'Ne čekajte novi rekord' - berzanski savet u jeku carinskog cunamija

Primer kako ulagačima reći sve i baš ništa pokazala je legendarna američka firma Levi's, koja je u ponedeljak ulagačima dostavila prognozu buduće dobiti - dobiti pre carina. Imamo li novu kategoriju u finansijskoj terminologiji? Do sada nam je poznata "samo" dobit pre oporezivanja i ostalih kategorija rashoda (npr. EBITDA), ali je carinski cunami očito doneo novitete i u svetu finansijskog planiranja.

"Budući da je trenutna situacija bez presedana, uticaji na poslovanje su neizvesni", rekao je dugogodišnji finansijski direktor Levi'sa Harmit Singh tokom konferencijskog poziva u ponedeljak. "Ovo je makrosituacija koja se brzo razvija, moramo pričekati da se prašina slegne, pre nego što možemo dati smernice koje će biti korisne ulagačima. Zasad, planirani nivo dolazaka tokom cele godine ostaje nepromenjen i ne uključuje uticaj predloženih carina."

Firma, inače, ima 130 fabrika u Kini i 50 u Vijetnamu - dve zemlje sa najvećim porezima. SAD su u sredu uvele carine od 104 odsto na uvoz robe iz Kine, a Vijetnamu prete carine od 46 odsto, iako je najavio povećanu kupovinu američkih proizvoda i pristup pregovorima. Šta investitori dobijaju od "ne-prognoziranja"?

Stigla sezona zarada - kakve će biti poslovne procene

Uskoro ćemo videti poplavu finansijskih izveštaja za prvo tromesečje američkih takozvanih blue chip kompanija, koje, osim prošlih rezultata, uvek daju procenu o tome gde će biti dobit u tekućoj godini (tzv. smernice). To je podatak koji je, takođe, od ključne važnosti za investitore. Ako firme slede primer Levi'sa, možemo očekivati ​​niz predviđenih profita pre carina. Ali šta nam to, zapravo, govori? Da ne znaju da cene ovo ludilo koje se sada događa?

Upravo je to glavni razlog paranoje na berzama, jer se stvara vakuum za špekulacije - od toga da nam sigurno preti recesija, do toga da se ništa loše neće dogoditi. Vlada šizofrenija kakvu dugo nismo videli. Očito su se investitori poslužili onom starom izrekom iz vremena Divljeg zapada: "Prvo pucaj, a kasnije postavljaj pitanja".

Sve se to vidi iz pojedinih fluktuacija unutar dnevnog trgovanja, kakvim nismo svedočili od velike finansijske i privredne krize 2008. godine. Fluktuacije doslovno nalikuju vožnji toboganom smrti, sa bespomoćnim ulagačima na brodu, koji se razbolevaju od divlje vožnje. VIX, indeks straha ili volatilnosti, ponovo je u utorak porastao iznad 50. U poslednjih pet godina nismo bili toliko prestrašeni kao sada. Ali ako mislite da je sada loše, podsetimo da je VIX bio iznad 80 tokom pandemije kovida 19 i globalne finansijske ekonomske krize. 

 

 

Depositphotos

 

Brutalni medved

Ekstremni strah investitora često prati i verni pratilac - medved. Ova moćna zver pojavljuje se kada cene padnu za više od 20 odsto u odnosu na njihov poslednji vrhunac. Tehnološki indeks Nasdaq 100 trenutno je na području medveda, pao je 23 odsto od svog vrhunca 19. februara ove godine. Takav je i japanski Nikkei 225, koji je pao 25 ​​odsto od svog vrhunca prošlog juna.

 

Američki indeks S&P 500, koji je u utorak pao ispod 5.000 bodova, sve više koketira sa medvedom. Indeks je izgubio više od 19 odsto od vrhunca u februaru. Evropske akcije su prošle mnogo bolje i odjednom su postale zanimljiva alternativa u očima američkih analitičara.

 

Medveđa tendencija smatra se brutalnim uništavačem berzanskih profita, pa nije naodmet prisetiti se mudrosti berzanskog diva Warrena Buffetta, koji se i sada nalazi na listi najmanje pogođenih Trumpovim cirkusom - oni koji ne mogu da izdrže padove berze od 50 odsto, ne treba ni da budu tamo.

Recept za zarađivanje novca na berzi sažeo je berzanski guru Warren Buffett: "Budite bojažljivi kada su drugi pohlepni, i budite pohlepni kada su drugi bojažljivi."

Pitanje za budale - jesmo li dotakli dno

Mnogi se sada pitaju jesmo li dotakli dno ili koliko je do dna. Jurnjava za dnom ili vrhom je luda igra. Retko ko uspe da "pogodi" dno ili vrh, verovatno više srećom nego pameću.

Ako se predviđanja dobiti održe i carine ne izazovu veće turbulencije, postoji dobra prilika za rast kasnije tokom godine, budući da se na tržištima uglavnom trguje iznad 20 puta više od zarade u bikovskoj tendenciji u poslednjih 10 godina.

U tom haosu čak i stručnjaci teško prognoziraju, a kamoli brojni mali ulagači koji su poslednjih godina masovno ušli na tržište. Šta oni mogu da učine? Vreme je da se prisetimo dokazanih pravila koja su izdržala test vremena:

• Akcije nisu ulaganje za nekoliko meseci ili godina, već njihova prava vrednost postaje vidljiva tek dugoročno.

• Kvalitetne firme iz krize izlaze jače, stoga, držite se kvaliteta i ne nasedajte na vruće priče.

• Uskakanje na tržište i izlazak sa njega u vreme tako velikih fluktuacija obično vodi u propast.

• Jednostavno pričekajte da oluja prođe. Ako mislite da se ne snalazite, nemojte svaki dan gledati kurseve. Imaćete priliku da smanjite rizik kada se cene oporave, jer ako sada prodate po smanjenoj vrednosti, velika je verovatnoća da ćete zauvek stvarati gubitak.

• Ne zaboravite da su ovakve situacije razlog za ulazak na berze. Postoji mogućnost kupovine akcija kvalitetnih firmi, po sniženim cenama, pa ima smisla nastaviti štedeti na akcijama tokom vremena.

Ipak, teško je slediti evergrin pravila kada napolju besni oluja, a mi smo okruženi pesimizmom, pa ne čudi što većina ljudi zapne na zadnjoj tački i jednostavno nije u stanju da to učini, čak i ako ima višak resursa na raspolaganju. Ovaj put bi trebalo da bude drugačije, tako da bude manje onih koji će na tržište ući tek kada opet budemo na novim rekordima.