Trump preuređuje carinski režim - zbrka u svetskoj trgovini se vraća

Odluka američkog Vrhovnog suda da poništi takozvane recipročne carine predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trumpa unosi novu neizvesnost u niz trgovinskih sporazuma koje su pregovarali svetski partneri, dok neizbežna realnost postojećih carina i dalje predstavlja pretnju.

Evropska unija (EU) je u ponedeljak pokazala da je spremna da zamrzne proces ratifikacije svog sporazuma sa Vašingtonom, prema izveštaju Bloomberg Newsa koji je evropske akcije spustio na najniži nivo tokom sesije. U međuvremenu, indijski trgovinski zvaničnici odložili su put u SAD koji je trebalo da dovede do zaključenja privremenog sporazuma.

Administracija Trumpa je brzo najavila planove da prethodne carine zameni novom, opštom stopom od 15 odsto na uvoz u SAD. Iako to stvara privremene dobitnike poput Kine i gubitnike među kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo, ukupna ponderisana stopa carina ostaje tek neznatno niža za američke kompanije i potrošače koji zapravo plaćaju račun.

Dolar i fjučersi američkih akcija pali su u Aziji u ponedeljak jer je obnovljena neizvesnost pogoršala raspoloženje. Ipak, pomaci su bili skromni u poređenju sa dramatičnim oscilacijama iz aprila prošle godine, kada su prvi put najavljene jednostrane Trumpove carine, što je pokrenulo mesece sklapanja sporazuma.

Da li će se novi status kvo brzo uspostaviti u velikoj meri zavisi od toga šta će učiniti trgovinski partneri Amerike nakon što su zvaničnici administracije pozvali da se poštuju ranije preuzete obaveze.

Svako povlačenje iz prethodnih sporazuma, naročito posle nedavnog evropskog protivljenja Trumpovoj nameri da preuzme kontrolu nad Grenlandom, nosi rizik od nove runde nadmudrivanja i poremećaja za svetsku privredu koja se do sada nekako probijala kroz Trumpov trgovinski rat 2.0.

"Neizvesnost se vratila i, imajući u vidu najnovije pokazivanje mišića evropskih lidera, rizik od eskalacije sada je veći nego pre godinu dana", napisali su Carsten Brzeski i James Knightley iz ING Groep NV u belešci. "Saopštenja nakon odluke Vrhovnog suda snažno potvrđuju da Trump nema nameru da ukloni svoju 'najlepšu reč' iz engleskog rečnika."

"Ja, kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, sa stupanjem na snagu odmah, podižem svetsku carinu od 10 odsto za zemlje, od kojih su mnoge decenijama 'potkradale' SAD bez posledica (dok se ja nisam pojavio!), na u potpunosti dozvoljeni i pravno potvrđeni nivo od 15 odsto", napisao je Trump na društvenim mrežama u subotu.

Visoki zvaničnici SAD naveli su da poraz u Vrhovnom sudu neće poništiti sporazume postignute sa partnerima SAD. Nove uvozne dažbine biće zasnovane na Odeljku 122 Zakona o trgovini iz 1974, koji predsedniku omogućava da uvede carine na 150 dana bez odobrenja Kongresa u posebnim okolnostima, uključujući "velike i ozbiljne" deficite u bilansu plaćanja.

"Odluka Vrhovnog suda može delovati kao veliki udarac za carinsku politiku administracije, ali se njen trgovinski plan može sprovoditi drugim putevima", rekao je Mike Reid iz RBC Capital Marketsa.

To znači malo olakšanja za američke kompanije i potrošače koji plaćaju carine. Ekonomisti iz Goldman Sachs Group Inc., uključujući Davida Mericlea, procenjuju da će kombinacija odluke Vrhovnog suda i novoobjavljene carine po Odeljku 122 smanjiti rast efektivne carinske stope od početka 2025. sa nešto više od 10 procentnih poena na devet procentnih poena.

'Neizvesnost'

Odluka suda i nove carine od 15 odsto predstavljaju "jasan podsetnik svima nama da se sada suočavamo sa veoma nepredvidivim i neizvesnim poslovnim okruženjem", izjavio je zamenik premijera Singapura Gan Kim Yong na brifingu u nedelju. "Ključna reč je zaista neizvesnost."

Gan Kim Yong | Bloomberg

Vlada Singapura tražiće pojašnjenje od američkih sagovornika o tome da li će nova svetska carina od 15 odsto važiti za tu ostrvsku državu, rekao je Gan. Singapur je ranije bio obuhvaćen osnovnom stopom od 10 odsto, najnižom u prethodnom okviru.

Među drugim privredama koje se sada suočavaju sa višim carinama nego što su pregovarale nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija.

