Kako poreskim podsticajima olakšati ESG poslovanje u Srbiji

Poslovanje po ESG principima postaće standard u bliskoj budućnosti, ali pre nego što kompanije odluče da investiraju u održivost, domaće tržište treba prilagoditi zahtevima cirkularne ekonomije.

Dok čekamo da se ispune ključni uslovi, a neki su već ostvareni, otvaramo jedan novi ugao, koristan iskusnim i budućim preduzetnicima koji žele da svoj biznis učine "zelenijim". Šta je to što bi ih motivisalo da ulože više u startu ili u toku poslovanja i od kakvog je značaja poreska politika u tom smislu?

Sve češće čujemo od stručnjaka da održivi razvoj nije trošak već investicija. Međutim, pitanje je koliko firme u Srbiji prepoznaju realnu korist od te vrste ulaganja, ako znaju da će plodove možda ubirati tek kroz neko vreme.

"Uviđanje postoji svakako, a i zakonska regulativa ide u tom smeru. Ono što bi bilo sjajno i što bi olakšalo jeste da imamo podsticaj za oslobođenje od poreza, ukoliko firma ulaže u osnovna sredstva. Tim podsticajem bi se otvorio ogroman prostor i za održivi razvoj", kaže Milan Trbojević, osnivač i direktor knjigovodstva Knjiški moljac i savetnik.

"Primera radi, ako neko kupuje solarne panele koji su osnovno sredstvo, dobija oslobođenje od poreza na dobit zbog tih ulaganja, a i smanjuje energetski trošak i samim tim ima održivo poslovanje. Nažalost, taj podsticaj je ukinut, odnosno nema smanjenja poreza", dodaje sagovornik Bloomberg Adrije.

- Kao neko ko pravno ali i finansijski savetuje firme, pre svega MSP, da li biste svojim klijentima predložili okretanje ka cirkularnoj ekonomiji i zbog čega?

Pošto je to budućnost, nešto što je već uveliko u agendi, moj savet je okrenuti se tome na vreme. Suština je da prođemo model koji je nama optimalan i da sada, kada imamo više vremena, radimo korak po korak.

Milan Trbojević/Privatna arhiva

 

Savetujem da se sa tim počne bez obzira što nema zakonskih obaveza, jer će one u nekom trenutku doći i mnogo je bolje kada kreirate svoju budućnost, a ne kada je ona nametnuta.  

- Šta je preduzetniku glavna motivacija da investira u održivo poslovanje, izuzev ekološke svesti? Koje su opipljive prednosti: povraćaj, poreske olakšice, privlačenje klijenata?

Ekološka svest je nešto što izdvaja firme od drugih i sada je napravljena takva "marketinška" slika da je to nešto što će vas izdvojiti.

Ipak, bitno je da znate gde zaista ostvarujete uštede, konkretno mislim na direktne troškove (npr. smanjenje računa za struju). Nažalost, još uvek nema poreskih olakšica za to.

Kada sve ovo bude još aktuelnije - verovatno će biti i olakšica. Ono što sada postoji jesu direktni podsticaji da dobijete povraćaj uloženog novca u održivo poslovanje. Ti podsticaji su trenutno individualni, zavise od opštine do opštine, ali verujem da će ih ubuduće biti na širem planu. Zasad postoje povoljniji krediti i subvencije za neke određene delatnosti, ali samo kada je reč o ulaganju u opremu, a ne u namenske ekološke stvari.

Daću vam i lični primer. U svojoj firmi sam uveo neke sitne eko promene nevezano za subvencije: razdvajamo otpad koji se reciklira, smanjili smo drastično upotrebu papira i 99 odsto poslovanja je digitalizovano.

Planiramo da uvedemo i solarne panele, kako bismo napravili određene uštede u električnoj energiji i smanjili emisiju CO2. Slična je situacija i kod drugih preduzetnika koje poznajem - nema direktnih subvencija, ali je ovo lična odluka.

Mimo tog marketinškog, "poželjnog" efekta, suština je da su preduzetnici ljudi koji su zaista osvešćeni i žele da pređu na održivije poslovanje zbog svoje okoline.  Postoji svest o doprinosu okruženju.

- Kojom vrstom poreske politike bi Srbija mogla da motiviše firme da se brže okrenu ugljenično neutralnom poslovanju?

Podsticaji za ulaganje u osnovna sredstva bi napravili promenu, ali da naglasim da to ulaganje mora imati ekološku komponentu.

S jedne strane, biće podstaknuto ulaganje u održivo poslovanje, a sa druge strane privreda će dobiti smanjenje poreza na dobit kao što je bilo ranije. Drugi načini su povraćaji određenog dela investicije i povoljni krediti samo za te namene.    

- Koji su svetski primeri dobre prakse u tom smislu?

To su, uglavnom, subvencije za sve ove modele koje sam naveo kao predlog za Srbiju. Dva su smera: ili direktno izuzimanje poreza ili povraćaj dela ulaganja. Neki treći model je kroz "eko javne nabavke", gde bi se posebno vrednovao taj ekološki deo i davala prednost onim pravnim licima koja primenjuju ekološku praksu u poslovanju sa državom.  

Depositphotos

 

- Kako biste vi uredili poresku politiku za preduzeća koja žele da se pridržavaju ESG principa? Znamo da je startna investicija skupa (oprema, logistika, itd.).

Za tako velike zaokrete koji se dešavaju u celom svetu potrebna je pomoć države. Primera radi, veliko je ulaganje ako morate da promenite čitavu proizvodnu liniju da biste biznis uskladili sa ESG standardima. Na modelima svetske prakse poput EU, Kine i SAD, vidimo da država pomaže i novčano i putem poreskih olakšica. Ako želimo da uhvatimo korak sa svetom, državna pomoć je neophodna.  

- Stručnjaci kažu da se investicije u energetsku efikasnost uglavnom vrate kroz pet godina. Da li je to kratak period?

Ono što sam istraživao, konkretno za solarne panele i povraćaj investicije u privredi, jeste da taj period traje oko pet godina. Opet, sve zavisi od slučaja do slučaja, kao i kod bilo kog drugog ulaganja u opremu. Što je efikasnije koristite, to je period povraćaja investicije kraći.  

- Da li bi Srbija uz eko-taksu uskoro mogla da dobije još neki sličan poreski namet?

Eko taksa je praktično posebna naknada koja se naplaćuje prema stepenu zagađenja, gde se preduzetnici i pravna lica razvrstavaju prema delatnosti koju obavljaju i prema veličini firme. Suština je da se od tog novca finansiraju neki ekološki projekti.

Dodatne takse ili uslove još uvek nemamo, ali srpske firme koje rade sa EU prate direktivu koja je kod njih još uvek u probnoj fazi, a prema kojoj će se naplaćivati dodatni porez za više emisija CO2.

Mi smo na evropskom putu, tako da nešto slično ne bi bilo iznenađujuće ni za Srbiju u bliskoj budućnosti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar