Da li Rusija počinje da oseća posledice sankcija

Rat u Ukrajini traje već tri godine i sedam meseci. Nema sumnje da su nove sankcije Rusiji, kojih praktično svakog meseca ima sve više, u nekoj meri uticale na njenu ekonomiju. Tačnije, stručnjaci ističu da odluke iz Vašingtona već utiču na državni budžet i mogu da dovedu do recesije, što nameće pitanje koliko Moskva može da izdrži dugoročni pritisak.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je na "znatne rizike snižavanja" u svojoj prognozi proizvodnje ruske nafte zbog američkih sankcija, ali je uzdržala procenu uticaja dok se ne pojave detalji o primeni mera, piše Bloomberg.

Podsetimo, američka vlada je krajem prošlog meseca potresla energetska tržišta uvodeći sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – Rosneft PJSC i Lukoil PJSC. Sada se pažnja sveta usmerava na to kako će te mere uticati na globalno snabdevanje i cene nafte. Cilj ograničenja je, podsetimo, da se smanje prihodi Kremlja od izvoza i dovede predsednik Vladimir Putin za pregovarački sto u vezi sa okončanjem rata u Ukrajini.

 

Kako navodi IEA u svom mesečnom izveštaju, potez administracije Donalda Trumpa "može da ima do sada najdalekosežniji uticaj na globalna tržišta nafte". "Iako tokovi ruske nafte zasad ostaju uglavnom nepromenjeni, raspad globalnih vrednosnih lanaca Rosnefta i Lukoila nosi rizike koji se protežu daleko izvan granica Rusije."

Zasad, IEA procenjuje da će Rusija proizvoditi prosečno 9,3 miliona barela nafte dnevno u ovom i narednom kvartalu. Zbog toga se postavlja pitanje da li Rusija počinje da oseća posledice odluka iz Vašingtona.

Šta je sa ruskom ekonomijom

Dok Evropa i SAD razmatraju novi paket sankcija Rusiji, pojedini stručnjaci upozoravaju da smo na pragu ulaska u novi Hladni rat. Politički konsultant Novog trećeg puta Dimitrije Milić za Bloomberg Adriju kaže kako nešto manje od trećine ruskog državnog budžeta zavisi od prodaje fosilnih goriva, zbog čega se sad već u 2025. godini vide efekti sankcija.

"To je nešto manje nego 2022. godine, kada je skoro polovina budžeta zavisila od prodaje energenata, tako da je jedan deo sankcija bio nadomešten time što su tokom 2023. i 2024. godine imali nešto više cene energenata. Ipak, iako se efekti sankcija nisu tada videli, tokom 2025. godine se naziru – čak je i rusko ministarstvo ekonomije saopštilo da Ruska Federacija možda može da upadne u recesiju", kaže on.

Bloomberg

Inače, kako piše Bloomberg, Rusija planira da ponudi svoje prve državne obveznice u juanima - Ministarstvo finansija saopštilo je da će od 2. decembra početi da prihvata ponude investitora za dve serije domaćih obveznica sa fiksnom kamatom u kineskoj valuti, sa rokom dospeća od tri do sedam godina i periodom isplate kupona od 182 dana. Nominalna vrednost svake obveznice iznosi 10.000 juana.

Kako se navodi, vlada nastoji da poveća zaduživanje usred visokih vojnih izdataka i pada prihoda od nafte, dok cene ruske sirove nafte opadaju, a nova runda američkih sankcija stupa na snagu. Predviđa se da će budžetski deficit dostići rekordnih 5,7 biliona rubalja (70,3 milijarde dolara), odnosno oko 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Bloomberg: Isporuka ruske nafte u padu

Isporuke ruske sirove nafte putem mora pale su naglo, piše Bloomberg, beležeći najveći pad od januara prošle godine. U pojašnjenju se navodi da američke sankcije navode ključne kupce da se klone moskovske nafte.

Pad protoka pogodio je prihode Moskve od nafte, koji su pali najniže od avgusta, dodaje se, nakon američke zabrane trgovine sa dve najveće ruske izvoznice. Rafinerije u Kini, Indiji i Turskoj privremeno obustavljaju kupovine sankcionisanih pošiljki i traže alternativne izvore, barem zasad.

Bloomberg

Na pitanje Bloomberg Adrije o postizanju mirovnih pregovora u ratu u Ukrajini, Dimitrije Milić kaže kako "kad god se činilo da će pregovori biti postignuti, jasno je da se zbog različitih interesa SAD i Rusije još nije došlo do rešenja". "Uvek su ti susreti rezultovali novim eskalacijama u međusobnim odnosima, jer vrlo malo interesa vezuje ove dve strane."

"Sve zavisi od ukrajinskog liderstva i spremnosti zapadnih država da prihvate rešenje koje je prihvatljivo i za Kijev. Ipak, najveći broj mirovnih sporazuma upravo podrazumeva da obe strane budu podjednako nezadovoljne ishodom", kaže on.

Teško je proceniti konačni scenario, kaže Milić.

Na kraju, nije tajna kako postoji ratna retorika u Evropi u poslednje vreme. "Jednim delom ova retorika služi kao legitimizacija rastuće vojne potrošnje, koja inače nije naročito popularna među građanima. S druge strane, moguće je da vlasti pokušavaju da opravdaju biračima to što troše budžete na vojnu opremu", objašnjava Dimitrije Milić za Bloomberg Adriju.

Trka za preuzimanje imovine Lukoila se zaoštrava

Kako je Bloomberg Adria već pisala, vlade širom Evrope i Bliskog istoka žure da obezbede nastavak rada razuđenih naftnih operacija ruskog energetskog giganta Lukoil PJSC, nakon što su SAD prošle nedelje blokirale ključnu ponudu za njenu imovinu.

Bloomberg

Druga najveća ruska naftna kompanija upravlja širokom međunarodnom mrežom koja obuhvata naftna polja, rafinerije i benzinske stanice. SAD i Velika Britanija uvele su joj sankcije prošlog meseca, uz kratak rok – do 21. novembra – da se okončaju tekući poslovi sa kompanijom.

Do prošle nedelje činilo se da postoji uredno rešenje, jer je trgovac energentima Gunvor Group pristao da preuzme Lukoilovu međunarodnu imovinu. Proces se raspao u četvrtak kada je američko ministarstvo finansija označilo Gunvor kao Putinovu "marionetu". Kompanija se povukla iz transakcije, što je pojačalo hitnost da se ruska imovina održi u pogonu.