Srpske kompanije se baš i ne snalaze u ESG izveštavanju

Izveštaj o održivom poslovanju zakonska je obaveza velikih kompanija uvedena 2021. godine. Međutim, čini se da se mnoge srpske kompanije na ovom polju baš i ne snalaze najbolje, jer je analiza izveštaja koju je radilo Ministarstvo finansija pokazala da su oni uglavnom bili nepotpuni, ili da nisu u skladu sa propisanim standardima.

ESG izveštavanje spada u nefinansijsko izveštavanje i prema odredbama Zakona o računovodstvu, ono je obaveza za sva velika pravna lica koja imaju više od 500 zaposlenih. Trenutno je 221 kompanija u obavezi da dostavlja ovu vrstu izveštaja i oni su deo godišnjeg izveštaja o poslovanju. Kako navode iz Ministarstva finansija, prema podacima APR-a sve ove kompanije dostavljaju izveštaje u rokovima iz Zakona o računovodstvu u okviru Godišnjeg izveštaja o poslovanju, i do sada se nije dogodilo da neka od njih nije ispunila svoju zakonsku obavezu. 

Ovo ministarstvo radilo je analizu izveštaja koje je dostavilo 55 kompanija u 2021. godini i 60 kompanija u 2022. godini, a koje su ispunile minimum zahteva koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje u skladu sa zakonom.

Prema rečima Aleksandra Janjuševića iz Ministarstva finansija, analiza je pokazala da postoji određeni pomak nabolje kad se poredi prva izveštajna godina - 2021. u odnosu na narednu 2022. Međutim, u izveštajima ipak postoje određeni nedostaci.

"Neki od najvećih problema koji su uočeni odnose se na komponentu upravljanja (Governance), gde je konstatovano da postoji puno prostora za napredak kod kompanija. Primera radi, od 100 analiziranih izveštaja, ukupno 37 u 2021, odnosno 35 u 2022. godini nisu obuhvatili nikakve informacije o delu koji se odnosi na G komponentu. Takođe, od 100 pregledanih izveštaja u 64 slučaja nefinansijski izveštaji prikazani su kao poseban deo u okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju, dok su u 36 slučaja ove informacije razbacane u okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju", objašnjava Janjušević.

Depositphotos

Janjušević navodi i da su samo četiri izveštaja u 2021. i pet u 2022. godini sastavljena u skladu sa poznatom svetskom metodologijom i standardima (Global Reporting Initiative – GRI). Međutim, treba napomenuti da Zakon o računovodstvu ne zahteva, odnosno ne propisuje konkretnu metodologiju za izradu nefinansijskog izveštaja.

U okviru analize date su i preporuke kako bi trebalo da se unapredi ESG izveštavanje. Pre svega plan je da se izrade posebne zvanične smernice u formi uputstva ili objašnjenja Ministarstva finansija, što bi omogućilo kompanijama detaljne instrukcije u vezi sa konceptima izrade izveštaja. U planu je i organizovanje obuka i treninga za osobe koje rade na pripremi nefinansijskog izveštaja, sa posebnim osvrtom na G komponentu. Takođe, organizovaće se treninzi i obuke regulatora i revizora o razumevanju njihove uloge u pogledu davanja potvrde u vezi sa nefinansijskim izveštajima.

Ministarstvo finansija ima u planu da u narednih šest do devet meseci u saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) izradi smernice koje će pomoći kompanijama da unaprede svoje izveštavanje i da ono bude u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Uvođenje novih standarda

Ono što srpskim kompanijama može dodatno da oteže ESG izveštavanje, s obzirom na to da ni sada ne ispunjavaju sve što je propisano, jesu i potpuno novi Evropski standardi izveštavanja o održivosti - ESRS, koji se prvi put uvode u Evropskoj uniji.

Plan je da se novi standardi uvode fazno, pa će tako neke kompanije u EU početi da ih primenjuju ili ih već primenjuju od ove godine, dok će pojedine krenuti tek od 2028.

Novih 12 standarda moraće da ispoštuje više od 50.000 kompanija uključujući i one koje nisu deo EU, a postoji bojazan da će dodatno zakomplikovati ESG izveštavanje. Naime, izveštavanje o određenim pitanjima, među njima i onih u vezi sa klimom, biće dobrovoljno umesto obavezno. Međutim, Evropska komisija je ranije saopštila da ukoliko "kompanija zaključi da klimatske promene nisu značajna tema i zato ne izveštava u skladu sa tim standardom, mora da pruži detaljno objašnjenje zaključaka svog postupka i procene značajnosti u vezi sa klimatskim promenama."

"S obzirom na naše evropsko opredeljenje, biće neophodno da i u ovoj oblasti održavamo korak sa EU. Nova direktiva (CSRD) koja reguliše materiju izveštavanja o održivom poslovanju je trenutno u izvesnoj meri novina i za evropske kompanije, te će i one imati jedan period prilagođavanja na izmenjeni način izveštavanja, što će neminovno uticati i na naše kompanije koje su u vlasništvu ili povezane na neki drugi način sa evropskim kompanijama", navodi Janjušević.

Preporuka ministarstva u vezi sa uvođenjem novih evropskih standarda jeste da se oni ne primenjuju odmah na sve, već da se postepeno uvode po fazama, koje bi mogle da se podele po komponentama: E, S i G.

"U ovom trenutku nije moguće precizirati kada će novi standardi biti uvedeni kod nas, ali je realno očekivati da to svakako bude u narednih nekoliko godina", zaključuje Janjušević.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar