Konferencija Bloomberg Adrije "Sustainable Business" okupila je vodeće predstavnike biznisa i lidere iz finansijskog sektora privrede, kako bi ukazali na pravac razvoja održivog poslovanja, podelili primere dobre prakse i skrenuli pažnju na korake koje je neophodno preduzeti kako bi se kompanije iz različitih sektora privrede uskladile sa očekivanjima investitora, potrošača i regulativom u oblasti održivosti. Učesnici koji dolaze iz različitih sektora privrede doneli su uvide u nove načine generisanja vrednosti na bazi strategija koja su zasnovane na principima održivosti, te ukazali na ključne izazove i načine za njihove prevazilaženje u tom procesu.
Opširnije
Šta je ESG investiranje i zašto je na udaru kritika
ESG predstavlja pristup finansiranju i ulaganju koje se odnosi na upravljanje rizicima uzrokovanim faktorima životne sredine, društvenim pitanjima i pitanjima korporativnog upravljanja
05.06.2024
Kako poreskim podsticajima olakšati ESG poslovanje u Srbiji
Poslovanje po ESG principima postaće standard u bliskoj budućnosti.
05.06.2024
Solari i vetar - kakvi su im potencijali u Adria regionu
Zemlje Adria regiona imaju značajan geolokacijski potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
05.06.2024
U uvodnom obraćanju na konferenciji finansijski direktor Bloomberg Adrije Miloš Banjac podsetio je da Bloomberg Adria trenutno posluje na pet tržišta, sa planom daljeg rasta. Istakao je da platforma predstavlja evoluciju u načinu na koji se pristupa novinarstvu, uz fokus na ekonomske i poslovne trendove, a pri čemu je svaki segment prilagođen lokalnoj publici.
Ključne poruke govornika mogli ste da pratite u lajv blogu:
"Nastavićemo da se suočavamo sa nestašicom namirnica"
Direktor predstavništva u Atlantic Grupi Zoran Daljević ovom prilikom izjavio je da održiv razvoj pre svega podrazumeva da ne urušavate planetu i okolinu. Napomenuo je da ako se temperatura na svetskom nivou poveća za svega dva stepena to znači problem s vodom za milione ljudi. Kazao je da u okviru partnerskih odnosa sa njihovim dobavljačima zajedno rade na postizanju održivog razvoja.
Generalna direktorka u Nestlé Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija Marjana Davidović naglasila je da hrane u svetu ima dovoljno - iako populacija raste - ali ne uvek tamo gde treba i koliko treba. Podsetila je na situaciju na tržištu kakaoa, koga trenutno manjka. "Susretaćemo se s tim da nekih namirnica u nekom trenutku jednostavno neće biti dovoljno. Stoga moramo da pomognemo farmerima da proizvedu hranu u dovoljnoj količini, dok su pritom izloženi klimatskim promenama."
Ukazala je na pritisak koji potrošači mogu da izvrše na kompanije odbijanjem da kupuju njihove proizvode i usluge, ali i istakla da potrošači - naročito u periodu visoke inflacije, kao što je sada slučaj - nisu spremni na to da plate više za robu koja se nastala uz poštovanje ESG pravila.
Rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jelena Manić Petronikolos poručila je da tragaju za inovativnim rešenjima za zelenu tranziciju, kao i da sarađuju sa brojnim organizacijama u Srbiji na raznolikim projektima, uključujući obuke za mala i srednja preduzeća.
Jedan od zaključaka ovog panela bio je i da će ESG poslovanje firmama uskoro biti licenca za rad.
Generalni menadžer u Propulziji Dejan Blagojević na konferenciji je rekao da njihova kompanija već 30 godina, kroz saradnju sa drugim firmama, prepoznaje nadolazeće trendove - što je bio slučaj i u pogledu održivog poslovanja. U svom izlaganju na konferenciji okupljenima je predstavio njihovo rešenje za solarne auto-nadstrešnice, koje omogućavaju velikim kompanijama, ritejl parkovima i tržnim centrima da pretvore svoja parkirališta u održivi biznis.
"Održivo poslovanje će biti tema broj jedan"
Menadžerka za javne i regulatorne poslove u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora Tisa Čaušević rekla je da svake dve godine mere ukupan socio-ekonomski uticaj koji kompanija ima, te da trenutno imaju uticaj na skoro 15.000 zaposlenih.
"Jedna od stvari koja nam je važna jeste da svi naši strateški važni dobavljači, ali i oni taktički bitni, imaju obavezu da procene svoje stanje kada su u pitanju ESG kriterijumi", poručila je Čaušević.
Kako je dodala, u narednom periodu biće fokusirani na nastavak rasta u saradnji sa dobavljačima i potrošačima, inovativne zelene projekte i podršku u unapređenju regulatornog okvira.
Direktor kvaliteta, integriteta proizvoda i održivog poslovanja u Delhaize Srbija Nemanja Nenić ocenio je da održivost postaje sve važnija tema, kako dolaze mlađe generacije. "To će biti tema broj jedan, to jest jedno od opredeljujućih faktora i za naše tržište i za naše potrošače. Dovoljno je da samo pogledamo trenutne trendove da bi nam bilo jasno da je ovo tema koja će samo dobijati na važnosti."
Među najnovijim projektima na kojima Delhaize Srbija radi istakao je inicijativu koja je usmerena na redukciju otpada hrane. "Kreirali smo novi kanal donacije hrane. Krajem prošle godine otvorili smo prvi hab na lokaciji u Vilinim vodama, gde svake večeri ljudima kojima je hrana potrebna doniramo preko jedne tone proizvoda različitih kategorija, uglavnom onih koji su pred istek roka trajanja." Najavio je i drugu fazu tog projekta koja bi uvela mobilne habove za donacije.
