Najvažniji trend u Evropi koji trenutno oblikuje strategije država i kompanija jeste održivost. ESG propisi, čiji je deo i Direktiva o dubinskoj analizi korporativne održivosti usvojena od strane EU početkom godine, podrazumevaju da nove regulative od dobrovoljnih postaju obavezujuće. Kako će izgledati nova era u razvoju poslovanja kompanija koje posluju u Srbiji i koliko će se izazova naći na putu ka zelenoj tranziciji, bila je glavna tema konferencije Bloomberg Adria "Sustainable Business" koja je održana juče u Domu omladine Beograda na Svetski dan zaštite životne sredine.
Predstavnici vodećih kompanija i organizacija diskutovali su u punoj sali o putu ka održvosti i podelili primere najboljih praksi koje su već zaživele u Srbiji, te govorili o tome kako se prilagoditi pritiscima kada ESG standardi ujedno postaju i svojevrsna licenca za rad.
Da je Srbija već uradila ogroman posao po pitanju održivosti, premda nam predstoji period konstantnih transformacija u privredi i društvu, potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije Dubravka Đedović Handanović koja je otvorila Bloomberg Adria konferenciju u društvu Emanuela Žiofrea, ambasadora i šefa delegacije EU u Srbiji.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije. Foto: Promo / Bloomberg Adria
"Već smo započeli ogroman posao i na dobrom smo putu energetske tranzicije koja nije nimalo jednostavna i stavlja veliki broj izazova pred Srbiju, zemlju koja se dve trećine oslanja na termo kapacitete i ugalj", rekla je Đedović Handanović i nastavila:
"Moramo pažljivo da planiramo tu tranziciju i budemo veoma odgovorni prema društvu, energetskom sistemu, ali i potrošačima za koje moramo da obezbedimo stabilno snabdevanje električnom energijom po stabilnim cenama, dok ujedno koračamo hrabro ka energetskim tranzicijama jer alternative nema"
Đedović Handanović je naglasila da je Srbija za samo 20 meseci uspela značajno da unapredi regulatorni okvir, ali i pruži priliku razvoju bržih i obnovljivih izvora energije i u to uključi i privredni sektor. Cilj je, kaže, da do 2030. dođemo do 45 odsto električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, ali i da svaki građanin i kompanija mogu da učestvuju u zelenoj i održivoj tranziciji. Za to je pre svega potreban razvoj novih tehnologija i njihova primena.
"Apsolutno da i privatni sektor mora da pruži svoj doprinos da bismo zajedničkim snagama uspeli na putu do dekarbonizacije. Država će dati doprinos, ali moramo podstaći i domaćinstva da budu energetski efikasnija", istakla je Đedović Handanović naglašavajući da će država odlučno nastaviti da menja energetski sektor.
Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Emanuele Žiofre je još jednom istakao podršku Evropske unije na putu Srbije ka održivosti i primeni ESG kriterijuma. Kako kaže, do značajnog napretka je već došlo, ali i Srbiju i Evropu čeka konstantan rad.
"I mi u EU nastavljamo da razvijamo nove alate i infrastrukturu da bismo stigli do tog cilja'', rekao je on.
Budući da je EU najveći ekonomski partner Srbije, buduće članice Unije, Žiofre stoga ističe potrebu za progresivnim usklađivanjem sa regulatornim okvirima i zakonima bloka. To će pre svega zahtevati potpunu reformu privatnog sektora.
"Moramo pomoći privatnom sektoru da se suoči sa tim potrebama", istakao je Žiofre dodajući da će EU nastaviti da pruža finansijsku podršku Srbiji i regionu u naporima da poveća održivu energiju.
"Moramo da kreiramo posebna pravila koja će, s jedne strane obezbediti da privatni i javni sektor funkcionišu po tim pravilima, ali i da, s druge strane, pokrenemo ekonomiju", dodao je on.
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Detaljniji uvid u potencijale obnovljivih izvora i u zelenu tranziciju u Adria regionu pružila je Jelena Zindović, viša analitičarka korporativnih finansija u Bloomberg Adria koja je konstatovala da su u Srbiji kapaciteti vetra imali brži razvoj od solara.
Jelena Zindović, viša analitičarka korporativnih finansija, Bloomberg Adria. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Razlog sporijeg razvoja solarnih kapaciteta prvenstveno leži u tome što je cenovno mnogo godina ovo bila najnepristupačnija kategorija. Pa, šta se sada promenilo? Odgovor se krije upravo u padu troškova koji su daleko niži u odnosu na period pre desetak godina, što je još jedan primer kako se uspešno podstiče razvoj zelene tranzicije.
Govoreći o perspektivama zelene tranzicije u regionu, Zindović je naglasila snažan rast industrije u narednom periodu u svetlu novih pravno-obvezujućih targeta koji se stavljaju pred evropske države, ponajviše u vidu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana. NECP podrazumeva plan u kojem svaka država treba da iznese mere koje namerava da predume u oblasti energetike kako bi ostvarila kratkoročne i dugoročne ciljeve do 2030. godine.
Međutim, na tom putu biće i onih izazova koji će otežavati rad industrije kao što su rast troškova kapitala, velika ulaganja neophodna za modernizaciju mreže, promene regulativa, ali i slabljenje subvencionisanih mehanizama od strane države.
"Sve ovo zajedno može uticati na smanjenu zainteresovanost investitora da ulaze u ovu vrstu industrije", primetila je Zindović.
Kako uspeti u ambijentu koji se konstantno transformiše?
U eri neprestanih promena na putu ka održivosti, neminovno se postavlja pitanje kako generisati vrednosti na bazi strategija zasnovanim na ovim principima, ali i koja su to inovativna rešenja koja mogu ubrzati održivu tranziciju i razvoj kompanija. Upravo je to bila tema prvog panela Bloomberg Adria konferencije pod nazivom "ODRŽIVOST: RIZICI I PRILIKE ZA INOVACIJE, GENERISANJE VREDNOSTI I ODRŽAVANJE KONKURENOSTI".
Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, kompanije koja je jedan od lidera u oblasti održivosti u Srbiji, kaže da je ključno staviti čitav sistem u kontekst. Konkretno, potrebna je edukacija svih uključenih u proces zbog čega je, kako kaže, "vanredno važan" rad sa dobavljačima.
"Sami ne možemo da postignemo nijedan nivo održivosti ako u to ne uključimo dobavljače. Jedna od stvari na kojoj aktivno radimo godinama jeste da svi strateški važni i bitni dobavljači budu uključeni i procenjuju svoje ESG kriterijume. To ne znači da im mi postavljamo zahteve, već da ih aktivno vodimo kroz proces kako da i oni sami unaprede svoje sisteme. Već smo zajedno implementirali mnoge ideje i postigli sjajne rezultate", rekla je Čaušević dodajući da više ni ne postoje projekti u kojima barem veći deo komponente nije vezan za dekarbonizaciju.
Nemanja Nenić, direktor kvaliteta, integriteta proizvoda i održivog poslovanja kompanije Delhaize Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Kao rad generatora pozitivnih impulsa vezu sa dobavljačima nazvao je Nemanja Nenić, direktor kvaliteta, integriteta proizvoda i održivog poslovanja kompanije Delhaize Srbija koji smatra da je u ovom procesu ključna fuzija domaće nauke, privrede i tehnologije.
"Napravili smo izuzetno produktivnu saradnju sa ekspertima sa Poljoprivrednog i Veterinarskog fakulteta na projektu smanjenja karbonskog otiska, ugrađivanjem dodatnih atributa koji ujedno pružaju i dodatnu vrednost. Utičemo, radimo blisko sa dobavljačima i imamo taj koncept koji je specifičan za lokalni pristup - fuziju nauke i privrede", rekao je Nenić dodajući da su i digitalne tehnologije de fakto katalizator koji ubrzava ove procese što je nazvao "trajnim odnosom" neophodnim da se brže dođe do zelene tranzicije.
Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji (AmCham). Foto: Promo / Bloomberg Adria
Da ovakvi pozitivni primeri velikih kompanija u Srbiji treba da budu vodilja onim manjim koje bi na njih trebalo da se ugledaju, stava je Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).
"ESG strategije nisu jedan dokument, to je više regulativa razbacanih na nekoliko mesta. Dakle, u pitanju je proces koji traje godinama i sigurno će se nastaviti. Kako regulative budu napredovale, tako će napredovati investicije. Već vidimo da su troškovi ulaganja u zelenu energiju mnogo manji, tako obrnuto srazmerno ide i povećanje investicija. To podrazumeva sve tri strane principa održivosti - ne samo da je proizvod zelen, nego je važan i način na koji tretirate ljude i odnosite se prema zajednici", naglasila je.
