Koliko se ulaže u obnovljive izvore energije u Adria regionu

Udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji u Adria regionu beleži rast, pa je tako Hrvatska prošle godine povećala solarne kapacitete na 757 megavata, a do 2030. godine planira da poveća udeo obnovljivih izvora na 42,5 odsto. I Srbija do 2030. planira da poveća udeo obnovljivih izvora energije, i to na 45 odsto, dok je Bosna i Hercegovina nedavno otvorila svoju prvu vetroelektranu u kantonu Sarajevo. Prirodni potencijal Adria regiona je veliki, a kakvi su trendovi u pojedinim državama?

 

U Srbiji se svake godine grade novi vetroparkovi i solarne elektrane

Najviše zelene energije u Srbiji proizvede se iz hidropotencijala, a svake godine niču novi vetroparkovi i solarne elektrane. "Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. čak 38,1 odsto energije dobila iz obnovljivih izvora", kaže Danijela Isailović, menadžerka Obnovljivih izvora energije Srbija. Kako dodaje, od tada je na mrežu priključeno još nekoliko postrojenja, a još nekoliko projekata je u planu. "Cilj od dostizanja 45 odsto proizvodnje energije iz OIE", kako navodi, dostižan je ako se "realizuju projekti koji su u razvoju, a za koje postoje građevinske dozvole".

Isailović ističe da je Srbija zemlja hidropotencijala: "Oko trećine električne energije dobija se iz hidroelektrana, među kojima su neke stare više od pola veka".

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je 2023. pokrenulo tendere za proizvodnju električne energije, kako bi se povećala izgradnja vetro i solarnih elektrana. Do sada su održana dva kruga tendera: prvi se odnosio na vetroelektrane do 400 megavata i solarne elektrane do 50 megavata. Drugi, koji je završen ovog proleća, odnosio se vetroelektrane do 300 megavata i solare do 100 megavata. Pojedini investitori, kaže Isailović, čekali su i po "10 godina na građevinske dozvole, koje su preduslov za učestvovanje na tenderima".

Investitori nisu obavezni da prodaju električnu energiju Elektroprivredi Srbije, već samo na tržištu. Ipak, od ukupno 18 elektrana koje su stekle pravo na tržišnu premiju na dosadašnjim tenderima, 16 elektrana potpisalo je ugovore o otkupu s Elektroprivredom Srbije. Zasad su u pogonu elektrane s prvog tendera - jedna vetroelektrana i pet solarnih, navode iz Elektroprivrede Srbije.

U Hrvatskoj raste trend solarnih elektrana i vetroparkova

Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji električne energije u Hrvatskoj još uvek zaostaje za prosekom Evropske unije i iznosi oko 28 odsto. U poslednjih 10 godina veliko je interesovanje za ulaganja u takve projekte.

"Pre desetak godina, svi projekti su bili na inicijalnom sistemu podsticaja obnovljivih izvora energije. Bilo je mnogo više projekata na biomasu, na biogas, koji su se sada malo, uslovno rečeno, povukli na margine, barem što se tiče bankovnog finansiranja. Ranije su solarni projekti bili mali, 200 do 500 kilovata, a danas se radi o znatno većim kapacitetima solarnih elektrana, po 10, čak i 100 megavata", kaže za Bloomberg Adria TV Olja Orešković Sulje, direktorka proizvoda korporativnog bankarstva u Privrednoj banci Zagreb. "Još jedna novost koju vidimo u poslednjih nekoliko godina jeste povećano interesovanje za ugradnju baterijskih preduzeća, bilo samostalnih, bilo u sklopu solarnih elektrana."

Pre 10 godina praktično nije bilo moguće pronaći projekat koji nije dobijao pomoć države, dok danas investitori ulaze u projekte čak i sa takozvanim "merchants' riskom", odnosno isključivo prodajom električne energije na slobodnom tržištu, dodaje.

 

"Mi iz banke imamo tim koji je specijalizovan za ocenu ESG komponente samog projekta. Naravno, to nije jedino što se gleda prilikom analize projekta. Gledaju se karakteristike projekta, karakteristike investitora, imaju li prethodno iskustvo, kakva im je investiciona snaga, sam projekat, ima li potpisan ugovor o otkupu električne energije", kaže Orešković Sulje.

Što se obnovljivih izvora energije tiče, trendovi su vetar i sunce, pri čemu solarnim elektranama značajno rastu kapaciteti u odnosu na pre nekoliko godina.

U Sloveniji potrebe za energijom rastu zbog data centara

"Potrošnja električne energije u Sloveniji će se zbog data centara povećati za otprilike 10 puta", izjavio je za Bloomberg Adria TV Andrej Filipčič iz Instituta Jošef Štefan, govoreći o energetskim potrebama projekta Vega 2. Superračunar će se napajati iz hidroelektrane Mariborsko ostrvo, a njegova predviđena potrošnja biće šest megavata godišnje, što predstavlja četvrtinu proizvodnje te hidroelektrane.

Uprkos većim potrebama za električnom energijom, energetski zahtevi tog projekta za Sloveniju neće da predstavljaju izazov, objasnio je Filipčič. "Ipak, ovo je tek početak u Sloveniji i Evropskoj uniji, koja planira izgradnju giga data centara koji će trošiti više od 200 megavata, a to je gotovo polovina proizvodnje električne energije nuklearne elektrane Krško. Ovim projektom ćemo ispitati to područje i, u skladu sa potrebama industrije, povećaće se i potrošnja energije."

Iako već sada traju istraživanja i razvoj u području što efikasnije upotrebe energije procesora, to područje tek treba da dođe do izražaja u budućnosti.

 

Data centri zahtevaju stabilne izvore energije koje nude nuklearne elektrane, budući da obnovljivi izvori i dalje ostaju nestabilni i zavise od vremenskih uslova i doba dana. "Možda će se data centri u budućnosti prilagoditi tako da će složenije proračune obavljati tokom dana, kada je i veća proizvodnja energije. Nuklearna energija je u tom slučaju pravo rešenje, što vidimo i u prognozama iz SAD", kaže Filipčič.

Istovremeno, Međunarodna agencija za energiju jasno poručuje kako će biti potrebni pomešani izvori energije ako želimo da obezbedimo dovoljne količine električne energije. "Potreban je sveobuhvatan pristup i bilo bi besmisleno fokusirati se na samo jedan izvor energije", zaključuje.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar