Kako Trump planira da održi carinske barijere

Od početka svog drugog mandata predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump jasno je stavio do znanja da će carine biti u središtu američke ekonomske politike. Kada je Vrhovni sud poništio široke uvozne carine koje je uveo pozivajući se na vanredna ovlašćenja, Trump je iskoristio drugu odredbu - član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine - kako bi uveo jedinstvenu carinu od 10 odsto na uvoz. Međutim, takve carine imaju ograničeno trajanje, a Trumpove ističu 24. jula.

Kako se približava taj rok, Trumpova administracija nagovestila je da planira da primeni član 301 istog zakona kako bi te carine zamenila dugotrajnijim merama približno iste stope, zasnovanim na optužbama u vezi sa prinudnim radom. Uvoz iz Brazila posebno je izdvojen i biće obuhvaćen carinama prema članu 301 od 25 odsto, mada su brojni proizvodi široke potrošnje, poput kafe i govedine, izuzeti. Administracija istovremeno postavlja temelje za moguće dodatne carine prema članu 301 kroz istragu o navodima da 16 velikih trgovinskih partnera održava prekomerne proizvodne kapacitete. Takođe planira da proširi takozvane sektorske carine, koje se odnose na određene kategorije proizvoda.

Koje se carine zbog prinudnog rada očekuju?

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD (engl. US Trade Representative - USTR) predložila je uvođenje carine od 10 ili 12,5 odsto na uvoz iz 60 država koje obezbeđuju gotovo celokupan američki uvoz, uz tvrdnju da te zemlje ne sprovode zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom i zbog toga ostvaruju nepravednu konkurentsku prednost. Član 301 omogućava USTR-u da, po nalogu predsednika, uvede carine kao odgovor na trgovinske mere drugih država za koje smatra da diskriminišu američke kompanije ili krše prava SAD prema međunarodnim trgovinskim sporazumima.

Predložene nove američke carine zbog optužbi za prinudni rad | Bloomberg

Nakon sprovedene istrage, kako se nalaže članom 301, USTR je 2. juna objavio izveštaj. U njemu se ne pokušava utvrditi da li pojedine države zaista uvoze robu proizvedenu prinudnim radom, niti da li se u tim zemljama roba proizvodi uz prinudni rad. Umesto toga, USTR je procenjivao da li država ima formalnu zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom i da li tu zabranu sprovodi ili na drugi način pokušava da spreči takav uvoz.

Prema planu USTR-a, visina carine zavisila bi od više kriterijuma, uključujući i to da li je zemlja porekla zaključila trgovinski sporazum sa Trumpovom administracijom. Predviđen je i poseban mehanizam kojim bi se "omogućilo da određena količina uvoza odeće i tekstila iz pojedinih privreda" ulazi u SAD po nižoj carinskoj stopi.

Koji je argument SAD za ove carine?

USTR tvrdi da država koja ne sprovodi zabranu prinudnog rada "opterećuje ili ograničava trgovinu SAD time što američke proizvođače izlaže nelojalnoj konkurenciji robe proizvedene prinudnim radom, kako na izvoznim tržištima tako i na američkom tržištu, kao i time što robu proizvedenu bez prinudnog rada ili bez sirovina proizvedenih prinudnim radom potiskuje sa domaćeg tržišta ka SAD i drugim tržištima".

Kao primer navodi Kanadu, koja je pre gotovo šest godina zabranila uvoz robe proizvedene prinudnim radom. Međutim, pošto, prema navodima USTR-a, nije objavila zvaničnu statistiku niti informacije o sprovođenju te zabrane, zaključuje se da postoji "nizak nivo primene".

U izveštaju se takođe navodi da gubitak tržišnog udela SAD u izvozu proizvoda poput duvana, pirinča, govedine i pamuka u zemlje za koje postoje sumnje ili dokazi o prinudnom radu ukazuje na to da je "na američki izvoz možda negativno uticala konkurencija robe proizvedene prinudnim radom", ili da je takva roba možda ušla na američko tržište i nanela štetu američkim kompanijama.

