Investitorima nedostaju finansijski podsticaji za postizanje održivih ciljeva, zbog čega su izloženiji gubicima kada dođe do promene tržišnog sentimenta, pokazuje studija naučnika sa Univerziteta u Kembridžu.
Uprkos godinama nastojanja da se ulaganja sa fokusom na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost učine finansijski privlačnim, i dalje ne postoji dovoljno mehanizama koji bi podstakli banke i upravljače imovinom da usmeravaju kapital na način koji dugoročno štiti planetu i njene stanovnike, navodi se u studiji Centra za održivo finansiranje Instituta za liderstvo u održivosti Univerziteta u Kembridžu (CISL).
"Trenutno finansijski sistem nema podsticaje da u finansijskim odlukama uzima u obzir održivost", poručili su Nina Seega, direktorka u CISL-u, i Eliot Whittington, glavni direktor za sistemske promene, u izveštaju.
Navode da ne postoje kazne za ulaganja u neodržive aktivnosti, niti podsticaji za povlačenje iz rizične imovine. Istovremeno, dodaju, ulaganja u aktivnosti koje štete životnoj sredini i dalje donose veći profit od održivih.
Aktivnosti koje štete okolini i dalje donose veću zaradu od onih održivih | Bloomberg
Akademici upozoravaju da tržišta nisu uspela da pošalju jasne cenovne signale koji bi odražavali stvarne rizike koji nas očekuju.
"Postoji pretpostavka da će svi tržišni učesnici moći istovremeno da se povuku ako se promeni raspoloženje", napisali su. "No, više finansijskih kriza već nas je naučilo da to jednostavno nije tačno."
Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada se principi održivosti poput ESG (ekološki, društveni i upravljački kriterijumi) i DEI (raznolikost, jednakost i inkluzija) sve češće demonizuju u SAD, gde ih Republikanska stranka nastoji ukloniti optužujući da su deo "woke" kapitalizma. Kritičari kao dokaz za tu tvrdnju ističu slabe finansijske rezultate ESG ulaganja, tvrdeći da ta strategija zanemaruje obaveze prema investitorima.
ESG, koji je doživeo kratkotrajni procvat tokom pandemije, suočava se sa problemima usled viših kamatnih stopa i poremećaja u lancima snabdevanja, što otežava razvoj zelenih infrastruktura koje zahtevaju velika ulaganja. Zbog toga su investitori počeli da se povlače. Na primer, kompanija Morningstar je u aprilu objavila da su ESG fondovi u prvom kvartalu zabeležili najveće odlive kapitala od kada se ti podaci prate.
ESG gubi na popularnosti, posebno u SAD | Bloomberg
Negativan stav prema ESG-ju raste upravo dok svet juri ka probijanju kritične granice od 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja. Posledice tog scenarija već su vidljive, na primer u osiguravajućoj industriji: Institut Swiss Re nedavno je procenio da bi ove godine osigurani gubici mogli dostići 145 milijardi dolara, što je znatno iznad desetogodišnjeg proseka.
Šta kaže Bloomberg Intelligence...
Ekstremne vrućine povezane s klimatskim promenama prisiljavaju brojne industrije da se prilagode i reaguju. Ako ne dođe do prilagođavanja, gubici u produktivnosti rada zbog vrućine mogli bi do 2050. dostići 500 milijardi dolara, prema studiji fondacije Arsht Rockefeller.
Posebno su izloženi poljoprivreda i građevinski sektor, dok turizam beleži promene u sezonalnosti, slično kao i modna industrija. Čak su i informacioni centri pod povećanim rizikom.
Autori izveštaja CISL-a upozoravaju na veliki rizik naglog preokreta na tržištima kada investitori počnu u većoj meri da uzimaju u obzir stvarne fizičke posledice klimatskih promena.
S druge strane, oni koji klimatske rizike već sada uzimaju u obzir otvaraju sebi vrata ka prilici vrednoj 10,3 biliona dolara u novoj zelenoj ekonomiji.
"Finansijski sektor ne treba da se menja samo kako bi izbegao opasnost od iznenadne i burne tržišne korekcije kada sentiment konačno uhvati korak sa stvarnošću", poručuju autori, "nego i kako bi iskoristio brojne prilike koje donosi ta prelazna faza".
.webp){kind=icon}
