Kako Trump održava svoj carinski zid

Od početka svog drugog mandata, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump jasno je stavio do znanja da će carine biti u središtu ekonomske politike SAD. Kada je Vrhovni sud poništio sveobuhvatne carine na uvoz koje je uveo pozivajući se na vanredna ovlašćenja, iskoristio je drugu odredbu - član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine - kako bi uveo jedinstvenu carinu od 10 odsto na uvoz. Međutim, takve carine su vremenski ograničene, a Trumpove su istekle 24. jula.

Dan pre isteka roka, njegova administracija objavila je da koristi član 301 istog zakona kako bi te carine zamenila dugotrajnijim i približno jednakim carinama zasnovanim na optužbama u vezi sa prinudnim radom. Vlast je uvoz iz Brazila obuhvatila carinama po članu 301 od 25 odsto, iako su mnogi proizvodi široke potrošnje, poput kafe i govedine, izuzeti. Administracija postavlja temelje za moguće dodatne carine po članu 301 pokretanjem istrage o tome da li 16 velikih trgovinskih partnera održava prevelike proizvodne kapacitete.

Takođe je objavila plan da koristi drugi zakon star više od jednog veka kako bi uvela carine od 50 odsto na pregršt proizvoda iz Kanade, kao i plan da proširi takozvane sektorske carine, koje se uvode na određene kategorije proizvoda.

Na šta se odnose carine povezane sa prinudnim radom?

SAD će naplaćivati carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz oko 60 zemalja koje obezbeđuju gotovo sav američki uvoz, uz tvrdnju da te zemlje ne sprečavaju ulazak robe proizvedene prinudnim radom i da zbog toga imaju nepravednu konkurentsku prednost. Član 301 omogućava kancelariji američkog trgovinskog predstavnika (engl. US Trade Representative - USTR), pod rukovodstvom predsednika, da uvede carine kao odgovor na trgovinske mere drugih zemalja koje smatra diskriminatornim prema američkim kompanijama ili suprotnim pravima SAD prema međunarodnim trgovinskim sporazumima.

Stope carina po članu 301 za prinudni rad - Evropska unija, Tajvan, Japan, Koreja i Švajcarska imaju koristi od sporazuma | Bloomberg

Nakon istrage sprovedene u skladu sa članom 301, USTR je 2. juna objavio izveštaj. U njemu se ne pokušava utvrditi da li određene zemlje zaista uvoze robu proizvedenu prinudnim radom, niti se razmatra da li se proizvodi u tim zemljama izrađuju korišćenjem prinudnog rada. Umesto toga, USTR je procenio da li neka zemlja ima formalnu zabranu robe uvezene korišćenjem prinudnog rada i da li sprovodi tu zabranu ili na drugi način pokušava da spreči takav uvoz.

Prema planu USTR-a, carinska stopa na uvoz zavisila bi od različitih kriterijuma, uključujući i to da li je zemlja porekla sklopila trgovinski sporazum sa Trumpovom administracijom. Postoji i poseban mehanizam koji bi "omogućio da određena količina odeće i tekstila iz određenih zemalja" uđe u SAD po nižoj stopi.

Koji je argument SAD za ove carine?

USTR tvrdi da zemlja koja ne sprovodi zabranu prinudnog rada "opterećuje ili ograničava trgovinu SAD tako što američke proizvođače izlaže nepoštenoj konkurenciji robe proizvedene prinudnim radom, kako na izvoznim tržištima tako i na američkom tržištu, i tako što sa domaćeg tržišta potiskuje stranu robu proizvedenu bez prinudnog rada ka SAD i drugim tržištima".

Na primer, navodi da je Kanada, iako je zabranila uvoz robe proizvedene prinudnim radom pre gotovo šest godina, time što nije objavila zvanične statistike ili informacije o sprovođenju te zabrane pokazala da postoji "nizak nivo primene".

Izveštaj takođe navodi da gubitak tržišnog udela SAD u izvozu proizvoda poput duvana, pirinča, govedine i pamuka u korist zemalja u kojima postoje zabrinutosti ili dokazi o prinudnom radu ukazuje na to da je "izvoz SAD možda negativno pogođen konkurencijom robe proizvedene prinudnim radom" ili da je takva roba možda ušla na američko tržište i ugrozila američke kompanije.

Brojne zemlje, uključujući Indiju i Kanadu, odbacile su američke optužbe da imaju slabu ili nikakvu primenu pravila protiv eksploatacije radnika i navele da nema osnova za uvođenje carina.

Šta je prinudni rad?

Međunarodna organizacija rada definiše ga kao svaki rad ili uslugu koji se od osobe zahteva pod pretnjom kazne i za koje se osoba nije dobrovoljno prijavila.

SAD zabranjuju uvoz robe proizvedene prinudnim radom od 1930. godine. Takođe su se usmerile na robu iz određenih oblasti. Zakon iz 2021. godine zabranjuje sav uvoz iz kineskog regiona Sinđang, uz pretpostavku da je proizveden prinudnim radom. Uvođenje te zabrane, za razliku od predloženih novih carina, zasniva se na proceni uslova rada u zemlji.

Kakav bi bio uticaj novih carina?

Šezdeset zemalja obuhvaćenih istragom čini 99,4 odsto ukupnog uvoza SAD. Bloomberg Economics procenjuje da bi se sa novim carinama efektivna carinska stopa SAD povećala za samo 0,5 procentnih poena u odnosu na sadašnji nivo od 10,7 odsto.

Promene održavaju Trumpov carinski zid - Efektivna carinska stopa SAD, stvarna i projektovana, prema vrsti carina | Bloomberg

Kako je administracija postavila temelje za dodatne carine po članu 301?

USTR je pokrenuo odvojenu istragu o tome da li 15 zemalja i Evropska unija imaju "strukturni višak kapaciteta i proizvodnje" u svojim proizvodnim sektorima, tako da to stvara "nerazumno ili diskriminatorno" opterećenje za trgovinu SAD. Zemlje obuhvaćene istragom su Kina, Bangladeš, Kambodža, Indija, Indonezija, Japan, Malezija, Meksiko, Norveška, Singapur, Južna Koreja, Švajcarska, Tajvan, Tajland i Vijetnam. Rezultati istrage još nisu poznati.

Predstavnik USTR-a Jamieson Greer rekao je u intervjuu da je slučaj u vezi sa viškom kapaciteta "prilično intenzivan projekat" koji bi mogao zahtevati više vremena za završetak. "Imam desetine i desetine advokata i kreatora politika koji rade na ovome kako bi zaista ispitali sve ove prakse", rekao je za Bloomberg TV sredinom jula. "Zato traje malo duže nego ova istraga o prinudnom radu."

Kako administracija širi sektorske carine?

Pored carina koje je već uvela na uvoz aluminijuma i proizvoda od njega, automobila i auto-delova, bakra i drvne građe, administracija je objavila plan da od 31. jula počne da uvodi carine do 100 odsto na određene patentirane farmaceutske proizvode, uz značajne izuzetke.

Carine se neće primenjivati na proizvode kompanija koje su sa Trumpovom administracijom sklopile sporazume o snižavanju pojedinih cena lekova u SAD, kao što su to učinili najveći svetski proizvođači lekova, uključujući Merck & Co. i Eli Lilly & Co. Takođe se neće primenjivati na patentirane lekove proizvedene u zemljama koje imaju trgovinske sporazume sa SAD.

To znači da će carine uglavnom pogoditi manje farmaceutske kompanije i proizvođače sastojaka. Analitičar kompanije Veda Partners Spencer Perlman procenio je da bi se puna carina od 100 odsto primenjivala na robu vrednu samo oko 12 milijardi dolara godišnje. Ukupan uvoz farmaceutskih proizvoda u SAD vredeo je 274 milijarde dolara u 2025. godini.

Osim toga, Trump je u objavi na društvenim mrežama 21. jula zapretio da će uvesti carinu od 100 odsto na uvoz generičkih lekova od avgusta 2028. godine i da će udvostručiti tu carinu godinu dana kasnije. Generički lekovi, na koje otpada 90 odsto svih recepata u SAD, uglavnom koštaju manje od svojih brendiranih alternativa. Najčešće se proizvode u fabrikama u Indiji, Evropi i Kini.