Rat preokrenuo planove za letovanje: Španija, Hrvatska i Grčka najveći profiteri?

Rat između Irana, SAD i Izraela, koji je ušao u treću nedelju, uveliko utiče na turističke tokove u Evropi, a posebno na istočni Mediteran, region koji svake godine privlači desetine miliona turista. Prvi signali iz turističke industrije ukazuju na usporavanje rezervacija za destinacije koje se trenutno smatraju nebezbednim, dok deo potražnje počinje da se preusmerava ka zapadnom Mediteranu i drugim, u ovom momentu, manje rizičnim tržištima.

To potvrđuje i Aleksandar Seničić, direktor YUTA. "Možemo reći da jeste zabeleženo nešto manje interesovanje za inostrane destinacije u susret predstojećim praznicima. Ipak, interesovanje za evropske gradove i dalje postoji, s obzirom na to da se te destinacije trenutno ne percipiraju kao ugrožene. Istovremeno, primećen je porast interesovanja za domaće destinacije", kaže on za Bloomberg Adriju.

Preokret je usledio već u prvom trenutku, čim je sukob zahvatio veći deo Bliskog istoka, uz zatvaranje vazdušnog prostora, otkazivanje letova i rast geopolitičke neizvesnosti. U međuvremenu, UAE su ponovo otvorili vazdušni prostor, ali je prvobitni strah (uz nastavak rata) bio dovoljan da turisti preispituju svoje planove za letovanje ove godine.

Britanska turistička kompanija "On the Beach" povukla je svoju prognozu profita nakon naglog pada rezervacija za letovanja u Grčkoj, Turskoj, na Kipru i u Egiptu, preneo je Reuters. Putnici iz Evrope se sada više okreću Španiji, Portugaliji, Italiji, Malti i Hrvatskoj, što je, zapravo, ponavljajući obrazac. Razlozi za to nisu samo percepcija bezbednosti, već i zavisnost turizma od sigurnih avionskih ruta.

Seničić takođe kaže da otkazivanja ima, posebno za destinacije koje se nalaze u širem regionu sukoba, a to su pre svega Dubai, Abu Dabi i okolne zemlje. Istovremeno, kaže, pada interesovanje za Kipar, Egipat i donekle Tursku, ali Grčku ne vidi kao ugroženu u ovom momentu. Štaviše, "Grčka ostaje tradicionalno najtraženija destinacija", dodaje.

Grčka ostaje po strani, što joj 'daje imunitet' kod turista / Depositphotos

 

"Otkazivanja se, uglavnom, odnose na polaske u narednih mesec dana, dok se za kasnije termine klijenti više raspituju o uslovima otkazivanja. Važno je naglasiti da ove zemlje nisu direktno pogođene ratom, da nije proglašeno vanredno stanje i da avio-saobraćaj funkcioniše nesmetano, pa strah sam po sebi ne predstavlja osnov za otkazivanje bez penala."

Ipak, prema rečima direktora YUTA, "i dalje postoji značajan broj putnika koji ne odustaje od Egipta, Turske i Kipra - oni prate situaciju, ali ostaju pri svojim planovima i u kontaktu s agencijama". 

Ovde je važno napomenuti i da avio-kompanije najčešće otkazuju letove kada za to postoje bezbednosni ili operativni razlozi, poput zatvaranja vazdušnog prostora zbog rata, loših vremenskih uslova, tehničkih problema ili odluka nadležnih vlasti. U tim situacijama, kada prevoznik otkaže let, putnici imaju pravo na povraćaj novca ili alternativni prevoz.

Kada je reč o Kipru, od kojeg putnici sada odustaju zbog straha, pravila su drugačija: budući da se letovi odvijaju regularno, jer vazdušni prostor nije zatvoren, a samo ostrvo nije ratna zona - odgovornost u slučaju otkazivanja je na putniku. Drugim rečima, kada putnik sam otkaže rezervaciju, a let se odvija po planu - nema prava na refundaciju. Sve zavisi od vrste karte, tako da oni koji su kupili "nefleksibilne karte" najčešće ne mogu da dobiju novac nazad, iako je razlog odustajanja bezbednost.