Izvršna direktorka u AmCham Srbija Vera Nikolić Dimić poručila je da se mladi sada pitaju "Za koga ja želim da radim? Biram da radim za onog koji odgovorno posluje". Podsetila je da su prošle godine napravili listu ESG šampiona i održali ESG karavan, u okviru kog su posećivali nekoliko kompanija da bi tako dali dobre primere za druge firme.
Nikolić Dimić je naglasila da su izazovi na polju ESG-ja i dalje veći za mala i mikro preduzeća, nego za velike kompanije.
Govoreći o kompleksnosti primene ESG principa ocenila je da je uticaj regulative krajnje pozitivan. "To jeste skupo na početku, ali mislim da će povrat biti nemerljiv. Došli smo do tačke da je to ne samo obaveza, već i unutrašnja vrednost kompanija."
Detaljnije o uvidima koje su na konferenciji izložili predstavnici Coca-Cole, Delhaizea i AmChama pročitajte OVDE.
Kako Srbija i region stoje sa obnovljivim izvorima energije?
Viši analitičar korporativnih finansija Bloomberg Adrije Jelena Zindović rekla je da je potencijal vetra u Srbiji tri puta veći od onoga što je trenutno instalirano, a da su solari tu tek na četiri odsto.
Situacija je, prema njenim rečima, svuda u regionu manje-više ista, sa izuzetkom Hrvatske koja odstupa pozitivnim primerom. "Vetar u Sloveniji je, recimo, potpuno neiskorišćen, zbog nepovoljne regulative i otpora javnosti."
Govoreći o izazovima u industriji, ona je istakla rast troškova kapitala usled uporne inflacije i visokih kamatnih stopa, potom velika ulaganja koja su neophodna u modernizaciji energetske mreže, promene regulativa i subvencionisanje od strane države. Više o tome kakvi su potencijali solara i vetra u Adria regionu pročitajte u posebnom tekstu.
Stižu novi propisi u srpskom energetskom sektoru
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je na konferenciji da je Srbija na dobrom putu energetske tranzicije koja nimalo nije jednostavna - dve trećine u proizvodnji energije se trenutno oslanja na termokapacitete i ugalj.
"Moramo da obezbedimo stabilno snabdevanje za građane po najkompetitivnijim cenama i koračamo hrabro putem energetske tranzicije. Ne samo jer smo se na to obavezali međunarodnim sporazumima, već i zbog nas samih, zbog zdravlja životne sredine, a sve uz pažljivo planiranje - dakle, ne preko noći i ne nauštrb potrošača", poručila je ona.
Ocenila je da je država u proteklih 20 meseci uspela da unapredi regulatorni okvir, da da priliku za razvoj kvalitetnijih obnovljivih izvora energije, te da uključi u to i privatni sektor. "To smo postigli uspešnim aukcijama koje su bile digitalizovane i transparentne, po kriterijumima Evropske unije (EU). Mislim da smo odlične rezultate postigli, pre svega kada je u pitanju cena električne energije." Dodala je da su u planu i nove aukcije do kraja godine. Detaljnije o ovoj temi možete pročitati na LINKU.
Ministarka je naglasila da je Srbija bogata sunčanim potencijalom - "mnogo ispred jedne Nemačke", kao i da je vlast odlučna da što brže nadoknadi prilike koje su ranije propuštene.
Osvrnula se i na aktuelne radove u zemlji u ovom sektoru. "Vetropark Kostolac dobro napreduje, gradi se prva solarna elektrana Petka, do kraja godine ćemo sigurno imati impresivan napredak. Tu je i prvi komercijalni vetropark koji je otvoren u Kovačici..." Kada su u pitanju vetroelektrane, očekuje se rast od 45 odsto, dodala je.
Prema njenim rečima, cilj je da električna energija proizvedena u Srbiji i ostane u Srbiji, za domaće potrebe.
Kada je reč o prozjumerima, Đedović Handanović je kazala da je pre 20 meseci njih bilo 410, a da ih sada u zemlji ima oko 3.000. Najavila je da će država nastaviti da pojednostavljuje proceduru i pomaže građanima sa subvencijama da instaliraju solarne panele na svojim krovovima,. "Tako smo došli sa šest na 50 megavata kod prozjumera." Ministarka je ukazala na to da je izmenjen zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) i da bi trebalo da Vlada Srbije ove nedelje usvoji novu uredbu koja će dodatno olakšati preračun u ovim procesima.
Uz to, predstoji i izmena zakona o energetici, da bi se uveo "koncept aktivnog kupca i da onda stvorimo jedan povoljniji ambijent za industrijske potrošače koji žele da aktivnije učestvuju na tržištu električne energije".
Usklađenost sa EU
Ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Giaufret naveo je da EU ima ambiciju da bude prvi kontinent koji je ugljenično neutralan do 2050. godine. "Pošto je Srbija zemlja kandidat, želimo da bude deo toga. To zahteva ulaganje u infrastrukturu, a mi smo posebno ponosni što radimo sa Srbijom na tome."
Podsetio je da trenutno finansiraju vetroelektrane sa 31 milionom evra i pripremaju pomoć za solarne elektrane "Kolubara" i "Morava". Dodao je da su hidropotencijali ključni resurs Srbije, te da rade na više postojećih hidroelektrana poput "Bistirice" i drugih.
"Takođe, moramo da smanjimo troškove i potrošnju energije i tu je ključna stvar energetska efikasnost", naglasio je Giaufret.
On je podsetio da je EU najznačajniji trgovinski partner Srbije, da je potrebno uskladiti regulative zemlje i bloka, ali i ukazao na to da srpske kompanije već izveštavaju o karbonskom otisku.