Kako rešiti svetsku energetsku krizu? Diverzifikacijom

Prvo pravilo finansijskog upravljanja isto je kao izreka koju učimo decu: "Ne stavljajte sva jaja u istu korpu." Diverzifikovan portfolio je osnova investiranja, a svet sada trpi posledice ignorisanja tog pravila.

Rat sa Iranom pokazao je koliko je naša prevelika zavisnost od nafte i gasa štetna, i ekonomski i vojno. Blokiranje prolaza ovih fosilnih goriva kroz uski plovni put, Ormuski moreuz, omogućilo je državi sponzoru terorizma da nanese ozbiljnu štetu nacionalnim ekonomijama i ličnim budžetima. Ljudi plaćaju više za punjenje rezervoara gorivom, održavanje svetla i poslovanje svojih kompanija.

Tokom većeg dela moderne istorije, zavisnost sveta od fosilnih goriva bila je potpuno razumljiva, jer su ona bila nezamenljiva. Ugalj i nafta pokrenuli su industrijsku revoluciju i savremeni prosperitet koji je ona stvorila, donoseći rekordne skokove životnog standarda. Da bi ostvarile te koristi, vlade su uglavnom prihvatale strašne zdravstvene troškove sagorevanja fosilnih goriva. U praktičnom smislu, nismo imali ekonomski izbor.

Danas ga imamo.

Zahvaljujući velikom napretku solarne tehnologije i tehnologije energije vetra, čista energija sada proizvodi električnu energiju jeftinije od fosilnih goriva u praktično svakom delu sveta. Pored toga, brz napredak u tehnologiji baterija omogućava primenu čiste energije čak i kada sunce ne sija i vetar ne duva.

Kao rezultat toga, vetar i sunce sada proizvode oko 14 odsto električne energije u svetu, u odnosu na manje od jedan odsto na prelazu veka i taj udeo nastavlja da raste. Prošle godine, čista energija činila je 90 odsto svih novih kapaciteta za proizvodnju električne energije dodatih globalnoj mreži, uključujući i SAD, uprkos saveznim politikama osmišljenim da podrže fosilna goriva i blokiraju čistu energiju.

Zapravo, samo prošlog meseca, SAD su dostigle istorijsku prekretnicu: prvi put solarna energija obezbedila je više električne energije u SAD (12,8 odsto) nego ugalj (12,2 odsto).

Uprkos zastojima u Vašingtonu i drugim svetskim prestonicama, diverzifikacija izvora energije se dešava, samo presporo. Šokovi u snabdevanju naftom i gasom i dalje izazivaju velike ekonomske poremećaje. Zagađenje vazduha i dalje ubija osam miliona ljudi svake godine i razboljeva još milione. A klimatske promene izazvane emisijama fosilnih goriva postepeno postaju opasnije i razornije. Ako u to ne verujete, samo pogledajte vesti.

U SAD megasuša koja pogađa zapadne savezne države tokom proteklih četvrt veka - najgora suša u poslednjih 1.200 godina - posledica je emisija gasova sa efektom staklene bašte, utvrdili su naučnici. A ova godina bila je posebno loša, ugrožavajući izvore prihoda. Nijedno područje nije imuno na razorne posledice klimatskih promena, bilo da su to planine ili ravnice, obale ili pustinje, mali gradovi ili veliki gradovi. Oluje, poplave, požari i toplotni talasi postaju sve smrtonosniji i skuplji.

Dobra vest je da se možemo bolje zaštititi od ovih šteta uklanjanjem prepreka diverzifikaciji. Na primer, stvaranje javno-privatnih partnerstava može pomoći u smanjenju početnih troškova čiste energije. Ulaganje u moderne, bolje povezane mreže može pomoći u otklanjanju problema povremenosti i dodatnom smanjenju troškova za potrošače. Ukidanje politika i subvencija koje veštački usmeravaju tržišta ka fosilnim gorivima može staviti čistu energiju u ravnopravniji položaj.

Kako bi pomogao u ostvarivanju tih koristi, Bloomberg Philanthropies pokreće novu inicijativu za podršku industrijama čiste energije, usmerenu na zemlje u razvoju gde potrebe za energijom rastu najbrže. Onima koji sumnjaju da je uspeh moguć: tokom poslednjih 15 godina, više od 70 odsto elektrana na ugalj u SAD je zatvoreno, planira zatvaranje ili je prešlo na čistu energiju, zajedno sa 60 odsto evropskih elektrana. Dvadeset osam zemalja je ili već potpuno ukinulo upotrebu uglja ili se obavezalo da to učini. Ne tako davno, to bi bilo nezamislivo.

Brži razvoj jeftinijih i čistijih energetskih opcija pomoći će da unapredimo zdravlje, izbegnemo ratove, smanjimo račune za energiju, otvorimo dobro plaćena radna mesta i zaštitimo javnost od bolnih ekonomskih šokova. uključujući inflaciju, gubitke radnih mesta i zatvaranja fabrika koji su pratili periodične nestašice nafte, još od naftnog embarga OPEC-a iz 1973. godine.

Energetska kriza izazvana ratom sa Iranom trebalo bi da podstakne države da diverzifikuju svoje energetske portfolije većim brojem čistih alternativa, uključujući nuklearnu energiju. Londonska nedelja klimatske akcije, koja je sada u toku, prilika je da se izgradi veća podrška i svest o izazovu i koristima njegovog rešavanja.

Odlučnim delovanjem, ova energetska kriza bi konačno mogla da se pokaže kao prilika da više naših jaja prebacimo u bolje, jeftinije, zdravije i bezbednije korpe.