Masovni turizam dobio je novog protivnika

Kada je novi rovinjski gradonačelnik Emil Nimčević najavio moratorijum na nove apartmane u starom gradskom jezgru, Rovinj se pridružio sve dužem spisku evropskih gradova koji pokušavaju da ograniče posledice masovnog turizma. Od Dubrovnika i Venecije do Barselone i Amsterdama, lokalne vlasti poslednjih godina uvode različite mere kako bi smanjile pritisak na istorijska gradska jezgra, infrastrukturu i tržište stanovanja. 

 

Međutim, dok se rasprave o turizmu uglavnom vode oko broja apartmana, kruzera i posetilaca, stručnjaci upozoravaju da bi najveći izazov za mediteranske destinacije mogao biti nešto drugo. Naime, klimatske promene već menjaju turističke navike, produžavaju sezonu i povećavaju pritisak na vodne resurse, energetsku mrežu i infrastrukturu. U takvim okolnostima pitanje više nije samo koliko turista grad može da primi, već koliko njih može održivo da podnese. 

Evropa povlači ručnu kočnicu 

Masovni turizam poslednjih godina postao je jedna od glavnih tema u evropskim turističkim centrima. 

Venecija je uvela naplatu ulaska za jednodnevne posetioce. Barselona pokušava da ograniči turističke apartmane i vrati deo stanova lokalnom stanovništvu. Amsterdam ograničava kruzere i sprovodi kampanje kojima želi da smanji određene oblike turizma. U Hrvatskoj je najpoznatiji primer Dubrovnik, koji je još pre nekoliko godina pokrenuo projekat "Respect the City" i počeo da ograničava broj kruzera koji istovremeno mogu da uplove u grad. 

Razlozi su dobro poznati. Sve veći broj posetilaca povećava pritisak na saobraćaj, komunalnu infrastrukturu i tržište nekretnina. Istorijska gradska jezgra postepeno gube stanovnike, a mnogi gradovi suočavaju se s pitanjem koliko turizma mogu da podnesu bez ugrožavanja kvaliteta života. 

Ali gužve su samo deo problema. 

Sve duža sezona, sve veći pritisak 

Tokom poslednjih decenija mediteranske zemlje gradile su turistički model zasnovan na relativno predvidivim sezonama. Većina gostiju dolazila je tokom jula i avgusta, dok su proleće i jesen bili rezervisani za manji broj posetilaca. To počinje da se menja. 

Prema podacima Evropske turističke komisije, sve više putnika prilagođava planove putovanja zbog klimatskih promena. Umesto vrhunca leta, deo turista bira proleće i jesen, kada su temperature prijatnije. 

Za turističke destinacije to na prvi pogled izgleda kao dobra vest. Duža sezona znači više prihoda, bolju popunjenost smeštajnih kapaciteta i ravnomerniju raspodelu turističkog prometa tokom godine. Međutim, postoji i druga strana priče. 

Ako turistički pritisak više nije ograničen na dva letnja meseca, već traje od aprila do novembra, onda i opterećenje infrastrukture traje znatno duže. Gradovi koji su nekada upravljali gužvama tokom osam nedelja sada se s njima suočavaju pola godine. Istovremeno moraju da obezbede dovoljno vode, energije i drugih usluga za znatno veći broj ljudi nego što ih na tom području živi tokom ostatka godine. 

Mediteran se zagreva brže od globalnog proseka 

Prema organizaciji Mediterranean Experts on Climate and Environmental Change (MedECC), mediteranski region zagreva se oko 20 odsto brže od globalnog proseka. To je posebno važno za zemlje čija privreda u velikoj meri zavisi od turizma. 

Toplotni talasi danas su češći, intenzivniji i dugotrajniji nego pre nekoliko decenija. Leto 2025. godine ponovo je pokazalo koliko ekstremne temperature mogu da utiču na svakodnevni život u južnoj Evropi, od zdravstvenih rizika do povećane potrošnje energije i vode. 