Nikolić Dimić kaže da je uticaj ESG praksi krajnje pozitivan, pa premda je možda "skup sport" u početku, dugoročan povrat će biti nemerljiv na duge staze.
"Od principa dobre prakse smo došli do obaveze. Sada se radi i o unutrašnjoj vrednosti kompanije, o vrednostima koje će doneti dugoročan povrat", zaključila je.
Dejan Blagojević, generalni menadžer kompanije Propulzija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Još jedan primer dobre prakse predstavio je u okviru Sponsor Spotlight-a Dejan Blagojević, generalni menadžer kompanije Propulzija koji je govorio o viziji održivosti ove kompanije kroz primenu solarnih auto nadstrešnica. Jednostavno rečeno, solarne auto nadstrešnice su sistem solarnih panela koji pokriva parking prostore za komercijalnu i industrijsku upotrebu i nudi samostalnu proizvodnju električne energije.
"Vodili smo računa o funkcionalnosti, a s druge strane obezbedili mogućnost da zelenu energiju dobijenu iz solara pružimo korisnicima, kao i našim zaposlenima da mogu da pune svoja elektro vozila", rekao je on.
Kako zadovoljiti i profit i novu generaciju potrošača?
Sada kada ESG standardi u EU prelaze u obavezne, kompanije koje su deo globalnog lanca snabdevanja ne samo da moraju da se usklade sa regulativom, već su i pod pritiskom kupaca da se usklade sa njihovim zahtevima za održivijim proizvodima. Kako onda u takvim uslovima zadovoljiti potrebu kompanije za profitom, ali i sve zahtevnije potrošače bila je tema drugog panela Bloomberg Adria konferencije "MAKSIMIZACIJA I SVRHE I PROFITA: PRIMERI NAJBOLJIH".
Zoran Daljević, direktor predstavništva Atlantic Group. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Zoran Daljević, direktor predstavništva Atlantic Group podcrtao je značaj dugoročnog planiranja, dogovora sa dobavljačima i alternativnih i novih proizvoda jer, kako kaže, nove generacije sve više interesuje šta piše na etiketi.
"ESG bih uporedio sa pojasom za vezivanje u automobilu. I na Balkanu se niko nije vezivao dok nisu počele da pljušte kazne. Tako je i sa ESG propisima. Mi se kao kompanija već desetak godina 'vezujemo', a kada krene direktiva EU onaj ko hoće da izvozi u Uniju, moraće da poštuje ta pravila. Ukoliko ne bude poštovao, moraće da plaća takse, a to znači da neće biti konkurentan. To više nije hoću-neću nego mora. Profit će doći neminovno, a dugoročna poenta ESG standarda jeste da više nema zagađenja", istakao je.
Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju Foto: Promo / Bloomberg Adria
Međutim, neke kompanije su u ovom procesu izloženije krizama od drugih, posebno u prehrambenoj industriji koja nosi rizik od nestašice pojedinih namirnica. Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju kaže da se zato njena kompanija fokusirala na proces regenerativne poljoprivrede, koja se definiše kao skup praksi obrata zemljišta koje će podstaći regeneraciju samog zemljišta i biodiverzitet.
"ESG prakse su nešto što će biti osnova poslovanja svake kompanije ako ne danas, već sutra. To zahtevamo i mi kao zaposleni - hoćemo da radimo za respektabilne kompanije koje ne uništavaju sve oko sebe. Bili smo svedoci i na ovim prostorima da potrošači mogu da zaustave velike projekte ako nisu dobri i ekološki osvešćeni", naglasila je Davidović.
Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Foto: Promo / Bloomberg Adria
S druge strane, Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji predložila je da se ESG kriterijumi prevedu na srpski jezik kao domaćinsko poslovanje, kako bi se bolje približila čitava ideja tih regulativa - a to je da su ESG kriterijumi nešto sa čim bi svaki vlasnik preduzeća trebalo da se identifikuje.
"Tek tada možemo govoriti o profitabilnosti, jer neko ko se identifikuje naći će i taj osnov koji je suština privrede. Stereotip profitabilnosti je prevaziđen", rekla je ona i dodala da su u tom procesu ključna tri faktora - dobra reputacija kompanije, dugoročno privlačenje talentovanih kadrova i novi pristup finansijama.
Organizaciju konferencije "Sustainable Business" podržali su sponzori Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, Delhaize Serbia, Atlantic Grupa i Propulzija.
.webp){kind=icon}