 

Kipar - najizloženija evropska destinacija

Među evropskim destinacijama najizloženijim posledicama sukoba trenutno je Kipar. Početkom marta iranski dronovi Shahed gađali su britansku vazdušnu bazu Akrotiri na ostrvu, što je prvi put da je teritorija EU direktno povezana sa vojnim operacijama u okviru ovog sukoba.

Kipar se, inače, nalazi svega nekoliko stotina kilometara od Bliskog istoka i već decenijama ima važnu ulogu u vojnoj infrastrukturi regiona. Na ostrvu se nalaze britanske vojne baze Akrotiri i Dhekelia, koje koriste i zapadni saveznici za operacije u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku.

Iako Kipar nije ratna zona, sama činjenica da se na ostrvu nalaze aktivne vojne baze i da je već bilo napada u njihovoj blizini, odvratila je deo turista od Kipra. Predstavnici sektora su naveli da je nakon eskalacije rata došlo do usporavanja rezervacija za prolećne i rane letnje termine na Kipru, dok su neki turisti otkazali putovanja odmah posle napada dronom na Akrotiri.

Incident koji je privremeno izazvao poremećaje u avio-saobraćaju i zatvaranje aerodroma u Larnaki, dodatno je pojačao strah među putnicima iz zapadne Evrope. Ipak, zvaničnici iz turizma ističu da je još uvek rano procenjivati razmere štete i da bi letnja sezona mogla da se stabilizuje, ukoliko se bezbednosna situacija u regionu ne pogorša.

Dronovi iranske proizvodnje Shahed gađali su britansku vojnu bazu Akrotiri na Kipru početkom marta / Bloomberg

 

Šta nam govori istorija

Za razliku od Kipra, Grčka i Turska nisu direktno uključene u sukob, ali su deo šireg regiona koji turisti često posmatraju kao jednu geografsku celinu. Ako je Kipar ugrožen, javlja se strah da bi napetosti lako mogle zahvatiti i obližnje zemlje. Turistički sektor u Grčkoj zasad nije pretrpeo veliki pad, mada tovima izveštava da industrija "pažljivo prati rezervacije". Ipak, to svakako ne signalizira bilo kakve posledice po grčka letovališta.

Doduše, u sličnim situacijama u prošlosti, pad turizma dolazio je sa zakašnjenjem - tek kada turisti počnu da otkazuju letovanja nekoliko nedelja pre sezone. Primera radi, tokom migrantske krize 2015. turizam na Lezbosu je pao skoro 70 odsto u jednoj sezoni zbog straha od nestabilnosti u regionu. Nakon terorističkih napada i neuspelog vojnog puča u Turskoj 2016, broj stranaca u zemlji pao je za oko 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Turska je formalno članica NATO-a, ali istovremeno održava relativno bliske odnose s Iranom / Bloomberg

 

Egipat je posle političke nestabilnosti i napada na ruski putnički avion iznad Sinaja 2015. izgubio više od polovine stranih posetilaca u narednim godinama, dok je Tunis nakon napada na muzej Bardo i turističku plažu u Susu iste godine zabeležio pad dolazaka turista od oko 25 odsto u jednoj sezoni.

Turizam je takođe snažno reagovao i tokom rata između Izraela i Hamasa 2014. godine, kada su dolasci turista u Izrael pali za oko četvrtinu tokom leta. Čak i zemlje koje nisu bile direktno uključene u sukob osetile su posledice: Liban je tokom rata u Siriji izgubio oko 40 odsto turista iz zemalja Zaliva.

                      

