Srbija i afričko tržište - skroman obim razmene, veliki potencijal za rast

Iako je trgovinska saradnja Srbije i afričkih zemalja skromna, izvoz u 2024. vredeo je oko 595 miliona dolara, a uvoz 699 miliona - ovo tržište predstavlja veliki potencijal za srpska preduzeća.

U svetlu sve izraženijih globalnih tenzija i trgovinskih previranja, afričko tržište postaje sve važnija alternativa za zemlje poput Srbije koje teže diverzifikaciji izvoza. Geopolitički izazovi, poput trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i sve veće nesuglasice između SAD i Evropske unije, doprinose fragmentaciji globalnih lanaca snabdevanja. U tom kontekstu, afričke zemlje - sa ubrzanim demografskim rastom, sve većim investicijama u infrastrukturu i brojnim razvojnim projektima - predstavljaju atraktivnu priliku za srpsku privredu.

 

Prema rečima Vanje Petkovića, višeg savetnika u Centru za Bliski istok i Afriku u PKS, zbog globalnih kretanja dugački lanci snabdevanja postaju sve rizičniji.

"Sve što je dolazilo iz Kine sada svaki dan poskupljuje i zbog sukoba i zbog nepredvidivosti poteza svetskih lidera, pre svega Donalda Trumpa. Zato je dobro da firme diverzifikuju trgovinsku saradnju sa tržištima koja su nam bliže jer je transport kraći i roba brže dolazi", kaže Petković za Bloomberg Adriju.

On navodi i da velike infrastrukturne promene u afričkim zemljama otvaraju prilike za domaće izvoznike, naročito u građevinskom i energetskom sektoru.

Kada se radi o izvozu, Alžir se ističe kao najznačajniji partner Srbije u Africi, zatim sledi Uganda, a Maroko zauzima treće mesto. Egipat takođe predstavlja važno tržište, dok se izvoz ostvaruje i u Čad i Tunis. 

"Srbija najviše uvozi iz Demokratske Republike Kongo, a slede je Južna Afrika i Obala Slonovače. Značajan uvoz takođe dolazi iz Egipta, dok su Libija i Maroko takođe važni partneri", naglašava Petković.

Šta se najviše izvozi

Prema podacima PKS, u Alžir se najviše izvoze duvanski proizvodi u vrednosti od 243,3 miliona dolara, zatim lekovi (3,9 miliona), kao i delovi mašina za obradu metala (3,3 miliona dolara). S druge strane, Srbija iz Alžira najviše uvozi neorganske hemijske elemente (4,35 miliona dolara), propan i butan (2,22 miliona) i staklo (1,41 milion).

 

U izvozu ka Ugandi dominira "nerazvrstana roba" u vrednosti od 46 miliona dolara, dok se izvozi i oružje i municija (1,97 miliona) i električni aparati za strujna kola (348.900 dolara). Uvoz iz Ugande predvodi kafa (10,4 miliona), a slede kakao i biljne sirove materije.

Kada je reč o Maroku, najtraženiji su srpski proizvodi od kože i veštačke kože koje najviše izvozimo (14,7 miliona dolara), rotacione električne mašine (10,4 miliona) i električni aparati za strujna kola (5,9 miliona). Iz Maroka se najviše uvoze ženski kaputi i slična odeća (17,8 miliona), oprema za distribuciju električne energije (10,5 miliona) i odeća raznih vrsta (pet miliona dolara).

 

Bez carina 50 odsto poljoprivrednih proizvoda

Petković ističe da velike infrastrukturne promene u afričkim zemljama otvaraju prilike za domaće izvoznike, naročito u građevinskom i energetskom sektoru. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom nedavno je ratifikovan i uskoro bi trebalo da počne da se primenjuje.

"Naša privreda imaće veliku korist od tog sporazuma jer su egipatske carine jako visoke. Tako će za naše poljoprivredne proizvode sada biti od 40 do 60 odsto niže. Obuhvaćen je veliki broj proizvoda koji bi našim firmama bili zanimljivi za izvoz".

U PKS su naveli da će već na dan stupanja na snagu sporazuma, gotovo 50 odsto poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda iz Srbije moći da se izvozi u Egipat bez carina. "U narednih deset godina ta liberalizacija proširiće se na 87 odsto agro-prehrambenih i 90 odsto industrijskih proizvoda. S druge strane, omogućava se i bezcarinski uvoz ključnih sirovina i poluproizvoda iz Egipta kao što su urea, propan, pamuk, svila i metalurški proizvodi."

