Retki 'super El Ninjo' sve je izvesniji. Evo šta se očekuje

El Ninjo se vratio i preti da postane najsnažniji do sada zabeležen.

Ciklični klimatski fenomen koji počinje kada atmosfera reaguje na zagrevanje ekvatorijalnog dela Tihog okeana menja obrasce vremena širom sveta. U nekim regionima mogu se pojačati vrućine i suše, dok u drugim raste količina padavina i rizik od poplava. Poremećaji na tržištima poljoprivrednih proizvoda i energije mogli bi da podstaknu rast inflacije i uspore privredni rast.

Američki Centar za klimatske prognoze (engl. Climate Prediction Center) saopštio je u junu da se El Ninjo vratio, a u avgustu je naveo da postoji 69 odsto šanse da uslovi krajem ove godine budu najintenzivniji u podacima koji se vode od 1950. godine. Svetska meteorološka organizacija (engl. World Meteorological Organization), agencija Ujedinjenih nacija, saopštila je da je gotovo izvesno da će El Ninjo potrajati do februara i očekuje da će biti "izuzetan" događaj.

Ove prognoze podstakle su mnoge da očekuju da će se ovaj događaj pokazati kao "super El Ninjo".

Šta je El Ninjo?

El Ninjo su prvi uočili peruanski ribari u 17. veku, kada su primetili da su vode Tihog okeana nekih godina neobično tople oko Božića. Ovaj prirodni fenomen nazvali su "El Niño de Navidad" (Hristovo dete).

Tokom El Ninja, pasati koji inače duvaju sa istoka ka zapadu i potiskuju toplu vodu Tihog okeana prema Aziji počinju da slabe ili čak menjaju smer. Nije jasno šta pokreće ovu promenu, ali zbog nje topla voda počinje da se pomera prema Amerikama, zagrevajući velike delove centralnog i istočnog Tihog okeana. Dodatna toplota menja atmosferu iznad mora. Menjaju se putanje oluja i obrasci padavina.

Temperatura površine Tihog okeana u odnosu na prosečnu vrednost u prethodnih 30 godina tokom razvoja El Ninja 2015-2016 | Bloomberg

Koliko često se javlja El Ninjo?

Ne postoji utvrđen raspored pojavljivanja El Ninja. Obično se javlja svake dve do sedam godina, a razlikuje se po intenzitetu i trajanju. Poslednji put pojavio se 2023-2024. godine.

El Ninjo je deo većeg klimatskog ciklusa na Pacifiku poznatog kao El Ninjo - južna oscilacija, odnosno ENSO (El Niño-Southern Oscillation). Ciklus se smenjuje između El Ninja, njegovog hladnijeg pandana La Ninje i neutralne faze između njih. Tokom La Ninje, pasati koji duvaju sa istoka ka zapadu postaju snažniji, potiskujući toplu vodu dalje na zapad i dovodeći do nižih temperatura nego što je uobičajeno u istočnom delu Tihog okeana.

Uslovi El Ninja i La Ninje periodično se javljaju u Tihom okeanu | Bloomberg

Ogromna površina Tihog okeana, koji zauzima oko trećine planete, daje ENSO-u nesrazmerno veliki uticaj na svetske vremenske prilike. Iako slični klimatski obrasci postoje u Atlantskom i Indijskom okeanu, njihov uticaj nije ni približno toliki. Događaji El Ninja i La Ninje obično dostižu vrhunac između decembra i januara, iako njihovi efekti mogu potrajati mesecima.

Šta je 'super El Ninjo'?

El Ninjo se utvrđuje praćenjem temperature Tihog okeana, najčešće u području poznatom kao Niño 3.4. Prag koji koristi američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (engl. National Oceanic and Atmospheric Administration - NOAA) jeste kada je temperatura površine mora najmanje 0,5°C iznad dugoročnog proseka tokom pet uzastopnih preklapajućih tromesečnih perioda. Kod snažnog El Ninja razlika u temperaturi mora biti najmanje 1,5°C, dok kod veoma snažnog El Ninja mora dostići najmanje 2°C.

"Super El Ninjo" nije zvaničan termin koji koriste prognostičari poput NOAA-e i Svetske meteorološke organizacije. Ove godine je postao popularan jer izgleda da bi mogao da se pojavi veoma snažan El Ninjo.

Veoma snažni El Ninjo događaji su retki. Od 1950. godine bilo ih je svega nekoliko, a poslednji se dogodio 2015-2016. godine. Veća je verovatnoća da će doći do ekstremnih vremenskih događaja kada je El Ninjo snažniji, ali oni nisu zagarantovani.

Snažan ili veoma snažan El Ninjo sve je izvesniji | Bloomberg

Kako El Ninjo utiče na vreme?

Toplota koju El Ninjo postepeno oslobađa iz Tihog okeana u atmosferu često dovodi do novih rekordnih svetskih temperatura. Naučnici očekuju da će 2027. biti jedna od najtoplijih godina ikada zabeleženih, a moguće je da će premašiti 2024. godinu, kada je prosečna svetska temperatura bila 1,5°C iznad predindustrijskog proseka, prema podacima NOAA-e.

