Biramo planine da pobegnemo od vrućine - kako klima menja navike turista

Sve toplija leta, uzrokovana klimatskim promenama, počinju da menjaju jednu od najutemeljenijih turističkih navika - odlazak na jug u potrazi za plažom, suncem i morem. Koliko se evropsko leto promenilo najbolje pokazuju temperaturni podaci kroz istoriju. Prema Copernicus Climate Change Serviceu, prosečna temperatura evropskog kopna naglo raste od 1986, a prosek za poslednjih pet godina već je oko 2,4 stepena Celzijusa viši nego u drugoj polovini 19. veka. Leto 2025. bilo je četvrto najtoplije otkako postoji zvanična evropska statistika.

Tendencija se nastavila: jun 2026. bio je drugi najtopliji jun u Evropi od početka vođenja ERA5 evidencije, s prosečnom temperaturom od 19,14 stepeni, odnosno 1,78 stepeni iznad normale.

Dok ekstremne temperature i požari sve češće pogađaju najposećenija mediteranska odredišta, deo turista okreće se severu, planinama i destinacijama koje su donedavno teško mogle konkurisati Španiji, Italiji ili Grčkoj u letnjoj sezoni. Trend je toliko izražen da je dobio i ime - coolcation, odnosno odmor na destinacijama sa prijatnijim temperaturama.

Danska, Finska, Island, Švedska i Norveška ovog avgusta beleže posebno veliko interesovanje, dok su rezervacije smeštaja u Španiji, istovremeno, 11 odsto manje nego 2025, pokazuju podaci AirDNA, koje je sumirao Bloomberg. Ako se odlučite za Norvešku, Bloomberg Adria ima vodič za to putovanje.

Baltičke zemlje su takođe sve popularnije među turistima, a posebno među digitalnim nomadima. Estonija je, recimo, zemlja koja ima najviše startapova u Evropi po broju stanovnika, dok je njen glavni grad, Talin, tokom proteklih godina bio imenovan za najbolji grad na svetu upravo za razvoj inovativnih biznisa.

Evropa već pomera granice letnje sezone

Decenijama je logika masovnog evropskog turizma bila vrlo jasna: stanovnici severa putuju na jug kako bi dobili ono čega kod kuće nemaju dovoljno - sunca i toplog mora. Ali još 2024. smo pisali o uticaju klimatskih promena i zemljama "gubitnicima", odnosno "dobitnicama". Konkretno, Dominikana će do 2100. godine imati 124 sunčana dana manje, dok će Rusija, Kanada i druge zemlje globalnog severa dobiti više dana na otvorenom.

Analitičar Bernsteina Richard Clarke procenjuje da se idealna temperatura za odmor na plaži kreće između 23 i 31 stepen Celzijusa. Još 2020. praktično čitava obala južne Evrope - od Mediterana i Portugalije do francuske atlantske i crnomorske obale - bila je u tom temperaturnom rasponu, dok je najveći deo severnoevropske obale bio previše hladan.

Ipak, povećanje prosečne avgustovske temperature za "samo" dva stepena moglo bi znatno da promeni listu najpoželjnijih letnjih destinacija u Evropi. Južne obale Španije, Sicilija i Kipar postali bi prevrući, dok bi delovi britanske, nemačke i obale Beneluksa dostigli prosečne temperature iznad 23 stepena i time postali mnogo konkurentniji kao letnje destinacije.

To je važno, jer klimatske promene u turizmu ne moraju nužno da znače da će ljudi manje putovati. Mogu da znače da će putovati drugačije, u drugo vreme i na druga mesta. Podaci iz 2026. već daju naznake takvog "pomeranja".

Pritom, promene u potražnji nisu samo vidljive između severa i juga Evrope, već i unutar samih zemalja. Španija je možda najbolji primer: iako su rezervacije smeštaja u zemlji ovog avgusta 11 odsto manje nego 2025, pojedine destinacije na svežijem severu beleže upravo suprotan trend. U Ovijedu su rezervacije za jul i avgust porasle 28 odsto u odnosu na 2025, dok je Varšava zabeležila rast od 20 odsto, saopštava eDreams ODIGEO.

Još jasniji signal je i broj pretraga letova ka Škotskoj za jun, jul i avgust, koji je porastao 12 odsto, a broj španskih turista koji su rezervisali putovanje u Edinburg tokom jula i avgusta povećan je 19 odsto. Pretrage putovanja iz Španije ka Švajcarskoj ovog leta veće su 15 odsto nego 2025.

Skijališta širom Evrope takođe pokušavaju da infrastrukturu koja je nekada najveći deo prihoda donosila tokom zimskih meseci koriste i leti - za pešačenje, biciklizam, boravak u prirodi i druge aktivnosti.

