Od Angole do Nigerije: srpski biznis pronalazi put do Afrike

Srpske kompanije sve hrabrije osvajaju afričko tržište, pokazujući da znanje i proizvodi "made in Serbia" mogu da pronađu put i do najudaljenijih kontinenata. Prehrambena industrija, poljoprivreda i IT sektor izdvajaju se kao oblasti sa najvećim potencijalom za širenje na crnom kontinentu, pokazala je analiza Privredne komore Srbije iz prošle godine.

Između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka firme iz nekadašnje Jugoslavije dominirale su na tržištu Afrike. U decenijama koje su usledile, upražnjeno mesto nekadašnjih giganata zauzimaju druge zemlje. Uprkos oštroj konkurenciji iz Kine, Nemačke, Francuske i drugih država, nekolicina srpskih prehrambenih firmi krenula je opet put Afrike. Na tom tržištu su već duži niz godina prisutne građevinske firme poput Energoprojekta, Hidrotehnike, Puteva Užice i Planuma koji u Angoli i drugim državama grade puteve, hidrocentrale, bolnice, aerodrome...

Nelt je jedna od prvih prehrambenih kompanija koja je zakoračila na afričko tržište. Od 2011. godine kompanija je prisutna u Angoli, gde je najpre krenula sa distribucijom prehrambenih proizvoda, a potom i osnovala Candy Factory, pionira u konditorskoj industriji u Angoli.

"Pokretanje proizvodnje u Angoli bio je jedan od najkompleksnijih, ali i najznačajnijih poduhvata naše afričke strategije. Bilo je dosta izazova, od regulatornih procedura, uvoza opreme i nabavke sirovina, do nedostatka kvalifikovane radne snage i nestabilnosti u snabdevanju energentima. Lokalna valutna nestabilnost, koja je značajno uticala na finansijsko planiranje i tokove plaćanja, bila je dodatni sloj složenosti. Uz to, tržište se tokom same implementacije značajno promenilo, što je donelo nove okolnosti i pojavu konkurencije, često bez adekvatne kontrole kvaliteta, transparentnog poslovanja i poštovanja propisa", kaže za Bloomberg Adriju Boris Mačak, potpredsednik Nelta za afrička tržišta.

Promo/Nelt

Uprkos svemu, napominje Mačak "uz kombinaciju upornosti, jakog lokalnog tima i kontinuirane podrške iz centrale, uspevamo da postepeno izgradimo stabilan sistem koji svakim danom bolje funkcioniše i približava se standardima koje želimo da dostignemo. Proces i dalje traje, ali su rezultati sve vidljiviji, kako u organizaciji, tako i u performansama".

Nedavno je i požarevački Bambi, član Coca-Cola HBC grupe, saopštio da je proizvodnja keksa plazma, najpoznatijeg srpskog brenda, zvanično počela u Lagosu, u Nigeriji, čime je kompanija prvi put zakoračila na afričko tržište.                  

Plazma keks se peče pod nigerijskim suncem Plazma se od oktobra prvi put proizvodi van Srbije – u Nigeriji, najmnogoljudnijoj zemlji Afrike, koja ima skoro 240 miliona stanovnika i najbrže rastuću populaciju na tom kontinentu. "Kako bismo se približili nigerijskim potrošačima, pronašli smo lokalne partnere sa kojima smo se upustili u ovaj poslovni poduhvat" , kaže za Bloomberg Adria TV Milica Šetka, direktorka za snek kategoriju u Coca Cola HBC. "Čitavu proizvodnju smo autsorsovali i nastupamo zajedno sa jakim, lokalnim proizvođačem biskvita, koji po našoj recepturi proizvodi plazmu na lokalnom tržištu“, dodaje Šetka. Kompanija Bambi, članica CocaCola HBC grupe, udružila se sa Nigerian Bottling Company (NBC) i lokalnim partnerom Sona grupom, proizvođačem biskvita. "Coca Cola HBC je već 75 godina prisutna na teritoriji Nigerije", podseća ona. Rezultat je proizvod sličan srpskoj plazmi, pod istim nazivom, ali u nešto drugačijem pakovanju i po recepturi prilagođenoj potrebama nigerijskih potrošača. "Razvili smo proizvod u manjem pakovanju, ukus je sličan, ali donekle smo prilagodili hrskavost i slatkoću, mada je osnovna receptura ista", navodi Šetka. Privredna komora Srbije je u prošlogodišnjem izveštaju označila Angolu i Keniju kao zemlje na čija tržišta srpske kompanije imaju najveći potencijal da se šire.

  

Činjenica je da se već punu deceniju Afrika, koju zovu i "kontinent budućnosti", izdvaja po najvećem prirodnom priraštaju, a projekcije ukazuju da će njena mlada populacija, trenutno oko 1,3 milijarde ljudi, do 2050. godine biti gotovo udvostručena.

Vanja Petković, viši savetnik u Centru za Bliski istok i Afriku u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže da Afrika za Srbiju, čija je spoljnotrgovinska razmena i dalje pretežno usmerena na Evropu, predstavlja ključnu strategiju za diverzifikaciju izvoza i smanjenje zavisnosti od tradicionalnih tržišta poput EU, Rusije i Kine.

"Afrika predstavlja jedinstvenu priliku za srpske firme. To je kontinent sa najmlađom populacijom na svetu i značajnim demografskim rastom. Formiranje Afričke kontinentalne zone slobodne trgovine (AfCFTA) stvara tržište od preko 1,2 milijarde ljudi, što predstavlja ogroman potencijal za plasman srpskih proizvoda i usluga. Uz to, istorijske veze, politička podrška i nasledstvo prijateljskih odnosa iz perioda Pokreta nesvrstanih i dalje su važna osnova za unapređenje ekonomskih i trgovinskih veza", ističe on.

