Elon Musk krši pravila o rasnoj jednakosti u Južnoj Africi

Globalne telekomunikacione kompanije posluju u Južnoj Africi kroz partnerstva sa lokalnim preduzećima koja su delom u vlasništvu crnih Južnoafrikanaca. Time se poštuju pravila o jednakosti uvedena nakon okončanja aparthejda. Kompanija SpaceX godinu dana pokušava da izdejstvuje promenu tih pravila. 

 

Kompanija, koja nastoji da ponudi svoju uslugu satelitskog interneta mreže Starlink u Južnoj Africi, lobira kod donosilaca odluka u vezi sa propisima o sveobuhvatnom ekonomskom osnaživanju crnaca (Broad-Based Black Economic Empowerment - B-BBEE), prema kojima najmanje 30 odsto vlasništva u telekomunikacionim kompanijama mora pripadati lokalnim crnim građanima. Elon Musk je te propise nazvao "otvoreno rasističkim" i prošle godine je svoje negodovanje izneo na svojoj društvenoj mreži X: "Starlinku nije dozvoljeno da posluje u Južnoj Africi zato što nisam crnac." To je izazvalo bes u njegovoj rodnoj zemlji, ali izgleda da takav pristup daje rezultate. 

U decembru je Solly Malatsi, ministar komunikacija i digitalnih tehnologija, naložio regulatornom telu tog sektora da izmeni pravila o lokalnom vlasništvu, što bi potencijalno otvorilo put kompaniji Starlink da posluje u Južnoj Africi bez ustupanja vlasničkog udela. Ova Malatsijeva odluka, kao člana Demokratske alijanse, stranke koja se zalaže za slobodno tržište, izazvala je podele između dve vodeće stranke u vladajućoj koaliciji. Zamenik ministra Mondli Gungubele, koji dolazi iz najveće stranke u zemlji, Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), stranke levog centra, izjavio je za televiziju eNCA da se protivi toj direktivi, navodeći da ministar pokušava da izmeni zakon mimo zakonodavne procedure. 

Južna Afrika počela je da sprovodi politiku podsticanja vlasništva crnaca u preduzećima početkom devedesetih godina prošlog veka, nakon aparthejda - ere u kojoj je vladajuća bela manjina potčinjavala crno stanovništvo i u velikoj meri ga isključivala iz ekonomije. Sistem B-BBEE uveden je 2003. godine kao jedan od ključnih političkih projekata Thabo Mbekija, koji je nasledio Nelsona Mandelu na mestu predsednika. 

Tokom godina, regulatori su u većini sektora odustajali od uslova o 30 odsto vlasništva, dozvolivši međunarodnim kompanijama da učestvuju u takozvanim programima koji umesto obezbeđivanja udela u firmi obično podrazumevaju obaveze ulaganja u lokalne zajednice. Na primer, BMW, Ford i Toyota su 2019. umesto sklapanja partnerstava sa lokalnim automobilskim kompanijama u domaćem vlasništvu, osnovali fond za uključivanje marginalizovanih grupa u automobilski sektor zemlje. 

U međuvremenu, regulatorno telo za telekomunikacije je 2021. godine pooštrilo stav prema pitanju vlasništva, pod pritiskom javnosti koja je smatrala da su crnci nepravedno zapostavljeni kada je reč o mogućnostima za sticanje bogatstva u tom sektoru. Danas se propisi o 30 odsto vlasništva primenjuju samo na rudarske i telekomunikacione kompanije. "Nije reč o Starlinku", kaže Malatsi. "Reč je o principu da naši zakoni budu dosledni u svim sektorima ekonomije." 

Međutim, teško je odvojiti Muska od ove debate. Rođen u Pretoriji, administrativnoj prestonici zemlje, Musk je sa 17 godina otišao u Severnu Ameriku, u vreme političkih previranja u Južnoj Africi dok se režim aparthejda bližio kraju. Nedavno je širio teoriju zavere o "genocidu" nad belcima u zemlji, a tu poruku promovisao je i američki predsednik Donald Trump. SAD su ponudile status izbeglica po ubrzanoj proceduri belim Afrikanerima (stanovništvo evropskog, uglavnom holandskog porekla, prim. prev.) uz lažnu tvrdnju da im je zemlja već oduzeta. "Strašne stvari se dešavaju u Južnoj Africi", rekao je Trump prošle godine. 