Fokus na građevinskoj i automobilskoj industriji

Nekadašnji srpski giganti - Energoprojekt, Mostogradnja, Planum, Komgrap i mnoge druge, praktično su od šezdesetih do kraja osamdesetih godina 20. veka izgradile značajne objekte na afričkom kontinentu. U Libiji, Angoli, Alžiru, Egiptu, Nigeriji i drugim afričkim zemljama veliki broj poslovnih i stambenih objekata, bolnica, hotela i kongresnih centara, ali i puteva, nikao je zahvaljujući srpskoj građevinskoj industriji. 

Velike građevinske firme i dalje su aktuelne na afričkom tržištu, a i mnogim drugim se pruža prilika za ulaganje. Tako je ove nedelje održan poslovni forum srpskih i egipatskih privrednika u Kairu na kome je fokus bio upravo na saradnji firmi iz građevinske industrije. 

"Egipatska građevinska industrija je u periodu intenzivnog rasta i transformacije, pokretana ambicioznim vladinim projektima čiji su ciljevi poboljšanje infrastrukture, rešavanje problema prenaseljenosti i podsticanje ekonomskog rasta", navodi Petković.

Predsednik Egipta Abdel Fattah el-Sisi pokrenuo je niz megaprojekata, među kojima je najambiciozniji Nova administrativna prestonica (NAC) – novi centar vlade i biznisa istočno od Kaira, sa stambenim kompleksima, poslovnim zonama i kompletnom infrastrukturom. Pored NAC-a, dodaje Petković, egipatska vlada ulaže u izgradnju pristupačnih i stanova srednje klase kako bi odgovorila na potrebe brzorastuće populacije i smanjila pritisak na postojeće urbane centre. Slična dinamika beleži se i u Maroku.

Depositphotos

 

"Građevinska industrija u Maroku predstavlja jedan od ključnih stubova nacionalne ekonomije, ostvarujući značajan doprinos BDP-u i zapošljavanju."

Rast sektora, dodaje, proističe iz snažne državne podrške i kontinuiranih investicija. Vlada Maroka intenzivno ulaže u modernizaciju infrastrukture, uključujući transportne mreže i lučke kapacitete. "Među najznačajnijim projektima su proširenje mreže auto-puteva, brza pruga Tanger - Kazablanka, prva te vrste u Africi, i razvoj luke Tanger Med, koja je među najvećima na kontinentu i ključna tačka globalne trgovine zbog svoje pozicije kod Gibraltara."

"Za automobilsku industriju najinteresantnije zemlje su Južna Afrika i Maroko, sa kojim intenzivno radimo na povećanju saradnje", dodaje Petković.

Poslovanje sa supsaharskom Afrikom i MENA regionom

On napominje da su supsaharska Afrika i MENA region (Bliski istok i Severna Afrika) izuzetno različiti, kako po ekonomskim, tako i po poslovnim uslovima.

U supsaharskoj Africi, srpske firme se suočavaju sa izazovima poput visokih carinskih stopa, kolonijalnog nasleđa koje oblikuje trgovinske tokove i izraženih jezičkih podela. Ipak, tržište se menja, a među najperspektivnijima su Južna Afrika, Namibija i zemlje Istočnoafričke zajednice (EAC).

"Poslovanje u ovom regionu zahteva strpljenje i pažljivo planiranje. Često je neophodno fizičko prisustvo, što može biti skupo. Poslovna kultura se značajno razlikuje od evropske, sa velikim naglaskom na poznanstva sa ključnim ljudima. Zato je preporučljivo posmatrati poslove u supsaharskoj Africi kao potencijalno vrlo unosne, ali sa dužim periodom realizacije", ističe Petković.

S druge strane, tržišta Maroka i Egipta u okviru MENA regiona su, prema njegovim rečima, iako zasićena, i dalje perspektivna, s obzirom na stabilnu potražnju i rast. "Na ovim tržištima već uspešno posluju mnoge srpske kompanije. Ključno je poznavanje lokalnih običaja i ljudi, kao i strpljenje."

Petković posebno ističe potencijal Libije, gde "snažna srpska dijaspora može igrati važnu ulogu u uspostavljanju i jačanju poslovnih veza".