El Ninjo ne pogađa sve regione na isti način. Njegovi efekti obično se najpre ispoljavaju u tropskim područjima, pre nego što se prošire na Australiju, Aziju, Ameriku i Afriku.

U Australiji, jugoistočnoj Aziji, na severu SAD i u Kanadi obično postaje toplije i suvlje, što povećava sklonost ka sušama i šumskim požarima. U Indiji može doći do poremećaja u monsunskim padavinama. Na jugu SAD, u Čileu, Argentini i delovima istočne Afrike često su prisutniji vlažniji uslovi i veći rizik od poplava.

Svetski domet El Ninja | Bloomberg

Sezona uragana na Atlantiku često je mirnija tokom godina sa El Ninom jer promene brzine i pravca vetra na različitim visinama mogu da razore oluje u razvoju. Uragani koji se ipak formiraju mogu biti veoma razorni, ali njihov manji broj mogao bi da smanji štetu po zajednice i infrastrukturu i ograniči poremećaje u radu naftnih i gasnih postrojenja u Meksičkom zalivu.

Od juna do novembra obično se formira oko 14 imenovanih oluja na Atlantiku - oluje dobijaju ime kada brzina vetra dostigne 39 milja (63 kilometra) na sat. NOAA očekuje da će ih ovog puta biti samo od sedam do 13, delom zbog El Ninja.

Nasuprot tome, aktivnost tajfuna na Pacifiku uglavnom raste tokom godina sa El Ninjom. Toplija voda pruža više energije ovim tropskim olujama, što znači da bi Azija mogla da se suoči sa većim rizikom od štete koju izazivaju tajfuni.

Zašto su promene koje donosi El Ninjo važne?

El Ninjo je jedan od klimatskih pokazatelja koji se najviše prati u svetu jer mesecima unapred daje naznake o olujama, riziku od suša, prinosima poljoprivrednih kultura i potražnji za energijom.

Elektroenergetske kompanije koriste prognoze ENSO-a za procenu potražnje za grejanjem i hlađenjem. Više temperature povećavaju potrošnju električne energije za klimatizaciju. To može opteretiti elektroenergetske mreže i izazvati nestanke struje. Manje padavina smanjuje proizvodnju hidroelektrana jer nivo vode u akumulacijama i rekama opada.

Trgovci sirovinama prate rizike za poljoprivredne kulture, rudarske operacije, proizvodnju nafte i gasa i brodske rute. Suša može sniziti nivo vode u Panamskom kanalu, koji povezuje Atlantski i Tihi okean, usporavajući teretni saobraćaj kroz jedno od najprometnijih uskih grla u svetskoj trgovini.

El Ninjo može imati i pozitivne i negativne posledice, ali su svetski ekonomski gubici istorijski nadmašivali regionalne koristi. Naučnici sa Dartmut koledža (engl. Dartmouth College) proučavali su posledice El Ninja koje traju pet godina i procenili da je događaj iz 1997-1998. doveo do gubitka 5,7 biliona dolara svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Kako El Ninjo utiče na proizvodnju hrane?

Neke poljoprivredne kulture imaju koristi od El Ninja. Veća količina padavina u Kaliforniji, na primer, pogoduje prinosima avokada i badema. Međutim, više kiše u zapadnoj Africi može smanjiti proizvodnju plodova kakaoa i povećati rizik od bolesti. Mnoge osnovne poljoprivredne kulture, uključujući pirinač, pšenicu, palmino ulje, kafu i šećer, proizvode se u područjima koja će verovatno biti pogođena sušnijim i toplijim uslovima, što smanjuje prinose.

Osim uticaja na kopno, El Ninjo može poremetiti i ribarstvo. Topla voda Tihog okeana koja teče ka istoku zadržava hladniju vodu bogatu hranljivim materijama ispod površine mora, što smanjuje količinu fitoplanktona kojim se ribe hrane. Neke ribe, poput inćuna uz obalu Perua, mogu potražiti hladniju i dublju vodu, zbog čega ih je teže uloviti, dok tropske vrste mogu dospeti u područja koja su im inače prehladna.

Manji prinosi poljoprivrednih kultura, slabiji ulov ribe i uginuće stoke usled ekstremnih vremenskih prilika mogu ugroziti svetsku prehrambenu sigurnost i podstaći rast cena.

Da li klimatske promene utiču na El Ninjo?

Naučnici i dalje raspravljaju o tome kako bi klimatske promene mogle da utiču na učestalost i intenzitet El Ninja. Raniji modeli predviđali su da bi ovaj prirodni fenomen mogao postati češći kako se planeta zagreva. Ipak, velikim delom 21. veka dominirali su uslovi La Ninje, što pokazuje koliko naučnici još ne razumeju ciklus ENSO.

Postoji i zabrinutost da bi se El Ninjo mogao precenjivati, a La Ninjo potcenjivati kako se okeani zagrevaju, budući da se njihova jačina obično određuje merenjem neuobičajene toplote u odnosu na prethodne decenije.

Sve je više saglasnosti da toplija planeta može pojačati mnoge efekte El Ninja. Više temperature mogu pogoršati sušu u već suvim regionima, dok topliji vazduh zadržava više vlage, zbog čega pljuskovi tokom oluja mogu biti obilniji.