AfriForum, grupa za prava Afrikanera koju predvodi Kallie Kriel, lobirala je kod američkih političara zbog navodne ugroženosti belih farmera. Grupa je otišla u Belu kuću kako bi govorila protiv zakona o eksproprijaciji u Južnoj Africi i ukazala na ubistva na poljoprivrednim imanjima, mada ta organizacija nije tvrdila da se sprovodi genocid nad belcima. Kriel sada kaže da je Južnoj Africi potreban Starlink i da vladajuća stranka ANC uskraćuje građanima tu uslugu. "ANC-u je sopstveni interes uvek prioritet, bez obzira na to kakve negativne posledice to ima po obične ljude u Južnoj Africi", kaže on u svojoj kancelariji u gradu sa pretežno belim stanovništvom u blizini Pretorije, koji je ranije nosio ime po političaru, arhitekti aparthejda. (Grad Senturion nekada se zvao Fervurdburg, od 1967. do 1995. godine, po južnoafričkom premijeru Hendriku Verwoerdu, koji je teoriju rasne segregacije pretočio u zakonski sistem, prim. prev.)  

Starlink je najveća satelitska konstelacija na svetu. Očekuje se da će obećanje o globalnoj pokrivenosti brzim internetom biti glavni SpaceX-ov adut prilikom izlaska na berzu. Kompanija je nedavno podnela poverljivu prijavu za inicijalnu javnu ponudu (IPO) američkom regulatornom telu za hartije od vrednosti i planira da izađe na berzu već u junu. 

Bloomberg

SpaceX nudi internet usluge u oko dvadeset zemalja u Africi i nastavlja da se snažno zalaže, direktno i preko saveznika, za ulazak na tržište Južne Afrike. Johann Rupert, južnoafrički milijarder i vlasnik konglomerata luksuzne robe Compagnie Financière Richemont SA, bio je u pratnji predsednika Južne Afrike Cyrila Ramaphose tokom državne posete Beloj kući pre godinu dana. Na sastanku sa Trumpom i Muskom izjavio je sledeće: "Potreban nam je Starlink." 

SpaceX je odbio da da zvaničan komentar. Ranije ove godine, kompanija je objavila tekst na svom blogu u kome pobija navodne mitove o interesima koje ima u industrijski najrazvijenijoj ekonomiji Afrike. Kompanija sa sedištem u Teksasu obećala je da će izdvojiti 500 miliona randa (30 miliona dolara) za ruralne škole, kako bi 5.000 škola snabdela "besplatnim, brzim internetom, od čega će koristi imati više od 2,4 miliona učenika svake godine". 

Malatsi je prvi izneo ideju o promeni propisa ubrzo nakon predsednikove posete Beloj kući, rekavši da je njegovo ministarstvo primilo i razmotrilo 15.000 argumentovanih komentara javnosti. Južnoafrički telekomunikacioni regulator, Nezavisna uprava za komunikacije Južne Afrike (ICASA), potvrdila je da je primila ministrov nalog prošlog decembra i da ga razmatra, bez određenog roka za donošenje odluke. Umesto obaveze o vlasničkom udelu od 30 odsto, izmena pravila omogućila bi bilo kojoj telekomunikacionoj kompaniji da ulaže u infrastrukturu, inicijative za digitalnu inkluziju ili istraživanja koja bi bila od koristi ranije marginalizovanim zajednicama. 

Vlada je, međutim, i dalje duboko podeljena. Parlamentarni odbor koji nadzire južnoafričko ministarstvo komunikacija i digitalnih tehnologija nazvao je direktivu ministra nezakonitom. Khusela Diko, predsednica odbora, kaže da južnoafrički zakon o lokalnom vlasništvu nije toliko neuobičajen ako se uzme u obzir nedavni zahtev SAD prema TikToku, koji je u kineskom vlasništvu. Malatsi "misli da je pronašao rupu u zakonu", kaže ona. "Ta mera je osmišljena da bi se progurao interes jednog konkretnog operatera, u ovom slučaju Starlinka." 

Diko je takođe izrazila skepsu povodom tvrdnje da će SpaceX ulagati u marginalizovane zajednice. "Rekla bih da je to čisto sr---e."