Kako kaže, sektori sa najvećim potencijalom za saradnju jesu poljoprivreda i prehrambena industrija.

"Srpski proizvodi, uključujući prehrambene, konditorske, pa i znanje u oblasti organskog uzgoja, mogu biti veoma interesantni afričkom tržištu, posebno s obzirom na to da mnoge afričke zemlje uvoze značajan deo hrane", objašnjava Petković.

Depositphotos

Pored toga, tu su, kaže Petković, i IT i softverska industrija, jer "Srbija ostvaruje značajan rast u IKT sektoru, a mnoge afričke zemlje su zainteresovane za digitalizaciju i implementaciju modernih inovativnih rešenja, što otvara prostor za izvoz srpskog znanja i tehnologije".

"Postoji potencijal i za izvoz farmaceutskih proizvoda, kao i za vojno-tehničku saradnju, koja se pominje kao deo bilateralnih sporazuma sa pojedinim državama", kaže on.

Tokom druge polovine 20. veka, jugoslovenske građevinske firme dominirale su na afričkom tržištu - od sajamskog kompleksa u Laosu i hotela sa kongresnim centrom u Harareu, do brana, puteva, železnica i bolnica, ostavljajući trajni trag u infrastrukturi mnogih afričkih zemalja.

DepositPhotos

"Trenutno srpska građevinska preduzeća nemaju dominantnu ulogu kao nekada, iako afričke zemlje intenzivno rade na razvoju infrastrukture (putevi, železnice, luke), što stvara potencijal za srpske kompanije u građevinarstvu i srodnim oblastima. Hidrotehnika i Energoprojekt i dalje su prisutni na afričkom kontinentu", objašnjava Petković.

Koje srpske firme rade na afričkom tržištu

Poslovanje Nelta u Africi počelo je u Angoli 2011. godine, gde je Nelt Angola LDA počela da distribuira robu za više od 5.000 kupaca. Godinu dana kasnije, Neoplanta, članica Nelt grupe, počela je izvoz u Angolu i time postala jedina mesna industrija iz Srbije čiji se proizvodi mogu naći na prostoru podsaharske Afrike. Iste godine Nelt je započeo poslovanje u Mozambiku. U saradnji sa lokalnom partnerskom kompanijom Oxbow, Nelt je 2018. godine osnovao Candy Factory, pionira u konditorskoj industriji u Angoli. Gradnja je trajala skoro tri godine, a uloženo je 20 miliona evra.

"Primarni cilj Candy Factory je proizvodnja i prodaja kvalitetnih, inovativnih i pouzdanih konditorskih proizvoda, iz Angole u svet. Proizvodnja bombona, lizalica i žvakaćih guma različitih ukusa počela je u septembru 2022. godine. Proizvodni kapacitet veći je od 6.700 tona godišnje. Ovaj projekat predstavlja još jedan korak ka diverzifikaciji ekonomije, posebno u sektoru konditorskih proizvoda u ovoj državi", navodi Nelt.

U Africi Nelt ima više od 800 zaposlenih.

Kompanija NeoMedika iz Niša otvorila je u martu ove godine fabriku za proizvodnju hematoloških reagenasa u Kairu i počela proizvodnju u cilju podrške zdravstvenom sektoru Egipta. Novoizgrađena fabrika u Egiptu ima kapacitet koji je, kako se navodi, četiri puta veći nego kapacitet matične fabrike u Srbiji.

Planove za ulazak na afričko tržište objavio je 2022. godine i Elixir Group, i to u partnerstvu sa egipatskom kompanijom Misr Phosphate Company u cilju izgradnje fabrike fosforne kiseline, kao i kompanija Sigma Crvenka, koja je ugovorila memorandum o osnivanju zajedničke kompanije sa egipatskim partnerima za proizvodnju dezinfekcionih sredstava i plasman na afričko tržište.

"Nije došlo do realizacije pomenutog projekta, niti u ovom trenutku ima naznaka da će se nastaviti", odgovorili su za Bloomberg Adriju iz Elixir Group. 

Ključno je strpljenje

Trgovinska saradnja Srbije i afričkih zemalja i dalje je skromna; izvoz u 2024. godini vredeo je oko 595 miliona dolara, a uvoz 699 miliona.

Prema podacima PKS, u Alžir se najviše izvoze duvanski proizvodi u vrednosti od 243,3 miliona dolara, zatim lekovi (3,9 miliona) i delovi mašina za obradu metala (3,3 miliona dolara). S druge strane, Srbija iz Alžira najviše uvozi neorganske hemijske elemente (4,35 miliona dolara), propan i butan (2,22 miliona) i staklo (1,41 milion).

Petković napominje da su subsaharska Afrika i MENA region (Bliski istok i Severna Afrika) izuzetno različiti, kako po ekonomskim, tako i po poslovnim uslovima.

U subsaharskoj Africi poslovanje zahteva strpljenje i pažljivo planiranje. Često je neophodno fizičko prisustvo, što može biti skupo. Poslovna kultura se značajno razlikuje od evropske, sa velikim naglaskom na poznanstva sa ključnim ljudima. Zato je preporučljivo posmatrati poslove u subsaharskoj Africi kao potencijalno vrlo unosne, ali sa dužim periodom realizacije", ističe Petković.

S druge strane, tržišta Maroka i Egipta u okviru MENA regiona su, prema njegovim rečima, iako zasićena, i dalje perspektivna, s obzirom na stabilnu potražnju i rast.

 "Na ovim tržištima već uspešno posluju mnoge srpske kompanije. Ključno je poznavanje lokalnih običaja i ljudi, kao i strpljenje."

Osim toga Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.