Coolcation, dakle, nije uvek sinonim za odmor u planinskoj kući i ne podrazumeva samo masovni turizam, već cilja i specifične turističke niše. U Švedskoj se, na primer, tradicionalna kultura letnjih kuća danas nadograđuje objektima poput luksuznog Arctic Retreata, gde se boravak u prirodi kombinuje sa saunama, kupanjem u jezerima i lokalnim specijalitetima.

Ovakav koncept ima vrlo usku ciljnu grupu gostiju. Reč je o vrlo ekskluzivnom, eko-luksuznom mikro-rizortu u Laponiji sa kapacitetom od svega tri tradicionalne brvnare, što mu omogućava da istovremeno primi maksimalno osam do 11 gostiju, uz stopostotnu privatnost. Zbog rastuće globalne tražnje za izolacijom i coolcation turizmom, ovaj kompleks zimi je popunjen blizu 100 odsto, pa se mesta moraju rezervisati od šest do devet meseci unapred. Čak 50-60 odsto gostiju čine turisti iz Britanije, dok ostatak uglavnom dolazi iz SAD i Nemačke. Poslovanje je profitabilno, jer privlače goste čak deset meseci u godini.

Jul i avgust više nisu jedini turistički špic

Za mediteranske zemlje klimatske promene ne moraju nužno značiti gubitak turista. Mnogo je verovatnije da će se menjati raspored putovanja tokom godine. Ako jul i avgust postanu neprijatno topli za deo turista, tradicionalna letnja sezona može početi ranije i završavati se kasnije. U južnoj Španiji, na Balearima, Siciliji, Sardiniji i grčkim ostrvima sezona bi potencijalno mogla da se širi čak prema februaru i novembru.

Takav scenario menja i ekonomsku računicu turističke industrije. Hoteli, avio-kompanije i turoperatori decenijama su kapacitete prilagođavali velikom talasu putnika ka jugu Evrope u nekoliko letnjih meseci. Ako se tražnja bude ravnomernije raspoređivala tokom godine, moraće da se menjaju avionske linije, hotelski kapaciteti, investicije i turistička ponuda.

Pojedine kompanije već pokušavaju da se prilagode. U Nemačkoj je TUI postojeće objekte pretvarao u porodični hotel na Ziltu i turistički klub više kategorije u oblasti jezera Flezenze, dok u Norveškoj raste broj avio-linija.

Grčka još neće biti zamenjena Norveškom

Zanimljiv je, dakle, trenutni raskorak između Srbije i dela evropskog tržišta kada je reč o letnjem odmoru. Dok Španci zbog vrućina sve češće gledaju prema Škotskoj i Švajcarskoj, a Skandinavija počinje da se pozicionira kao letnja alternativa Mediteranu, srpski turista još uvek ne odustaje od tradicionalnog godišnjeg odmora - posebno u Grčkoj.

Ono što bi nadalje moglo da usledi svakako nije zamena Grčke Norveškom. Mnogo realniji scenario bila bi drugačija raspodela odmora: nekoliko dana na domaćoj planini, aktivni vikendi na rekama i planinama, odlazak na more u junu ili septembru umesto u najtoplijem delu jula i avgusta, ili kombinovanje klasičnog letovanja sa kraćim boravcima u prirodi.

Tim pre, brojke sa Zlatibora, Tare ili Rtnja mogu biti značajnije nego što deluju isprva. One još ne dokazuju da Srbi zbog klimatskih promena odustaju od mora, ali pokazuju da planina već odavno nije samo tipična zimska destinacija ili rezervna opcija kada propadne plan za more.                  

Slovenačke planine i austrijski luksuz Coolcation je, kao trend, osetan i mnogo bliže Srbiji. U Sloveniji je u prvoj polovini 2026. broj turističkih dolazaka porastao pet odsto, a noćenja 5,7 odsto, dok su planinske opštine zabeležile rast broja noćenja od 11 odsto, najveći među svim vrstama opština. Slovenačka turistička organizacija navodi da turisti sve češće traže zelenilo, vodu, više predele i mesta na kojima mogu da se sklone od vrućine. Na Velikoj planini taj pomak je još izraženiji: u prvih sedam meseci broj posetilaca porastao je gotovo 25 odsto, dok je samo u julu bio oko 24 odsto veći nego lane. Vrućine menjaju i ritam putovanja. U Sloveniji primećuju veće interesovanje za jutarnje i večernje aktivnosti, šumske staze i boravak uz vodu - kroz iskustva poput posmatranja zvezdanog neba, noćnih šetnji, tišine i oporavka u prirodi.  Hotel Balance u Perčahu, na obali Vrpskog jezera, odličan je primer alpsko-jezerskog luksuza. Dok se odmor na moru vezuje za slanu vodu i ritam klubova na plaži, Balance nudi nešto mirnije: panoramski spa iznad jezera, pogled na zelenilo Koruške i velnes koji se prirodno nadovezuje na lagani dan uz jezersko šetalište. Iako je deo hotela, dostupan je i gostima koji u njemu ne odsedaju. Za 65 evra radnim danima, odnosno 70 evra vikendom posetioci dobijaju pristup velnes prostoru površine oko 3.000 kvadrata, s unutrašnje-spoljašnjim bazenom dugim 23 metra, bazenom sa slanom vodom, saunama, snežnom pećinom i zonama za odmor. Tako da, umesto klasičnog kupanja u moru, gost može da provede čitav dan u velnesu uz jezero - od jutarnjeg plivanja do šetnje uz obalu.

  

Srpski turisti ipak i dalje biraju more

Međutim, dok se turistička mapa Evrope postepeno pomera ka severu, turisti iz Srbije zasad znatno sporije menjaju svoje navike. Domaće turističke agencije leti još uvek ne beleže značajnije interesovanje putnika za severne evropske zemlje ili planine - more ostaje ubedljivo dominantno.

Prema rečima Andreja Todorovića, direktora marketinga turističke agencije Big Blue, oko 95 odsto interesovanja i realizovanih putovanja tokom juna, jula i avgusta i dalje se odnosi na tradicionalne letnje destinacije. Turska i Grčka ubedljivo prednjače, a slede Egipat i Tunis. Zanimljivo je da se turisti već ove godine vraćaju i destinacijama u širem regionu Bliskog istoka i istočnog Mediterana, uprkos tome što rat i geopolitičke tenzije još traju.

Sličnu sliku daje i Aleksandar Seničić iz YUTA, koji kaže da zasad nema dovoljno podataka da bi se moglo zaključiti da klima domaće putnike masovnije usmerava ka severu Evrope. Ponuda aranžmana za te zemlje na srpskom tržištu relativno je mala, dok se deo putovanja u Skandinaviju realizuje individualno i zato ostaje izvan statistike turističkih agencija.

Jungle Travel, na primer, od destinacija iz tog kruga ima Island, ali u prolećnim i jesenjim terminima, a ne tokom leta.

Da se turistička ponuda iz Srbije i dalje snažno oslanja na jug Evrope, vidi se i iz mreže direktnih letova. Air Serbia je u letnjoj sezoni 2026. dodatno proširila ponudu upravo ka Mediteranu: među novim linijama iz Beograda našli su se Santorini, Brač i Alikante, dok nacionalni avio-prevoznik već povezuje Beograd s Atinom, Solunom, Rodosom, Krfom, Kritom, Mikonosom, Larnakom, Malagom, Napuljem, Palermom, Katanijom i Maltom. Samo u Španiji, kompanija je s uvođenjem Alikantea stigla do osam destinacija.

Nasuprot tome, mreža ka Skandinaviji znatno je uža. Air Serbia iz Beograda ima direktne veze sa Kopenhagenom, Oslom i Stokholmom, dok je Tromso - destinacija koja sve više privlači Evropljane leti - najavljen tek od decembra 2026, i to kao "nova zimska linija". Razlika u broju direktnih veza ne govori sama po sebi koliko je interesovanje putnika, ali pokazuje da je postojeća avio-ponuda iz Srbije i dalje snažnije razvijena prema mediteranskim tržištima.

Seničić, ipak, primećuje jednu važnu promenu - mlađe generacije više se okreću aktivnom turizmu na planinama i rekama. On taj trend pre svega povezuje sa drugačijim shvatanjem odmora i rekreacije, a manje direktno sa klimatskim promenama. More, prema njegovim rečima, i dalje ostaje gotovo sinonim za godišnji odmor: više od 90 odsto stanovništva Srbije, kada govori o odmoru, podrazumeva boravak na moru.

To ne znači da se navike ne menjaju uopšte, već da je promena, i dalje, vidljivija na domaćim planinama nego na severu Evrope. Uz to, presudne mogu biti organizacija putovanja, praktičnost, blizina i cene.

Planina dobija novu ulogu tokom leta

Zlatibor je ovog leta krcat, a sezonski radnici kažu da je sezona postala čak "jača" leti nego zimi. Vrvi od domaćih, ali i stranih gostiju, među kojima ima i dosta Rusa, čak i zaposlenih u ugostiteljskim objektima. Veliki turistički potencijal Zlatibora podstakao je i privredni bum, pa se tako šire mogućnosti za zaposlenje. O tome svedoči i iskustvo jedne Ruskinje iz Novog Sada, koja planira da se s porodicom preseli na Zlatibor. Kako je istakla za Bloomberg Adriju, "dopada im se ambijent i to što ima poslovnih prilika - bilo u turizmu i izdavanju apartmana ili u ugostiteljstvu".

