Regionalni procvat luksuza - od parfema do vila s batlerima

Globalno tržište luksuznih proizvoda i usluga nastavilo je da raste po stopi od četiri odsto i vredelo je 474 milijarde dolara prošle godine. Segment luksuznih satova i nakita prednjači sa prihodom od 158 milijardi dolara, dok Kina i SAD dominiraju u globalnoj potrošnji - Kina sa 102 milijarde dolara, a SAD sa 100 milijardi dolara. Tradicionalni lideri, Italija i Francuska, ostaju neprikosnoveni izvoznici luksuznih proizvoda, čuvajući svoju prestižnu poziciju na svetskoj mapi.Tržište luksuza u Adria regionu raste po stopi od sedam odsto, što se projektuje i za narednih šest godina. Gradovi poput Beograda, odnosno Istarska regija i crnogorsko primorje, predvode taj rast, ali je on evidentno stabilan i u drugim državama.

Tržište luksuza u Srbiji procenjuje se na milijardu dolara i raste paralelno sa tim kako raste kupovna moć, broj turista, ali i pristupačnost luksuznih proizvoda i usluga. Šta je determinanta tog razvoja i kakav je trend tržišta luksuza, o tome je Vesna Damjanić razgovarala sa Milošem Milutinovićem, izvršnim direktorom DP LUX Grupe.

"Svakodnevna praksa pokazuje da postoji  tiha, ali korenita promena pravca kako se luksuz doživljava. Svi mi koji smo bili svedoci devedesetih godina znamo da smo luksuz posmatrali kao prikazivanje statusnog simbola, ali nove generacije luksuz doživljavaju drugačije. Pre svega, kao omaž autentičnosti, majstorstvu, posebnosti i neretko kao investiciju u nešto što je ne samo ekološki osvešćeno već i održivo na način koji odgovara i ekološkim standardima i dugovečnosti samog proizvoda, ali i načinu kako da sebe na adekvatan način prikažu okolini", rekao je Milutinović.

"Naša strategija je da pratimo trendove i prepoznali smo trend da se parfemski biznis sve više razvija ka niche tržištu umesto ka mejnstrim tržištu, a sve veći broj potrošača traži načine da kroz parfem pokaže svoju autentičnost. Za razliku od drugih predmeta iz luksuznog segmenta, niche parfemi dotiču i emocije, samu ličnost i mnogo više govore", kaže Milutinović.

Poznato je da su luksuzni proizvodi mnogo otporniji na udarce krize. U postpandemijskom periodu, tržište niche parfema je poraslo za 270 odsto, jer parfemi ljudima vraćaju sigurnost, potvrđuju njihov identitet i mi ih koristimo - ne zbog drugih, već zbog nas samih." Luksuz nikako ne sme da bude prodaja. Danas je luksuz potvrđivanje naših vrednosti i način da pokažemo koliko smo autentični", dodaje.

Mnoge analize pokazuju da će na tržištu istočne Evrope i bivše Jugoslavije potražnja za luksuznom robom i potrošnja luksuznih dobara porasti između 12 i 14 odsto. Dokle, god je u zapadnoj Evropi stagnacija, računa se da će ovde biti rasta, rekao je Milutinović, napominjući da u periodu od tri do četiri godine očekuje dvocifreni rast.

 

Hrvatska predvodnik u elitnom turizmu

Hrvatska privreda se snažno oslanja na turizam, pogotovo kada je reč o Jadranu. Iako luksuzni segment čini vrlo mali deo ovog sektora u Hrvatskoj, potencijal za rast je veliki, kaže za Bloomberg Adriju Ankica Ćaleta, direktorka agencije za najam luksuznih vila My Luxoria.

"Turisti, zapravo, traže više od samog smeštaja. Oni žele celokupan doživljaj, a na prvom mestu da se osećaju posebno. Žele da dobiju ono što im treba, onda kada im treba, i da se, pritom, osećaju specijalno."

Pitali smo i koliko se u Hrvatskoj ulaže u luksuzni turizam, a Ćaleta kaže da taj segment ima ogroman potencijal za rast.

"Kada je u pitanju ponuda koja se nalazi u okruženju, ona je u određenim delovima godine vrlo ograničena. Često se govori o produženju pred sezonu i nakon sezone. Međutim, pogrešno je razmišljati na način da se ponuda širi, već treba stvoriti potražnju za nekim područjem u određenom periodu i omogućiti saobraćajnu povezanost, pogotovo kada je reč o vazdušnom prevozu."

Prema rečima sagovornice Bloomberg Adrije, u segmentu luksuznih vila su se u poslednje dve godine pojavili fascinantni objekti u koje ljudi odlučno ulažu.

"Više od 40 odsto našeg portfelja čine vile koje imaju sadržaj za celu godinu - spa, zaposleno osoblje, batlere, masažere, konsijerže itd. Ti objekti mogu da rade cele godine, ali nisu u mogućnosti, jer je Hrvatska saobraćajno loše povezana uoči sezone i nakon nje", napominje Ćaleta.

 

Bosanskohercegovački kupci imaju istančan ukus

U Bosnu i Hercegovinu je lane uvezeno ukupno 89.207 vozila čija vrednost prelazi milijardu maraka. Najskuplji među njima je Porsche E 911 GT3 RS od pola miliona maraka, prema podacima koje je Bloomberg Adriji dostavila Uprava za indirektno oporezivanje BiH.

O navikama vozača luksuznih automobila u BiH razgovarali smo sa sa Arminom Mulovićem, brend menadžerom Porschea za BiH. 

"Kupci luksuznih vozila u Bosni i Hercegovini imaju istančan ukus. Kupovina ove vrste vozila je svojevrsna filozofija, kupci su članovi našeg VIP kluba i često posežu za personalizovanim automobilima."

 

U Severnoj Makedoniji poznati brendovi nisu dostupni. Razlog za to je, između ostalog, nemogućnost povrata PDV-a za strane turiste, kaže Igor Božinovski iz "Božinovski satovi i nakit".

Makedonci na uživanje posebno gledaju kao na priliku za ulaganje, te Božinovski smatra da je jedan od kriterijuma za odabir ulaganja sentimentalna povezanost sa proizvodima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar