Trump predlaže nove carine od najmanje 10 odsto

SAD predlažu nove carine od najmanje 10 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera, nakon istrage o robi za koju se tvrdi da je proizvedena prinudnim radom, dok predsednik Donald Trump nastoji da obnovi sveobuhvatni carinski zid koji je oborio Vrhovni sud SAD.

Stopa od 10 odsto primenjivala bi se na uvoz iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana i Velike Britanije, između ostalih, navodi se u saopštenju Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD. Proizvodi iz drugih velikih privreda, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Brazil i Švajcarsku, bili bi opterećeni carinom od 12,5 odsto.

Kancelarija za trgovinu saopštila je da se niža stopa uvodi za robu iz privreda koje zabranjuju uvoz proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će to učiniti, dok su višu stopu dobile zemlje koje "nisu uspele da uvedu i efikasno sprovode" takve zabrane.

Ovaj potez predstavlja veliki korak u Trumpovim nastojanjima da ponovo uvede carine koje je nametnuo tokom prve godine svog mandata, pre nego što su proglašene neustavnim. Predložene carine rezultat su istraga pokrenutih na osnovu posebnog pravnog ovlašćenja poznatog kao Sekcija 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine.

"To ima veliki značaj jer je Sekcija 301 izuzetno moćan alat i malo je verovatno da će biti oborena", rekla je Deborah Elms, direktorka za trgovinsku politiku u Hinrich Foundationu u Singapuru. "Sada su otvorena vrata za veliki broj novih carinskih i necarinskih prilagođavanja", dodala je.

Akcije su ostale u plusu nakon objave vesti. MSCI All Country World indeks porastao je za 0,1 odsto na rekordni nivo, dok su berzanski pokazatelji u Aziji i SAD dostigli istorijske maksimume.

Šire posmatrano, nove carine dolaze u ključnom trenutku za svetsku privredu, dok su finansijska tržišta već pod pritiskom zbog rata s Iranom i posledičnog skoka cena nafte i prirodnog gasa. Više cene energije podstakle su nove strahove od inflacije, a u SAD dodatno povećale zabrinutost birača zbog troškova života, što predstavlja pretnju Trumpovoj Republikanskoj stranci pred izbore na polovini mandata u novembru.

Carine neće stupiti na snagu odmah i pre njihove primene sledi period javnih komentara i revizije, što znači da bi predlozi mogli biti izmenjeni pre nego što budu formalno usvojeni. Rok za podnošenje pisanih komentara ističe 6. jula, dok se očekuje da komisija formirana u okviru Sekcije 301 započne javna saslušanja od 7. jula, navodi se u obaveštenju.

Trump ponovo diže carinski zid | Bloomberg

"Neprihvatljivo je to što naši najvažniji trgovinski partneri nisu rešili problem uvoza robe proizvedene prinudnim radom. To stvara situaciju u kojoj američki radnici moraju da se takmiče na svetskom tržištu pod nejednakim uslovima", rekao je trgovinski predstavnik SAD Jamieson Greer u saopštenju. "Više nećemo tolerisati tu neravnopravnost."

Ovaj potez testiraće spremnost najvećih ekonomskih partnera SAD, koji su se uglavnom uzdržali od uvođenja uzvratnih carina na Trumpove carine i umesto toga birali pregovore radi smanjenja uvoznih poreza i očuvanja pristupa tržištu.

Ministarstva trgovine i spoljnih poslova Japana, kinesko ministarstvo spoljnih poslova i australijska vlast nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar povodom predloženih carina.

Druge istrage

Istrage o prinudnom radu predstavljaju samo jedan deo napora administracije da obnovi Trumpove carine. Uporedo se vodi i niz odvojenih istraga prema Sekciji 301 o prekomernim proizvodnim kapacitetima trgovinskih partnera SAD.

Predloženi su i brojni izuzeci od novog carinskog režima.

Uvoz odeće i tekstila iz pojedinih zemalja mogao bi da ulazi u SAD po nižoj carinskoj stopi, pri čemu bi kvote bile određene prema obimu američkog izvoza tekstila u te države.

Pojedini proizvodi bili bi potpuno izuzeti od carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene proizvode. Metali, koji su već obuhvaćeni drugim carinama, takođe su izuzeti, kao i određena goriva i hemikalije.

Trumpova široka trgovinska agenda pretrpela je snažan udarac u februaru kada je Vrhovni sud poništio carine koje je uveo koristeći vanredna ovlašćenja.

Carine zasnovane na Sekciji 301 smatraju se pravno utemeljenim i fleksibilnijim od drugih ovlašćenja koja je Trump razmatrao, ali je njihovo sprovođenje sporije.

Kao privremenu meru, predsednik je uveo i svetsku carinu od 10 odsto prema Sekciji 122 zakona o trgovini, ali te uvozne dažbine ističu u julu. I carine iz Sekcije 122 predmet su tekućeg sudskog osporavanja.

Elms iz Hinrich Foundationa je rekla da će nove carine verovatno stupiti na snagu približno u vreme kada isteknu carine iz Sekcije 122, nakon završetka konsultacija i saslušanja.

Greer je ranije rekao da je cilj završetak niza trgovinskih istraga kako bi Trump mogao brzo da uvede nove carine nakon isteka postojećih mera.

To takođe otvara pitanja o stabilnosti primirja između Kine i SAD nakon sastanka Trumpa i kineskog predsednika Xi Jinpinga u maju, na kojem je ugovoreno osnivanje novih odbora za trgovinu i investicije radi upravljanja odnosima dve najveće svetske privrede.

"Pošto nije usmeren samo protiv Kine, verujem da i dalje postoji prostor za komunikaciju i dijalog između Pekinga i Vašingtona", rekao je Zhu Feng, dekan Fakulteta za međunarodne studije Univerziteta u Nankingu. "Ako dodatne mere u okviru Sekcije 301 budu uvođene jedna za drugom, to će zaista predstavljati nove izazove za 'Pekinški konsenzus'."