Banke u regionu polako prepoznaju potencijal zelenih kredita za klimatsku tranziciju

Zeleni krediti postaju ključan alat za finansiranje održivih projekata, omogućujući građanima i kompanijama da smanje svoj ugljenični otisak i doprinesu očuvanju okoline. Iako trenutno čine mali deo bankarskih portfelja, sve jači regulatorni pritisci i sve veća svest o klimatskim rizicima ubrzavaju njihovu važnost u bankarskom sektoru.

Zeleni krediti su finansijski proizvodi koje banke nude kako bi podržale projekte koji smanjuju negativan uticaj na okolinu. Ovi krediti, koji obuhvataju projekte energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije i održivu infrastrukturu, postaju sve važniji deo bankarskih portfelja.

Uprkos tome što je udeo zelenih kredita u bankarskim portfeljima još uvek relativno nizak u većini evropskih zemalja, kao što je Slovenija, gde je oko dva odsto, očekuje se da će, sa nadolazećim obavezama ESG izveštavanja, njihova zastupljenost značajno rasti.

Projekti koje finansiraju zeleni krediti

Građani i kompanije koriste zeleni kredit za finansiranje širokog spektra održivih projekata. U segmentu građanstva, najčešće se finansira energetska obnova kuća, ugradnja solarnih panela i kupovina ekoloških vozila.

Kompanije koriste zeleni kredit za veće projekte poput izgradnje zelenih zgrada, ulaganja u obnovljive izvore energije i poboljšanje energetske efikasnosti u proizvodnji. Banke sve više prepoznaju važnost ulaganja u zelene projekte kao sredstvo za smanjenje rizika povezanih s klimatskim promenama.

Depositphotos

Pogodnosti zelenih kredita

Glavna prednost zelenih kredita su povoljniji finansijski uslovi u poređenju sa klasičnim kreditima. Erste banka u Hrvatskoj, na primer, nudi eko-stambene kredite sa nižom kamatnom stopom od 0,10 do 0,20 procentnih poena i produženim rokom otplate do pet godina. Ovi krediti omogućavaju građanima dugoročne uštede, kako kroz finansijske pogodnosti, tako i kroz niže troškove održavanja energetski efikasnih nekretnina.

Zeleni krediti u regionu

Erste banka u Hrvatskoj već godinama prednjači u ponudi zelenih kredita. "Svest o eko-stambenim kreditima raste, a prošle godine njihov udeo u ukupnom portfelju stambenih kredita iznosio je 11 procenata", kaže Ana Laslo, zamenica direktorke Erste banke. Osim eko-stambenih kredita, banka nudi i kredite za ekološka vozila.

"Eko-kredite za vozila smo uveli prošle godine. Oni značajno zavise od državnog tendera za subvencije električnih vozila. U prvoj polovini ove godine beležimo rast i imali smo 1,5 miliona evra za takve kredite", dodaje Laslo.

Interesovanje za zeleni kredit u Severnoj Makedoniji raste, naročito među kompanijama koje posluju sa evropskim partnerima. U prvoj polovini ove godine udeo zelenih kredita iznosio je 4,5 procenata, u odnosu na 2,2 procenata u 2019. godini.

Bloomberg

Emilia Spriovska, članica upravnog odbora Prokredit banke, naglašava da su međunarodne kompanije predvodnice ovog trenda jer imaju spoljne motive za praćanje zelenih trendova, dok domaće kompanije zaostaju.

"Kompanije sa međunarodnim partnerima imaju spoljni podsticaj da prate globalne trendove, za razliku od onih koje posluju isključivo na domaćem tržištu i nemaju istu motivaciju niti obveze, što ih čini sporijima u prilagođavanju tim trendovima", objašnjava Spriovska.

U Sloveniji je udeo zelenih kredita još uvek nizak, a banke beleže ograničenu potražnju, uprkos povoljnijim uslovima finansiranja.

"Ne vidimo povećanu investicionu potražnju koju očekujemo", rekla je direktorka Združenje bank Slovenije, Stanislava Zadravec Caprirolo za Bloomberg Adriju. Prema njenim rečima, banke bi, između ostalog, mogle da finansiraju nekretnine za rešavanje stambene krize u Ljubljani i drugde.

Pritisak na banke za usklađivanje sa klimatskim ciljevima

Izveštaj Evropske centralne banke (ECB) iz januara 2024. godine otkriva zabrinjavajuću statistiku. Naime, čak 90 odsto portfelja najvećih banaka u evrozoni još uvek nije usklađeno sa klimatskim ciljevima prema Pariskom sporazumu. Ovaj nesklad izlaže banke tranzicionim rizicima, posebno zbog finansiranja industrija koje su spore u smanjenju emisija, kao što su automobilska industrija i sektori fosilnih goriva.

ECB sve više naglašava važnost smanjenja klimatskih rizika i uvodi strože mere kako bi osigurala da banke usklade svoje poslovanje sa klimatskim ciljevima. Banke koje ne uspeju da prilagode svoje portfelje suočiće se sa reputacionim rizicima i mogućim sankcijama, a očekuje se da će se zeleni krediti sve više koristiti kao sredstvo za smanjenje tih rizika.

Zeleni krediti postaju ključan alat za finansiranje održivih projekata i smanjenje klimatskih rizika. Iako se trenutni udeo zelenih kredita razlikuje među zemljama, potencijal za rast je velik, posebno zbog regulatornih pritisaka i sve veće svest o važnosti zelene tranzicije. Kako banke sve više ulažu u zelene projekte, očekuje se da će ovi krediti postati još važniji u narednim godinama.