"Dosledno smo se protivili ovim neopravdanim carinama", naveo je australijski ministar trgovine Don Farrell u saopštenju u nedelju. "Blisko sarađujemo sa našom ambasadom u Vašingtonu kako bismo procenili posledice i razmotrili sve opcije."

Zvaničnici širom većeg dela Azije za sada prate razvoj situacije.

"Spremni smo da se suočimo sa svim mogućnostima", rekao je predsednik Prabowo Subianto, navodi se u saopštenju Predsedničkog sekretarijata Indonezije u subotu. Indonezija je svoj sporazum sa SAD finalizovala tek prošlog četvrtka.

Južna Koreja takođe razmatra situaciju i delovaće u pravcu koji je u najboljem nacionalnom interesu, saopštila je predsednička kancelarija u odgovoru na pitanja Bloomberg Newsa. Istaknuti član japanske vladajuće Liberalno-demokratske partije nazvao je carine SAD "pravom zbrkom".

Cheng Li-chiun | Bloomberg

Zvaničnici na Tajvanu procenjuju situaciju, a u saopštenju objavljenom na Facebook stranici potpredsednice vlade Cheng Li-chiun navodi se da bi investicioni sporazum sa SAD mogao doneti koristi na koje odluka Vrhovnog suda ne utiče. U saopštenju u nedelju, glavna opoziciona stranka Kuomintang poručila je da Tajvan treba da preispita obećanja, uključujući ulaganja do 500 milijardi dolara u SAD, godišnju potrošnju za odbranu u visini od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i planirane nabavke iz SAD.

Niže carine

Za Aziju, ekonomisti iz Morgan Stanley procenjuju da će ponderisana prosečna carinska stopa pasti na 17 odsto sa 20 odsto, dok će prosečne dažbine na robu iz Kine pasti na 24 odsto sa 32 odsto. Olakšanje bi moglo biti privremeno dok administracija Trumpa nastoji da uvede sektorske i posebne carine kako bi obnovila svoj carinski režim.

Ipak, "vrhunac neizvesnosti u vezi sa carinama i trgovinskim tenzijama je prošao", naveli su ekonomisti Morgan Stanley koje predvodi Chetan Ahya.

Iako je odluka Vrhovnog suda pobeda za kineskog predsednika Xi Jinpinga, koji bi trebalo da ugosti Trumpa u Pekingu 31. marta, tamošnji zvaničnici bili su oprezni u reakcijama. "Kina će pažljivo pratiti razvoj događaja i odlučno štititi sopstvene interese", saopštio je portparol Ministarstva trgovine u ponedeljak.

Istrage po Odeljku 301 i Odeljku 232 ranije su korišćene za uvođenje dažbina na kineski izvoz, automobile i metale. Ovi alternativni pravni osnovi mogli bi omogućiti Beloj kući da uvede dodatne carine uprkos presudi protiv pozivanja na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (engl. International Emergency Economic Powers Act - IEEPA) kao osnovu za svetske carine.

"Kako SAD prelaze sa IEEPA, prvobitne osnove za Trumpove carine, na snažniji Odeljak 301, mislim da ćemo se na IEEPA osvrtati sa izvesnom dozom nostalgije", rekla je Deborah Elms, direktorka za trgovinsku politiku u Hinrich Foundation, na Bloomberg TV.

Ipak, za Kinu, kojoj je sud takođe ukinuo carinu od 10 odsto vezanu za fentanil, izvoz se sada suočava sa blažim stopama.

Još jedna nenamerna posledica odluke Vrhovnog suda mogla bi biti iznenadno povećanje prihoda od carina, naveli su Brzeski i Knightley iz ING-ja.

"Iako bi nova univerzalna carinska stopa od 15 odsto teoretski trebalo da znači nešto nižu prosečnu stopu, moguće je da pojednostavljena struktura carina dovede do više stvarno naplaćene stope", napisali su. "Manja složenost ostavlja manje prostora za nejasnoće i prevare i smanjuje podsticaje za preusmeravanje trgovine preko trećih zemalja."

Dakle, iako je odluka Vrhovnog suda o IEEPA stvorila novi sloj neizvesnosti oko načina primene carina, izvesnost da će se carine i dalje primenjivati možda je važnija realnost za svetsku trgovinu.

"Predsednik Trump zaista veruje da carine funkcionišu i da su trgovinski deficiti loši", rekla je Libby Cantrill, jedan od izvršnih direktora i rukovodilac za javne politike u PIMCO. "S obzirom na instrumente kojima raspolaže, treba očekivati da će neizvesnost u vezi sa carinama i trgovinskom politikom trajati sve dok je Trump u Beloj kući."