Tržište ESG akcija u 2024. godini zasad nadmašuje "plain vanilla" deonice, ali minimalno. Potražnja za kompanijama koje zadovoljavaju ESG kriterijume i rast imovine u ESG fondovima doprinose ovom trendu. S druge strane, cene ESG obveznica su donedavno padale brže u odnosu na "plain vanilla" obveznice, ali u poslednjih mesec dana beleže oporavak i dostizanje cena običnih obveznica. Snažna ponuda ESG obveznica i veća orijentacija investitora na "plain vanilla" obveznice zbog mogućih većih zarada usled pojačane volatilnosti doprineli su ovom trendu.
Opširnije
Srbija prvi put emitovala ESG obveznice, Carrefour za BBA o dolasku u Srbiju
Srbija je ove nedelje prikupila 1,5 milijardi dolara za finansiranje održivog razvoja i zelenih projekata.
07.06.2024
Elixir ulaže 300 miliona evra u dekarbonizaciju
Deo velikog investicionog ciklusa koji će realizovati u naredne tri godine predstavljaju projekti koji će smanjiti potrošnju energije po toni proizvoda i oni koji će dekarbonizovati izvore energije koja je neophodna za proizvodnju.
05.06.2024
Kako poreskim podsticajima olakšati ESG poslovanje u Srbiji
Poslovanje po ESG principima postaće standard u bliskoj budućnosti.
05.06.2024
Šta je ESG investiranje i zašto je na udaru kritika
ESG predstavlja pristup finansiranju i ulaganju koje se odnosi na upravljanje rizicima uzrokovanim faktorima životne sredine, društvenim pitanjima i pitanjima korporativnog upravljanja
05.06.2024
Analiza BBA: Srbija pri dnu regiona po korporativnim ESG obveznicama
Kada se pogledaju drugi pokazatelji, na primer, udeo izdanja u BDP-u, naš region ne zaostaje previše za svojim parnjacima.
22.01.2024
Kada pogledamo valuaciju, MSCI World indeks je potcenjen u odnosu na MSCI ESG indeks. Trenutni odnos cene i zarade (P/E) za MSCI World indeks je 22 puta, dok je za ESG indeks preko 24 puta. Ovo je najveća razlika u valuaciji u poslednjih pet godina.
Takođe, ako uporedimo odnos cene i knjigovodstvene vrednosti (P/B) i odnos cene i prihoda (P/S), vidimo da je obični deonički indeks potcenjen u odnosu na ESG deonički indeks. Razlog za to je snažna agenda i potražnja za ESG "compliant" kompanijama. Prosečne neto marže za ESG svetski deonički indeks su trenutno 10,1 odsto, dok su za obični indeks 9,4 procenta, što takođe objašnjava zašto su ESG deonice skuplje od običnih.
Očekujemo da ESG akcije nastave da imaju blago bolji učinak u ostatku godine, na šta će uticati velika potražnja investitora, naročito na tržištu Evropske unije, gde je ESG izrazito regulisan i očekuje se dodatna regulacija privatnih kompanija, ne samo onih koje se nalaze na berzi.
ESG deoničko tržište je već prilično razvijeno, ali očekujemo dalji priliv u UCITS i ETF-ove, s većim naglaskom na diverzifikaciju. Očekujemo i rast priliva u specifične ESG fondove poput klimatskih fondova ili sektorskih ESG fondova koji prate kretanje cena kompanija koje proizvode poluprovodnike za dalju elektrifikaciju privrede.
S druge strane, očekujem razvoj "non-ESG" fondova s obzirom na podeljena mišljenja o koristima ESG-ja, poput ultrakonzervativnih fondova (npr. koji slede katoličke principe ili samo desno orijentisane kompanije) ili onih koji ulažu isključivo u kompanije vezi sa fosilnim gorivima.
Što se tiče ESG obveznica, izdavanje zelenih obveznica postalo je "must have" (oko 53 odsto u 2024. godine su zelene obveznice od svih ESG obveznica), uz porast izdanja održivih obveznica (33 odsto udela).
U narednim godinama očekujem nastavak rasta istih, ali takođe s diverzifikacijom poput izdanja s prefiksima "gender", "social", "water" ili "catastrophe". Posebno su zanimljiva izdanja "catastrophe" obveznica koje izdaju najčešće osiguranja i reosiguranja kako bi se zaštitili od rizika visokih šteta usled snažnih vremenskih nepogoda poput tajfuna, cunamija, uragana i/ili zemljotresa.
Na primer, postoji niz takvih izdanja za zaštitu od tajfuna u Japanu ili uragana na Karipskim ostrvima. "Catastrophe" obveznice daju u proseku mnogo veće prinose nego obične obveznice s obzirom na povišeni rizik. Na primer, prinos na obveznicu koja štiti od posledica potresa u Kaliforniji iznosi oko 13 odsto, dok su prinosi na državne obveznice, u zavisnosti od države, između dva i šest odsto. Naravno, iza tog višeg prinosa stoji viši rizik nego na državne obveznice, ali većinom su u prospektima tih obveznica sadržane klauzule poput minimalnih šteta i uslova kada se aktivira isplata kupcima takvih obveznica.