Ovaj trend ne čudi s obzirom na to da je reč o najpopularnijoj domaćoj planini i najskupljem tržištu vikendica u celoj zemlji. Osim toga, Zlatibor ima dobar položaj za putnike koji revnosno letuju u Crnoj Gori, jer je otprilike na trećini puta od Beograda do primorja.

Prema proceni lokalne turističke organizacije, popunjenost smeštajnih kapaciteta iznosi oko 95 odsto, dok na planini trenutno boravi oko 55.000 turista. Da nije reč samo o nekoliko udarnih letnjih nedelja, pokazuju i podaci za prvih šest meseci godine. Zlatibor je od januara do juna posetio 228.161 turista (7,8 odsto više nego u istom periodu 2025), dok je broj noćenja porastao 6,1 odsto, na 661.158. Još snažniji rast zabeležen je kod domaćih gostiju - oni su ostvarili 459.749 noćenja, devet odsto više nego godinu ranije.

Visoka popunjenost prati i razvoj ponude namenjene gostima koji na planini traže više od aktivnog odmora. Zlatibor danas ima i hotelske komplekse sa pet zvezdica i spa centrima koji se mere hiljadama kvadratnih metara, VIP velnes sadržajima i razvijenom gastronomijom. Takvi sadržaji, namenjeni gostima veće platežne moći, približavaju domaće planinske centre modelu odmora koji se uveliko razvija u Alpima i na severu Evrope, pa planina počinje da konkuriše moru ne samo temperaturom, već i komforom.

"Prijatnija planinska klima predstavlja jednu od prednosti Zlatibora tokom vrelih dana i boravak na planini za mnoge goste predstavlja način da odmor provedu u prirodnom i prijatnijem okruženju", navodi za Bloomberg Adriju Jelica Tošić iz Turističke organizacije Zlatibor.

Na interesovanje, dodaje Tošić, utiču i razvijena smeštajna ponuda, brojne atrakcije, aktivni odmor i letnji događaji, poput koncerata na otvorenom. Drugim rečima, niža temperatura može da privuče gosta, ali je za njegov dolazak potrebna i infrastruktura koja planinu pretvara u celogodišnju destinaciju. Ako redovno posećujete Zlatibor, jasno možete videti tu promenu, jer se konstantno ulaže u zabavni sadržaj, uz procvat gradnje koji polako ali sigurno ovu planinu pretvara u grad.

Predstavnici turističkog sektora na Tari i Drini navode da tendencija rasta posete turista traje još od pandemije i da iz godine u godinu sve više domaćih turista bira planinu umesto mora. 

Nacionalni park Tara, pogled na reku Drinu / Depositphotos

Na Rtnju se pak razvija nešto drugačiji oblik letnjeg turizma. Opština Boljevac kontinuirano beleži rast broja noćenja, a na njenoj teritoriji posluje blizu 50 seoskih turističkih domaćinstava. Tokom prvih deset dana avgusta smeštajni kapaciteti su već treću godinu zaredom bili popunjeni zbog Piramid festa, koji okuplja više od 1.000 stranih i približno toliko domaćih posetilaca. Sve češće se organizuju i noćni usponi na Rtanj, što je posebno zanimljivo u kontekstu toplijih leta - deo aktivnosti praktično se pomera u delove dana kada su temperature prijatnije.

Istovremeno, Rtanj pokazuje da planinski turizam može da privuče i gosta koji ne traži klasičan aktivni odmor. Hotel Ramonda ponudu gradi oko velnesa i spa sadržaja, uz zatvoreni bazen sa panoramskim prozorima i malo veštačko jezero u kojem se voda prečišćava prirodnim putem, bez hemikalija. Letnji vikend-paketi ove godine kreću se od 24.900 dinara, što znači da boravak u svežijem planinskom okruženju sve više ulazi i u premijum segment.

Kopaonik nudi i luksuznije planinske brvnare, a posebno je zanimljiv "coworking paket" u sklopu hotela Rtanj Kopaonik Eco Resort & Spa. Cena ide od 6.000 dinara naviše, a paket uključuje superior tip sobe, noćenje sa doručkom, celodnevni coworking, optički internet i prateću opremu za rad, neograničenu konzumaciju kafa i čajeva, korišćenje spa centra i besplatan parking. Uslov je boravak od najmanje dve noći.

- U izradi teksta sa podacima o Sloveniji doprinela Tjaša Banko.