotillard u ulozi vlasnice lokalnog bistroa), trebalo bi da znate da sve više ljudi danas odlučuje da učini isto, a evo zašto. 

Popularnost tog mesta naglo je porasla pedesetih godina prošlog veka kada su ga otkrili francuski umetnici i arhitekte koji su bežali iz Pariza u potrazi za suncem i mirom. Danas se nalazi na svakoj objavljenoj listi najlepših sela Francuske, a njegova reputacija počiva na spoju autentičnosti, jedinstvene arhitekture i visokog nivoa turističke usluge. 

U samom centru nalazi se renesansna tvrđava (Château de Gordes) koja danas služi kao galerijski prostor i sedište gradske uprave. Pijaca na glavnom trgu ponedeljkom je centralni događaj u selu. 

Uske, kaldrmisane ulice vijugaju između kamenih kuća sa zelenim žaluzinama, a sa svakog prozora pruža se pogled na dolinu. Male galerije i zanatske radnje nalaze se u nekadašnjim vinskim podrumima i štalama, dok se u senovitim dvorištima kriju mirisne bašte. Na vidikovcu iznad sela posetioci često zastaju da posmatraju zalazak sunca, što je prizor koji je inspirisao mnoge slikare i fotografe. 

U poslednjoj deceniji, Gord se istakao i kao destinacija za luksuzni turizam: u okolini se nalaze butik hoteli, spa kompleksi i restorani sa naglaskom na lokalne sastojke i provansalsku kuhinju. Ipak, arhitektura i stroge regulative o očuvanju izgleda mesta sprečile su prekomernu urbanizaciju. Gotovo sve kuće i hoteli izgrađeni su od lokalnog kamena, što selu daje prepoznatljiv sklad. 

Najbolje vreme za posetu Gordu je od maja do septembra, kada je klima stabilna i većina atrakcija radi punim kapacitetom. Tokom jula i avgusta broj turista je najveći, pa je preporučljivo da se smeštaj rezerviše nekoliko meseci unapred. Ponuda uključuje male pansione, tradicionalne chambres d’hôte i luksuzne objekte poput hotela La Bastide de Gord, jednog od najpoznatijih u regionu. 

Većina putnika koji odsedaju u Gordu i okolini organizuje obilazak tog dela Provanse u sopstvenoj režiji, oslanjajući se na preporuke domaćina. Vlasnici šarmantnih pansiona i malih hotela poznati su po tome što svojim gostima nude detaljne mape, savete za najlepše rute i preporuke za restorane i vinske podrume koji se ne pojavljuju u turističkim vodičima. Taj lični pristup čini da i kraći boravak u regionu ima ton lokalnog iskustva, onog koje se pamti po jednostavnim, ali autentičnim trenucima. 

Ruta kroz vinograde i lavandu 

Za one koji žele da obiđu više mesta u okolini, preporučuje se jednodnevna ruta koja povezuje Gord sa selima Rusijon, Bonije i Menerb. Sva tri mesta nalaze se na kratkoj udaljenosti, a međusobno su povezana lokalnim putevima koji prolaze kroz vinograde, maslinjake i proplanke prekrivene lavandom. 

Turisti se često odlučuju za obilazak sa posetom nacionalnom parku Luberon, koji nudi mrežu pešačkih i biciklističkih staza, što ga čini idealnom za one koji žele da kombinuju odmor i aktivnost. Svako selo ima svoj karakter: Rusijon je prepoznatljiv po fasadama u toplim tonovima, Bonije čuva tipičnu provansalsku strukturu sa crkvom na vrhu brda, dok je Menerb poznat po umetničkim galerijama i tišini kamenih uličica. U okolini se nalaze i manje porodične vinarije otvorene za degustacije, kao i ateljei lokalnih majstora keramike i tekstila. 

Kako doći 

Gord je udaljen oko 40 kilometara od Avinjona i oko 90 kilometara od Marselja. Od Pariza do Avinjona može se stići brzim vozom TGV (oko tri sata vožnje), a zatim rentiranim automobilom ili lokalnim transferom. Putnici koji sleću u Nicu mogu da nastave do Gorda automobilom, što traje oko tri i po sata. Rentiranje automobila je najpraktičnija opcija, jer su lokalne autobuske linije ograničene, a mnoge atrakcije dostupne samo drumom. 

Talin, Estonija 

Estoniju poslednjih godina najviše prepoznajemo po digitalizaciji, kao globalnog lidera u elektronskoj upravi, gde se 100 odsto svih javnih usluga pruža onlajn, i kao prvu zemlju u svetu koja je ponudila glasanje preko interneta. Estonija je i zemlja koja ima najviše startapova u Evropi po broju stanovnika, a Talin, glavni grad, prošle godine imenovan je za najbolji grad u svetu za startapove, pa ne čudi da se digitalni nomadi sve češće odlučuju da tamo borave, jer im zemlja nudi izvanredne uslove.  

Ali Estonija je jedna od najzanimljivijih letnjih destinacija u Baltiku upravo zato što ne izgleda kao klasično "letovalište", već više kao spoj severne prirode, tihih gradova i obale koja je često prazna čak i u sezoni. 

Glavni grad Talin je po mnogo čemu jedinstven. Stari deo grada, čije poreklo datira još iz 13. veka, proglašen je kao mesto UNESCO svetske baštine. Talin deluje kao muzej na otvorenom; nema parka, ulice, pa ni grana po lokalnim parkovima i šumama, gde nema nekog zanimljivog eksponata ili spomenika, pa ne čudi da u gradu ima preko 60 muzeja i galerija.  

Čim izađete iz starog grada, atmosfera se brzo menja: parkovi, šume i obala su vrlo blizu, pa nema osećaja da ste u velikoj metropoli. 

More je hladnije nego u južnoj Evropi, ali leti (jul–avgust) može sasvim normalno da se kupa, posebno na plažama oko Talina i na ostrvima, kojih ima 2.000. Plaže su dugačke, peščane i često bez velikih gužvi, što daje potpuno drugačiji osećaj odmora. 

Leti klima nije ekstremna - temperature su umerene, često između 20 i 25 stepeni, što tu destinaciju čini pogodnom za aktivan odmor: šetnje, biciklizam, istraživanje gradova i prirode, bez jakih vrućina. Ako želite da izbegnete gužvu, najbolji izbor su kvartovi oko centra, ali ne u samom Starom gradu. Kadriorg je elegantan, zelen deo grada sa parkom, muzejima i drvenim vilama. Vrlo mirno, a i dalje blizu centra. Kalamaja, nekada ribarski kvart, danas kreativan deo grada sa drvenim kućama, kafićima i lokalnim restoranima. Dosta opušteno, bez gužve. Pirita se nalazi uz more i šumu, sa plažom i marina zonom. 

Estonska kuhinja je jednostavna, severnjačka i bazirana na sezonskim namirnicama - riba, krompir, raženi hleb i šumske bobice. 

Neka tipična jela su verivorst (krvavica, tradicionalno jelo), mulgipuder (kuvani krompir sa ječmom i slaninom), leivasupp (slatka supa od crnog hleba i sušenog voća), dok su šumske bobice centralni sastojak raznih deserata kojima se često pridružuju borovnica i brusnica.