Više država, uključujući Indiju i Kanadu, odbacilo je američke tvrdnje da imaju slabu ili nepostojeću primenu pravila protiv eksploatacije radnika i poručilo da ne postoji osnov za predložene carine prema članu 301.

Šta je prinudni rad?

Međunarodna organizacija rada definiše prinudni rad kao svaki rad ili uslugu koja se od osobe zahteva pod pretnjom kazne, a na koju ona nije dobrovoljno pristala.

SAD zabranjuju uvoz robe proizvedene prinudnim radom još od 1930. godine. Takođe su uvodile zabrane za robu iz pojedinih područja. Zakonom iz 2021. zabranjen je sav uvoz iz kineskog regiona Sinđang, uz pretpostavku da je ta roba proizvedena prinudnim radom. Ta zabrana, za razliku od predloženih novih carina, zasniva se na proceni uslova rada u toj oblasti.

Kakav bi bio uticaj novih carina?

Šezdeset država obuhvaćenih istragom čini 99,4 odsto ukupnog američkog uvoza. Maeva Cousin iz Bloomberg Economicsa procenjuje da bi nove carine, ako budu uvedene nakon isteka vremenski ograničenih carina prema članu 122, povećale efektivnu američku carinsku stopu za svega 0,5 procentnih poena, sa sadašnjih 10,7 odsto.

Očekivane promene očuvaće Trumpovu carinsku barijeru | Bloomberg

Bloomberg Economics očekuje da će carina na robu iz Kine iznositi 12,5 odsto, dok će stopa za uvoz iz Kanade i Meksika, druga dva najveća izvora američkog uvoza, biti 10 odsto. Međutim, prema planu USTR-a, roba koja ispunjava uslove iz Sporazuma SAD - Meksiko - Kanada izuzeta je od tih carina. Značajni izuzeci predviđeni su i za elektronske proizvode.

Kako je administracija pripremila teren za dodatne carine prema članu 301?

USTR je pokrenuo posebnu istragu o tome da li 15 država i Evropska unija imaju "strukturne viškove kapaciteta i proizvodnje" u prerađivačkoj industriji, koji predstavljaju "nerazumno ili diskriminatorno" opterećenje za američku trgovinu. Obuhvaćene su Kina, Bangladeš, Kambodža, Indija, Indonezija, Japan, Malezija, Meksiko, Norveška, Singapur, Južna Koreja, Švajcarska, Tajvan, Tajland i Vijetnam. Rezultati istrage još nisu objavljeni.

Trgovinski predstavnik SAD Jamieson Greer rekao je u nedavnom intervjuu da je istraga o prekomernim kapacitetima "veoma obiman projekat" koji bi mogao da potraje. "Na ovome rade desetine i desetine pravnika i kreatora politika kako bi detaljno ispitali sve ove prakse", rekao je za Bloomberg Television sredinom jula. "Zato traje nešto duže nego istraga o prinudnom radu."

Kako administracija proširuje sektorske carine?

Pored carina koje su već uvedene na uvoz aluminijuma i proizvoda od aluminijuma, automobila i auto-delova, bakra i drvne građe, administracija je najavila da će od 31. jula početi da uvodi carine do 100 odsto na određene farmaceutske proizvode, uz značajne izuzetke.

Carine se neće primenjivati na proizvode kompanija koje su sa Trumpovom administracijom postigle sporazume o snižavanju pojedinih cena lekova u SAD, što uključuje većinu najvećih svetskih farmaceutskih kompanija, među kojima su Merck & Co. i Eli Lilly & Co. Takođe se neće odnositi na patentirane lekove proizvedene u državama koje imaju trgovinske sporazume sa SAD.

To znači da će carine uglavnom pogoditi manje farmaceutske kompanije i proizvođače farmaceutskih sastojaka. Analitičar kompanije Veda Partners Spencer Perlman procenjuje da će puna carina od 100 odsto biti primenjena na robu vrednu oko 12 milijardi dolara godišnje. Ukupna vrednost američkog uvoza farmaceutskih proizvoda iznosila je 274 milijarde dolara tokom 2025. godine.