Depositphotos

Prema istraživanju koje prenosi National Geographic, deo turista već menja svoje navike upravo zbog ekstremnih temperatura. Sve je više onih koji biraju putovanja van sezone ili traže hladnije destinacije na severu Evrope. Drugim rečima, klimatske promene već utiču na to gde i kada ljudi putuju. 

Najvredniji resurs turističkih destinacija 

Ako postoji jedna tema koja se sve češće pojavljuje u raspravama o budućnosti turizma, onda je to voda. 

Zbog turizma se troši mnogo vode. Hoteli, bazeni, golf tereni, restorani i drugi turistički sadržaji zahtevaju stabilno snabdevanje tokom perioda kada je potrošnja najveća. Problem je u tome što se tada povećava i rizik od suše. 

Naučnici poslednjih godina upozoravaju na sve snažniju povezanost između turizma i dostupnosti vode. U pojedinim delovima Španije i Grčke lokalne vlasti već su morale da uvode ograničenja potrošnje vode zbog dugotrajnih sušnih perioda, dok su istovremeno primale milione turista. 

Takva situacija otvara neprijatna pitanja. Može li destinacija da nastavi da povećava broj gostiju ako istovremeno ima sve manje raspoložive vode? Kako uskladiti potrebe lokalnog stanovništva i turističkog sektora tokom perioda ekstremne suše? I koliko će takvi problemi postati učestali u budućnosti? 

Infrastruktura projektovana za drugačiju klimu 

Većina primorskih gradova nije građena za klimatske uslove kakve danas sve češće imamo. Kanalizacioni sistemi, saobraćajna infrastruktura, elektroenergetska mreža i sistemi vodosnabdevanja uglavnom su projektovani za drugačije temperaturne i vremenske obrasce. 

Danas se gradovi suočavaju sa kombinacijom rekordnog broja turista i sve češćih klimatskih ekstrema. Toplotni talasi povećavaju potrošnju električne energije zbog klimatizacije, suše povećavaju pritisak na vodne resurse, ekstremne padavine stvaraju rizik od poplava, a požari ugrožavaju prirodna područja koja često predstavljaju važan turistički adut destinacija. Sve to povećava troškove prilagođavanja. 

Dok se raspravlja o broju apartmana i kruzera, lokalne vlasti istovremeno moraju da razmišljaju o ulaganjima u infrastrukturu koja će moći da izdrži uslove koji su još pre nekoliko decenija bili retkost. 

Turizam je i uzrok i žrtva klimatskih promena 

Klimatske promene i turizam povezani su na još jedan način. Turizam nije samo sektor koji trpi posledice klimatskih promena, već im istovremeno i doprinosi. 

Prema istraživanjima objavljenim poslednjih godina, turizam učestvuje sa približno osam odsto u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Najveći deo dolazi iz avio-saobraćaja, prevoza, smeštaja i turističke infrastrukture. Zbog toga stručnjaci sve češće govore o začaranom krugu. Turizam doprinosi klimatskim promenama, a klimatske promene zatim menjaju uslove u kojima turizam funkcioniše. 

Upravo sa tim pitanjima danas se suočavaju destinacije širom Mediterana. Koliko turista jedna destinacija može da primi tokom sve duže sezone? Kako obezbediti dovoljno vode tokom sušnih leta? Može li infrastruktura da izdrži rekordne temperature? Kako zaštititi stanovnike od posledica klimatskih promena, a istovremeno zadržati turizam kao jedan od ključnih privrednih sektora? 

Zbog toga se rasprava o masovnom turizmu postepeno menja. Više nije reč samo o broju apartmana, kruzera ili hotelskih kreveta. Sve više postaje rasprava o tome koliko su turističke destinacije spremne za svet u kojem će klimatske promene biti jednako važan faktor kao i broj gostiju. Upravo bi to moglo biti pitanje koje će u narednoj deceniji, više nego bilo koje drugo, odrediti budućnost Mediterana.