Kad geopolitika umeša prste Razvoj situacije na Bliskom istoku možda može imati indirektne posledice i na širi region jugoistočne Evrope. Rumunija je, na primer, odobrila Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih vojnih baza, uključujući vazdušnu bazu Mihail Kogălniceanu na obali Crnog mora, koja je važna logistička tačka za operacije NATO-a u regionu. Time istočna Evropa dobija važniju ulogu u logistici zapadnih vojnih operacija prema Bliskom istoku. Iako Srbija nije direktno uključena u ove operacije, geografska blizina Rumuniji može uticati na percepciju bezbednosti među turistima, posebno onima koji planiraju putovanja u jugoistočnu Evropu ili istočni Mediteran. "Geografska blizina Rumunije svakako može doprineti određenom osećaju zabrinutosti kod putnika. Ipak, ne očekujem da će to značajno uticati na ukupnu percepciju bezbednosti među građanima Srbije", kaže Seničić. Koliko Bliski istok može izgubiti Procene turističke industrije pokazuju da rat već izaziva velike gubitke za sektor putovanja i turizma na Bliskom istoku. Prema World Travel & Tourism Councilu, region trenutno gubi najmanje 600 miliona dolara dnevno u međunarodnoj turističkoj potrošnji zbog zatvaranja vazdušnog prostora, otkazivanja letova i pada poverenja putnika. Istovremeno, analitička kuća Tourism Economics procenjuje da bi broj međunarodnih dolazaka u region mogao da padne između 11 i 27 odsto tokom 2026. godine, što bi značilo od 23 do 38 miliona manje turista nego što se ranije očekivalo. Iako istočni Mediteran nije sam po sebi ratna zona, turizam je posebno osetljiv na bezbednosne rizike i promene u avio-saobraćaju, tako da - ukoliko se sukob produži do početka letnje sezone - deo potražnje će se nesumnjivo preliti na zapadni Mediteran i druga stabilnija turistička tržišta.

  

Ko može profitirati od promene turističkih tokova

Istorijski gledano, geopolitičke krize retko smanjuju globalni turizam - one ga samo preusmeravaju. Tokom političkih nemira u Egiptu i Tunisu posle Arapskog proleća 2011. godine, deo turističke potražnje preusmeren je ka Španiji, Italiji i Grčkoj. Španija je, na primer, u narednim godinama zabeležila snažan rast turističkih dolazaka - s oko 53 miliona posetilaca 2010. na više od 75 miliona 2016. godine - dok su prihodi od turizma porasli sa približno 52 na više od 60 milijardi evra godišnje. Sličan obrazac viđen je i nakon terorističkih napada i pokušaja puča u Turskoj 2016, kada je broj stranih turista u zemlji pao za oko 30 odsto, dok su konkurentske destinacije - opet u zapadnom Mediteranu - zabeležile rast dolazaka i prihoda.

Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO), Španija je u tom periodu postala druga najposećenija zemlja na svetu i jedan od najvećih dobitnika. Sličan obrazac počinje da se nazire i sada: agencije u Evropi beleže rast interesa za Španiju, Portugal i Italiju, ali i za Maltu i Hrvatsku. Deo putnika razmatra i daleke destinacije poput Kariba i jugoistočne Azije.

Ima li garancije od agencija

Na pitanje da li turisti sada češće biraju aranžmane sa fleksibilnim uslovima otkazivanja ili dodatnim putnim osiguranjem, Aleksandar Seničić odgovara da opšti uslovi putovanja jasno definišu otkazne penale.

"U standardnim okolnostima, putnik može otkazati aranžman do 45 dana pre puta uz minimalne troškove (do oko pet odsto). Međutim, kod posebnih ponuda (npr. nerefundabilne avio-karte), troškovi otkaza mogu biti znatno viši. Postoji mogućnost uplate osiguranja od otkaza putovanja, ali je važno proveriti koje situacije polisa pokriva. U praksi, naši putnici retko koriste ovu vrstu osiguranja i često ga mešaju sa putnim zdravstvenim osiguranjem, koje pokriva isključivo medicinske troškove tokom putovanja, a ne otkaz aranžmana."

Prema mišljenju direktora YUTA, produženi sukob će gotovo sigurno dovesti do promena u turizmu, a najveći gubitnici mogle bi biti destinacije koje su svoj imidž gradile na bezbednosti, poput Dubaija i Abu Dabija, ali i zemlje u regionu poput Turske, Kipra, Egipta i Jordana. Takođe, kaže da daleke destinacije koje su se često koristile preko čvorišta poput Dubaija i Dohe - ubuduće mogu postati skuplje i manje dostupne.

"S druge strane, određene destinacije bi mogle profitirati - pre svega Grčka, Crna Gora, Španija, Italija, Portugalija i Hrvatska. Kao alternative Kipru i Egiptu, putnici bi mogli češće birati španska ostrva (Majorku, Tenerife), kao i Siciliju i Sardiniju. Ipak, razvoj situacije ostaje neizvestan i teško je precizno predvideti sve promene u narednim mesecima. Kada je reč o turističkim aranžmanima u celini, ne očekujem značajnija poskupljenja avio-karata u ovom trenutku", zaključuje Seničić.