Solari i vetar - kakvi su im potencijali u Adria regionu

Nije tajna da zemlje Adria regiona imaju značajan geolokacijski potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, Adria region se i dalje znatno oslanja na korišćenje fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, što je posebno izraženo u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini (BiH). U ovim zemljama udeo fosilnih goriva prelazi 60 odsto.

S druge strane, Slovenija i Hrvatska imaju znatno manje učešće, pre svega zahvaljujući nuklearnoj proizvodnji iz nuklearne elektrane Krško.

U 2023. godini kapacitet solara je dostigao 2,3GW i vetra 1,9GW, što je za 687 odsto i 455 odsto (redom) veći nivo u odnosu na period od pre 10 godina. Širenje solara i vetrokapaciteta je omogućeno stimulativnim merama država, pojeftinjenjem tehnologije i nižim investicionim troškovima, kao i atraktivnim povratima na ulaganja. Pa ipak, iako se kapaciteti kontinuirano povećavaju, i dalje vlada niska iskorišćenost potencijala u regionu.

Prema istraživanju međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA), potencijal vetra u Srbiji iznosi 1,8MW, što je tri puta više u odnosu na 500MW kapaciteta na kraju 2023. godine. U Sloveniji, BiH i Severnoj Makedoniji takođe postoji ogroman gep u odnosu na procenjeni nivo vetrokapaciteta. Jedino Hrvatska, koja inače raspolaže najvećim kapacitetom u regionu od 1,1GW, i koji doprinosi sa čak 17 odsto u ukupnoj proizvodnji struje, jedina je zemlja čiji kapaciteti su iznad procenjenih vrednosti kada je u pitanju vetar na kopnu.

Eurostat, IRENA, Bloomberg Adria analytics

Kada su u pitanju solari, Slovenija polako dostiže Remap 2030 cilj sa instaliranih jedan GW kapaciteta na kraju 2023. godine. Imajući u vidu da su solarne instalacije obično manjeg kapaciteta, svega nekoliko megavata, jasno je da bi se ostvario ovakav rezultat morao je biti realizovan ogroman broj pojedinačnih projekata. S druge strane, vetar u Sloveniji je i dalje skoro potpuno neiskorišćeni resurs. Slovenija raspolaže sa svega tri vetroelektrane, ukupne snage tri MW. Nepovoljna regulativa i otpor javnosti za izgradnjom vetroelektrana u kontekstu zaštite životne sredine, uslovio je da investitori iz Slovenije danas aktivno investiraju u susedne zemlje regiona. Petrol je izgradio dva vetroparka u Hrvatskoj, dok Interenergo širi svoje investicije ne samo u Hrvatsku, već i u BiH. Alfi Green Energy fond, zajedno sa MK Groupom je učestvovao u finansiranju i izgradnji vetroparka u Srbiji, ukupne snage 105,6 MW koji je nedavno počeo da radi.

 

U Srbiji procenjeni potencijal solarnih kapaciteta iznosi čak 3,6 GW, dok su trenutni kapaciteti jedva na četiri odsto potencijala, sa 137 MW instaliranog kapaciteta na kraju 2023. godine.

Veličina pojedinačnih solarnih projekata se postepeno povećava i pojedine zemlje u regionu su najavile gigantske investicije u ovom segmentu. Jedna od takvih predstavlja jedan GW samobalansirajuće solarne elektrane u Srbiji, za čiju je izgradnju zaključen ugovor sa Hyundaijem početkom godine i koja će biti izgrađena za potrebe EPS-a po principu "ključ u ruke".

Eurostat, IRENA, Bloomberg Adria analytics

I druge studije ukazuju na značajan neiskorišćeni kapacitet regiona. Prema istraživanju koje je finansirao EBRD "Akcioni plan za obnovljive izvore energije na moru u Hrvatskoj", procenjeni (i potpuno neiskorišćeni) potencijal vetra na moru iznosi visokih 25 GW, od čega 8,1 GW vetroelektrana fiksiranih za morsko dno. U čitavoj Evropi trenutno ima instaliranih 30 GW vetroelektrana fiksiranih za morsko dno, te bi iskorišćenjem potencijala u Hrvatskoj bila obezbeđena značajna energetska sigurnost za Evropu.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.