Raste apetit privatnog kapitala za brzom hranom u Japanu

Japanski kulinarski specijaliteti su legendarni: Tokio ima više restorana sa Michelin zvezdicama nego bilo koji drugi grad na svetu, a milioni turista svake godine hrle u tu zemlju kako bi probali sve, od jednostavnog ramena (japanske supe sa rezancima, prim. prev.), do kaiseki večere koja se sastoji od niza jela koja se menjaju u skladu sa godišnjim dobima. Zašto onda američke privatne investicione firme ulažu milione u američke burgere i prženu piletinu u Japanu? 

Investiciona firma Carlyle Group Inc. kupila je za 135 milijardi jena (847 miliona dolara) japanski ogranak KFC-a 2024, a prošle godine je ogranak za privatni kapital kompanije Goldman Sachs Inc. kupio operacije Burger Kinga u Japanu za 70 milijardi jena (437 miliona dolara). Takođe, sada je u igri  i japanska podružnica međunarodnog lanca brze hrane Wendy’s, a prema navodima, investiciona firma Longreach Group razmatra ponude. 

 

Demografske promene, kao što su porast samačkih domaćinstava i porodica sa dva izvora prihoda, podstiču prodaju brze hrane jer obe grupe daju prednost praktičnim i brzim obrocima. Uz rastuću inflaciju, sve veći broj japanskih potrošača vidi burgere i prženu piletinu kao pristupačno zadovoljstvo dok investicione firme veruju da ih ti trendovi mogu dovesti do velikog profita. "Privatni kapital uvek traga za nekom zapostavljenom ili potcenjenom klasom imovine, a restoranska industrija to svakako jeste", kaže Ernie Higa, predsednik Wendy’s Japan i bivši čelnik međunarodnog lanca za dostavu pica Domino’s u toj zemlji. 

Japanski restoranski sektor, vredan 227 milijardi dolara, jedva da je rastao od 2018. godine, iako je prodaja u lokalima koji nude burgere i prženu piletinu u istom periodu rasla u proseku više od sedam odsto godišnje. Pritom su prihodi nekih lokalnih restorana za neformalno obedovanje, poput lokala koji nude suši na pokretnoj traci, ramen i jela od govedine i pirinča, isto tako imali rast, ali on je iznosio manje od pet odsto godišnje, navodi istraživačka kuća Fuji Keizai. 

McDonald’s, koji je otvorio svoj prvi lokal u Japanu 1971. godine, dominira tržištem sa više od 3.000 lokacija, dok je domaći rival Mos Burger na drugom mestu sa nešto više od 1.300. Novi vlasnici KFC-a (sa nešto manje lokacija od Mos Burgera) i Burger Kinga (oko 350 lokacija) smatraju da ima prostora za rast na tržištu sa ograničenom konkurencijom. "Ako pogledate SAD, tamo postoje stotine lanaca restorana koji prodaju burgere. U Japanu verovatno ima četiri glavna igrača", kaže Kazuya Omoto, potpredsednik kompanije Goldman Sachs koji je vodio sklapanje posla sa Burger Kingom. On očekuje da će se broj lokala povećati na 600 do 2028. godine. 

Bloomberg

Ipak, potrošači koji traže jeftin obrok imaju bezbroj opcija. Prodavnice kao što su 7-Eleven, Lawson i FamilyMart, koje nude knedle sa nadevom, prženu piletinu i širok izbor druge jeftine gotove hrane, mogu se naći gotovo na svakom ćošku. Takođe, Mom’s Touch, popularni korejski lanac sa hibridnim specijalitetima poput bulgogi burgera (sa mariniranom govedinom na korejski način, prim. prev.) i kuglica od slatkog krompira sa sirom, veliki je hit među mlađim gostima. "Konkurencija je jaka", kaže Naoko Kuga iz Istraživačkog instituta NLI. "Potrošači imaju mnogo opcija i mimo brze hrane." 

Iako popularnost brze hrane u velikoj meri potiče od njene pristupačne cene, pojedini brendovi su dovoljno privlačni da im se potrošači vraćaju čak i kada poskupe; nedavni rast prodaje u McDonald’s-u i Mos Burgeru delom je podstaknut većom potrošnjom po poseti. Taj zaokret daje KFC-u i Burger Kingu više prostora za sprovođenje različitih strategija rasta, kao što su dodavanje premijum proizvoda na meni i ulepšavanje enterijera radi stvaranja ekskluzivnijeg ugođaja. "Više nije reč samo o nadmetanju u jeftinim burgerima", kaže Seiichiro Samejima, analitičar u investicionoj istraživačkoj kući Ichiyoshi Research Institute Inc. "Tržište je otišlo dalje." 

Bloomberg

To je velika promena u odnosu na decenije deflacije u Japanu, kada se borba za privlačenje kupaca uglavnom svodila na ponudu najjeftinijih opcija. "Cene rastu svuda", kaže Yuko Nagashima (68), vlasnica preduzeća, nakon što je kupila pileći file od 700 jena (4,5 dolara) u KFC-u u prometnoj tokijskoj četvrti Asakusa. Čak i ta skromna kupovina - njen omiljeni obrok iz restorana brze hrane, ovih dana može biti opterećenje za budžet. "Idem ređe nego ranije", kaže ona. "Moram manje da trošim na ovakve stvari." 

U Japanu je KFC sinonim za Božić još od reklamne kampanje iz 1974. godine, koja je promovisala piletinu kao obavezan obrok za taj praznik, koji je tamo nezvaničan. Brojni restorani sada nude specijalitete od piletine u vreme Božića, ali KFC ostaje prvi izbor potrošača, sa redovima koji se često protežu daleko ispred lokala tokom, inače, perioda sa najvećim prometom u godini. Iz investicione kompanije Carlyle kažu da planiraju da povećaju broj KFC objekata za 30 odsto na oko 1.700 u naredne četiri godine. U toj firmi planiraju da uvedu nove stavke na meni koje će privlačiti kupce tokom celog dana i tokom cele godine. "KFC nije pokrio doručak, užine i kasne večere tako dobro kao McDonald’s", kaže Takaomi Tomioka, izvršni direktor kompanije Carlyle koji je vodio pregovore o ovom poslu. 

KFC i Burger King takođe planiraju da modernizuju poslovanje uvođenjem samouslužnih kioska kako bi smanjili broj zaposlenih, većim brojem opcija za onlajn naručivanje i dostavu, kao i korišćenjem podataka za bolje razumevanje potreba potrošača. Trebalo bi da ova poslednja stavka dovede do veće ponude prilagođene lokalnom ukusu i do uvođenja privremenih stavki na meniju, što u oba slučaja može da stvori veće interesovanje. 

Burger King u svom meniju trenutno ima vremenski ograničenu seriju "Big Mouth White", koju čine burgeri sa gauda sirom i sosom od belog luka, od kojih jedan ima dve pljeskavice: jednu pileću i jednu juneću. KFC je upravo ponovo uveo svoj sezonski Chicken Tatsuta burger - komad karaage piletine, odnosno pržene piletine marinirane u soja sosu i đumbiru, u zemički, koji je bio hit prošle jeseni. "Hrana može biti globalizovana", kaže Tomioka. "Međutim, u isto vreme, mora biti i lokalna."

– U pisanju pomogla Eru Ishikawa.