Damljanović o zelenoj tranziciji: Energetika je uvek pastorče politike

U Srbiji ne manjka tehničkih kapaciteta za zelenu tranziciju, a uspeh na tom polju u narednim godinama mogao bi više da zavisi od svetskih političkih faktora, smatra potpredsednik odeljenja međunarodne prodaje za digitalnu mrežu u Schneider Electricu Dragoljub Damljanović.

Ako se neka reč proteklih meseci vezivala za američku administraciju predvođenu Donaldom Trumpom onda je to "nepredvidivost". A novi šef države, između ostalog, nametnuo se i kao neprijatelj ulaganja u ESG (engl. environmental, social and governance - zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje, prim. aut.), te investitori koji su do maločas bili orijentisani na klimatske promene sada menjaju svoje strategije i način promocije.

Ovo donekle muti sliku o evropskom, pa samim tim i srpskom putu ka "zelenijoj" budućnosti, a o tome koje su specifičnosti sprovođenja ekološke agende na domaćem tržištu Damljanović je govorio u intervjuu za Bloomberg Adriju, vođenom na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu gde je predstavnik francuske kompanije za upravljanje energijom bio jedan od govornika na tu temu.

 

- Pre dve godine ste takođe na Kopaonik biznis forumu govorili o zelenoj tranziciji. Tada ste ukazali na to da će konkurentnost firmi sve više zavisiti od toga da li je kompanija "zelena" ili ne, kao i da Srbija ima potrebno znanje u oblasti tehnologije da pokrene proces zelene tranzicije, a da se od države očekuje da napravi adekvatnu regulativu za to. Šta se za ove dve godine promenilo?

Usvojen je novi zakon na energetici, za koji mislim da je sada napravio dobar okvir za celu tu priču - i sa prozjumerima, sa priključenjima obnovljivih izvora, aukcijama. Mislim da je tu napravljen poprilično ozbiljan napredak.

To je jedna bitna stvar, a ono zbog čega mi je takođe drago jeste da su se konačno pokrenuli veliki proizvodni objekti, to jest projekti za pravljenje novih velikih proizvodnih objekata, koji će isto jako pomoći u tom pogledu. Pogotovo hidroelektrana Bistrica, koja je treba da je reverzibilna. Verujem da će to stvarno omogućiti mnogo bolju proizvodnu strukturu u srpskoj elektroenergetici u budućnosti.

- Koliko su nam kompanije u međuvremenu postale zelene?

One to postaju u sve većoj meri. E sad, sve zavisi od toga kakva je kompanija i koliko je to njoj važno. Međutim, ono što se sada dešava mnogo više nego ranije jeste pritisak banaka. Drugim rečima, finansiranje je uslovljeno i KPI-jevima (engl. key performance indicators - ključni indikatori performansi, prim. aut.) na polju ESG-ja, tako da sad sve firme moraju polako, ali sigurno da imaju to u planu da bi mogli da obezbede jeftinije finansiranje ili uopšteno da obezbede finansiranje za neke svoje projekte.

 

- Koje su ključne stvari koje banke traže od kompanija?

Recimo, ako je u pitanju neka zgrada, gledaju koliko je ta zgrada "zelena", odnosno koliko troši. Ili, ako je reč o industriji, onda se gleda koliko su proizvodi zeleni. Dakle, ocenjuje se utrošak energije, koliki je ugljenični otisak i slično. Sem toga, gledaju se planovi - u smislu toga šta će se uraditi da ti parametri budu bolji.

Takođe se gleda onaj društveni aspekt - odnos prema zajednici, koliko vraćate svojoj lokalnoj zajednici, kako pomažete. Isto tako, jako je važno i koliko utičete na vaše partnere, dobavljače, da oni budu na neki način malo bolji nego što su bili, to jest analizira se koliko vi kontrolišete ceo taj lanac.

Depositphotos

- Da li se izdvajaju neki određeni sektori privrede kod kojih se vide veći pomaci u pogledu zelene tranzicije?

Ja bih rekao da su to multinacionalne kompanije, oni tu imaju vrlo jasne planove. I onda svi mi koji radimo tu, praktično moramo da to sprovodimo, bez obzira koliko je to isplativo ili neisplativo ovde.

Sem toga postoji nekoliko velikih privatnih kompanija ovde koje su stvarno to jako ozbiljno shvatile.

- Šta zelena tranzicija znači za Vašu kompaniju?

Mi od toga živimo. Schneider Electric živi od toga da pomaže kupcima da budu što efikasniji, da smanjuju karbonski otisak, da uz minimalnu utrošenu energiju imaju najveći autput. Tako da je to nama osnovni biznis.

- Kakve korake u procesima zelene tranzicije očekujete u narednim godinama - kako od državnog, tako i od privatnog sektora?

To je dosta teško predvideti u ovdašnjim geopolitičkim okolnostima. Ja se nadam da ćemo ići u pravcu toga da ekonomija bude što zelenija, pogotovo energetika.

Tehnološki je to moguće sada, samo je pitanje novca i vremena kada će doći do mnogo većeg upliva i proizvodnje zelene energije, do penetracije električnih vozila i elektrifikacije mnogih procesa koji su ranije bili bazirani na fosfornim gorivima. Ako postoji regulatorni okviri i ako se on još bude poboljšavao, a sa njim i kazneni pritisak na one koji to ne rade - to će sigurno biti. Ali kako će se tačno sad sve to odvijati, pogotovo zbog Amerike, to ćemo da vidimo.

- Ako je regulacija ta koja je pokretač promena s jedne strane, šta bi onda s druge strane bili rizici po zelenu tranziciju?

Pa rizici se ogledaju u tome da države krenu da odustaju od toga. Iskreno, ja se nadam da Evropska unija (EU) neće odustati od toga. Amerika je već izašla iz Pariskog sporazuma, već je počelo ponovo da se planira bušenje novih bušotina... Nažalost, energetika je uvek bila pastorče politike. Tako će i sada biti, ostaje da se nadamo da će političari biti pametniji.

Bloomberg

- Šta mislite da bi mogli biti ključni događaji ili indikatori za zelenu tranziciju u Srbiji koje bi trebalo pratiti sada?

Po mom mišljenju, trenutno je jako važno da se mi što bolje spremimo za predstojeće kaznene poene za CO2, to jest za proizvodnju iz energije iz fosilnih goriva, a to uopšte nije neka daleka budućnost. To će biti prekretnica. Svako ko ne bude mogao da dokaže da ima zelenu energiju, plaćaće dodatne penale kad bude izvozio svoju robu iz Srbije i onda će industrije biti primorane da to rešavaju.

Drugo, nadamo se da će naši političari istrajati u tome da grade nove energetske objekte - vetroparkove, velike hidroelektrane, solarne elektrane... Oni su ključ za tu tranziciju.

- Možemo li očekivati da će država ulagati više napora u to da dodatno podstakne kompanije da budu zelenije ili će se pre okrenuti uvođenju nekih posebnih nameta i kazni?

Mi smo deo Evropske energetske zajednice i Srbija mora da prati njihove regulative, a tu imate i jedno i drugo - i podsticaje i kazne. Tako da ćemo sigurno morati da primenimo i jedno i drugo.