Andros, zeleno ostrvo Kiklada koje čeka da ga otkrijete

Mikonos i Santorini možda jesu najpoznatiji među kikladskim ostrvima, ali Andros otkriva jednu drugačiju stranu Grčke. To ostrvo nudi nešto što je na Kikladima sve teže pronaći – osećaj da ste stigli na mesto koje nije podređeno masovnom turizmu. 

 

Andros je jedno od onih ostrva koje vas osvoji gotovo neprimetno. U početku se pitate kako to da o njemu ne slušate mnogo češće, a do kraja putovanja već šapatom govorite: "Neka tako i ostane." 

Kao drugo po veličini ostrvo Kiklada, Andros je odavno omiljen među Grcima, ali je i dalje relativno dobro čuvana tajna među stranim turistima. Njegova privlačnost leži upravo u kontrastima: neoklasične vile u Hori, surovi planinski predeli u unutrašnjosti i mirne plaže koje zadržavaju osećaj izdvojenosti čak i tokom glavne sezone. 

Ostrvo je veće i raznovrsnije nego što biste očekivali od jednog kikladskog ostrva. Jednog trenutka vozite pored vetrovitih plaža, a već sledećeg vijugate kroz zelene doline, prolazite pored izvora pitke vode i malih sela koja izgledaju kao da su zamrznuta u vremenu. 

Vožnja po Androsu je doživljaj sam po sebi. Put od luke Gavrio do glavnog grada Hore prati obronke planina i gotovo neprestano otvara pogled prema Egejskom moru. Do udaljenijih plaža, poput Vitalija ili Zorkosa, put je zahtevniji i često prelazi u makadam, pa i samo putovanje postaje deo avanture. 

Zapadna strana ostrva, na kojoj se nalaze luka Gavrio i turističko mesto Batsi, suvlja je i ogoljenija, sa peščanim plažama i karakterističnom kikladskom arhitekturom. Istočna strana, na kojoj se nalazi neoklasična Hora, prvobitna prestonica ostrva, potpuno je drugačija: plodna je i zelena, sa šumama borova i čempresa i izvorima slatke vode koji se spuštaju niz padine prema moru intenzivne azurne boje. 

Pešačite stazama Andros Routes 

Ako krenete u unutrašnjost ostrva, otkrićete njegovo možda najzanimljivije lice – Andros je raj za planinare. 

Drevni trgovački putevi, kamenom popločane staze i prolazi koji povezuju sela, reke i manastire danas čine jednu od najrazvijenijih mreža planinarskih staza u Grčkoj. Mreža je dobila evropsku oznaku kvaliteta "Leading Quality Trails – Best of Europe", a Andros je bio prvo ostrvo u Evropi koje je dobilo to priznanje. 

Na ostrvu postoji 18 dobro obeleženih pešačkih staza ukupne dužine oko 300 kilometara. To je jedan od razloga zbog kojih Andros više nije samo letnja destinacija. Proleće i jesen, kada temperature postanu prijatnije za duže šetnje, predstavljaju idealno vreme za hajking. 

Depositphotos

Centralnu osu mreže čini Andros Route, neprekidna planinarska staza duga oko 100 kilometara koja preseca ostrvo od severa do juga. Podeljena je na deset etapa i vodi kroz planinske predele, sela i doline, pored izvora, manastira i drugih tragova istorije ostrva. 

Šta očekivati na ruti dugoj 100 kilometara 

Ruta počinje u severnim planinskim predelima, u blizini Frouseija i Gavrija, a zatim se spušta niz planinsku kičmu ostrva. Prolazi kroz bujni Arni, najviše predele Vourkotija i glavnog grada Hore, da bi se na kraju završila na jugu, u oblasti Ormos Korthiou, kod impresivne klisure Dipotamata. 

Jedna od prednosti ovakvog višednevnog pešačenja jeste to što ne morate da kampujete u divljini. Deset etapa osmišljeno je tako da planinari mogu da prenoće u tradicionalnim selima, jedu u lokalnim tavernama i odsedaju u manjim pansionima. 

Tako putovanje stazom postaje i način da se upozna ostrvo izvan njegovih glavnih turističkih tačaka. 

Pejzaži koji se neprestano menjaju 

Tokom samo jednog dana pešačenja pejzaž može da se promeni neverovatnom brzinom. Jutro može započeti prolaskom kroz strm, kamenit i suv planinski prevoj, sa širokim pogledom na Egejsko more, a već po podne hodate ispod guste krošnje drveća, uz reku koja mirno protiče kroz šumu. 

Možete se popeti do veličanstvenih verskih svetinja, poput manastira Panahrantou iz 10. veka, koji se gotovo drži za liticu. Put do manastira je strm i uzak, ali pogledi vrede svakog uznemirujućeg skretanja. 

Staze prolaze pored velikih istorijskih neoklasičnih imanja okruženih visokim zidovima, u čijim vrtovima u izobilju rastu citrusi i čempresi. Ova ruta pruža zanimljiv uvid u bogatstvo i istoriju perioda kada je pomorska trgovina bila jedan od temelja razvoja Androsa. 

Kako su oživljene stare staze 

Mnogo pre nego što su asfaltirani putevi i automobili počeli da dominiraju ostrvom, Andros je bio povezan složenom mrežom kamenih staza kojima su prolazile mazge. Ti putevi bili su životne arterije ostrva. 

Povezivali su udaljena planinska sela sa poljoprivrednim terasama, lukama, vodenicama i manastirima smeštenim na vrhovima brda. 

Krajem 20. veka savremeni putevi zamenili su stare trase. Pošto se više nisu koristile, staze su polako počele da nestaju pod trnjem i šikarom. 

Njihova obnova postala je osnova projekta Andros Routes, koji je od zapuštene mreže napravio jednu od najpoznatijih planinarskih ruta na grčkim ostrvima. 

Zašto turizam na Androsu nije bio prioritet 

Za razliku od glamuroznijih suseda, Andros je duboko povezan sa sopstvenim nasleđem. Ostrvo je tradicionalno poljoprivredno, ali ima i dugu i uspešnu pomorsku tradiciju. 

Upravo je pomorstvo generacijama donosilo bogatstvo ostrvu i omogućilo stanovništvu da se ne oslanja toliko na strani turizam. Zbog toga na Androsu nema velikih hotelskih kompleksa, dok tipičan posetilac često dolazi iz Atine na vikend ili na ostrvu ima drugu kuću. 

Depositphotos

Moćni brodovlasnici dugo su, prema lokalnoj priči, držali masovni turizam podalje od ostrva, ne želeći da ono postane još jedna prenatrpana destinacija Kiklada. 

Tako je Andros, udaljen svega oko dva sata od Atine, ostao izvan glavnih turističkih tokova. 

Prošetajte Horom 

Hora, glavni grad Androsa, jedno je od najslikovitijih mesta na Kikladima. Za razliku od tipičnog kikladskog stila, tu dominiraju neoklasične građevine, svedočanstvo nekadašnjeg bogatstva ostrva. Sagrađena na uskom poluostrvu, Hora je lavirint belih kuća, neoklasičnih vila, prolaza i trgova. 

Glavna pešačka ulica vodi do Trga neznanog mornara, odakle se pruža pogled na more, ruševine starog mletačkog zamka i spomenike posvećene pomorskoj istoriji Androsa. Nedaleko odatle nalaze se svetionik Tourlitis i kapela Panagia Thalassini, koji dramatično izranjaju iz mora. 

U gradu se nalaze i Muzej savremene umetnosti i Arheološki muzej, koji prati istoriju ostrva od antičkog doba do venecijanskog perioda. 

Ljubitelji filma možda će prepoznati Andros iz nagrađivanog filma "Mala Engleska" (Little England) iz 2013. godine, reditelja Pantelisa Vulgarisa. Film je u celosti snimljen na ostrvu i dočarava njegovu mračniju, pomorsku stranu. 

Opustite se u Batsiju 

Primorski gradić Batsi nekada je bio malo ribarsko selo, ali je danas jedno od turistički razvijenijih mesta na ostrvu. Batsi je pravo kikladsko mesto, sa uskim ulicama, plavo-belom arhitekturom i kućama ukrašenim raskošnim bugenvilijama. 

 Tu možete uživati u elegantnim koktel-barovima ili vrhunskim restoranima, ali i provesti vreme na jednoj od prelepih peščanih plaža. Batsi je živahan, ali istovremeno opušten, i predstavlja odličnu bazu za istraživanje celog ostrva. 

Istražujte plaže jednu po jednu 

Andros ima neke od najraznovrsnijih plaža na Kikladima. 

Chrissi Ammos, čije ime znači "zlatni pesak", jedna je od najpoznatijih. Duga je, sa sitnim peskom i bistrom vodom. I ono što je najvažnije - lako je dostupna. 

U blizini Korthija nalazi se jedna od neobičnijih plaža – Tis Grias to Pidima, što se prevodi kao "skok stare dame". Njena prepoznatljiva kamena formacija u obliku tornja izdiže se iz mora. Prema legendi, žena je sa tog mesta skočila u smrt kako bi izbegla zarobljavanje od strane Osmanlija. Plaža je mala, sa kombinacijom peska i šljunka i kristalno bistrom vodom. 

Na istočnoj strani ostrva nalazi se Achla, jedna od najlepših i najizolovanijih plaža Androsa. Do nje se ne stiže lako. Poslednjih nekoliko kilometara puta više podsećaju na terensku vožnju nego na prilaz plaži, što možda i objašnjava zašto je ta uvala uspela da sačuva osećaj izolovanosti. 

Potražite vodopade 

Dok je većina ostrva ovog arhipelaga suva i stenovita, Andros odudara bujnim dolinama i velikim brojem izvora pitke vode, kojih ima oko 200. 

Najpoznatiji su vodopadi Pithara, u blizini Apoikije. Do njih vodi kratka i senovita staza koja završava kod malog vodopada okruženog papratima i platanima. Pejzaž gotovo podseća na tropske krajeve – definitivno nije ono što biste očekivali od jednog grčkog ostrva. 

Sedite u lokalnu tavernu 

Nemojte napustiti Andros a da ne ručate ili večerate u nekoj od njegovih lokalnih taverni. Stolovi su obično jednostavni, sa drvenim stolicama i papirnim stolnjacima. Možda ćete čak ispod stola zateći i neku mačku sklupčanu u potrazi za hladom. Ali hrana? Čista čarolija. 

Očekujte tanjire sa svežom ribom ulovljenom tog jutra, činije grčke salate sa lokalnim androskim sirom, prepune paradajza koji zaista imaju ukus paradajza, kao i lokalne specijalitete poput frutalie (froutalia) — čuvenog androskog omleta sa kobasicom i krompirom. 

Ne očekujte luksuznu uslugu ni elegantno dizajnirane jelovnike. Očekujte obilne porcije, vino u bokalima i atmosferu u kojoj su smeh i zveckanje čaša sastavni deo obroka.  

Prethodnih godina posetila sam brojna grčka ostrva, ali Andros je prvo koje mi je delovalo stoprocentno autentično grčko. 

Možda je upravo u tome njegova najveća prednost. 

On nema potrebu da se takmiči sa susednim Mikonosom ili Santorinijem. Ne nudi spektakl na svakom koraku, niti pokušava da svakog posetioca ubedi da je stigao na najlepše mesto na svetu. 

Umesto toga, nudi nešto ređe: osećaj da ste otkrili ostrvo koje još uvek pripada ljudima koji na njemu žive.