Trump uvodi carine do 200 odsto na generičke lekove koji se ne proizvode u SAD

Proizvođači generičkih lekova imaće dve godine da prebace proizvodnju u Sjedinjene Američke Države ili će se od avgusta 2028. suočiti sa carinom od 100 odsto na uvoz, izjavio je predsednik Donald Trump, čime je doveo u pitanje snabdevanje jeftinim lekovima na koje se oslanjaju milioni Amerikanaca.

Cilj je da se time vrati proizvodnju generičkih lekova u SAD, a kompanije koje ne izgrade fabrike na američkom tlu suočiće se sa carinama koje će se od avgusta 2029. godine udvostručiti na 200 odsto, naveo je Trump u objavi na društvenim mrežama.

To bi moglo bi da poremeti globalni lanac snabdevanja koji omogućava da generički lekovi ostanu cenovno pristupačni američkim potrošačima. Ti lekovi, kojima je istekla patentna zaštita, obuhvataju širok spektar proizvoda - od analgetika i antibiotika, do lekova za holesterol i terapija protiv raka, a najvećim delom se proizvode u fabrikama u Indiji, Evropi i Kini.

Planirane carine povećale bi troškove proizvođačima koji već posluju uz niske profitne marže, što bi moglo dovesti do viših cena i nestašica generičkih lekova, koji čine više od 90 odsto svih izdatih recepata u SAD.

Trump je pitanje cena lekova istakao kao jednu od ključnih tema uoči ovogodišnjih izbora za Kongres 2026. godine. Već dugo kritikuje razliku između cena koje američki potrošači plaćaju za lekove i onih na stranim tržištima, nastojeći da taj jaz smanji. Njegova administracija nedavno je pokrenula i platformu za direktnu prodaju lekova potrošačima po sniženim cenama, pod nazivom TrumpRX.

Ipak, ostaje nejasno kako bi primoravanje kompanija da proizvode više lekova u SAD dovelo do nižih cena, s obzirom na to da zemlje poput Indije imaju znatno niže troškove rada i proizvodnje. Za razliku od proizvođača inovativnih lekova zaštićenih patentima, proizvođači generičkih lekova takmiče se prvenstveno niskim cenama, zbog čega mnogo teže mogu da apsorbuju dodatne troškove carina.

Premeštanje proizvodnje u SAD eliminisalo bi cenovnu prednost koju strani proizvođači tih lekova imaju u odnosu na proizvođače originalnih lekova, primoravajući ih da ili podignu cene ili napuste američko tržište, ocenio je Nathan Gray, viši istraživač u Institutu za međunarodnu trgovinu pri Adelaide Universityju u Australiji.

"Ova odluka će smanjiti dostupnost generičkih lekova u SAD, jer više neće moći da se proizvode po pristupačnim cenama", rekao je Gray. "To će dovesti do viših cena, smanjiti konkurenciju i naterati potrošače da kupuju originalne, brendirane lekove, jer neće imati odgovarajuću generičku alternativu."

Bloomberg

Najveći udar na Indiju

Izvršni direktor kompanije Sandoz Group AG Richard Saynor, jednog od najvećih svetskih proizvođača generičkih lekova, još prošle godine upozorio je da će američko uvođenje visokih carina poskupeti lekove i ograničiti pristup terapijama.

Švajcarski Sandoz, zajedno sa konkurentima Teva Pharmaceutical Industries Ltd. i Viatris Inc., proizvodi kopije originalnih lekova nakon isteka njihove patentne zaštite. Veliki deo generičkih lekova proizvodi van SAD, uključujući fabrike u Kanadi i Austriji.

Među američkim trgovinskim partnerima najveće posledice osetila bi Indija, koja je najveći izvoznik generičkih lekova na američko tržište. Farmaceutski proizvodi spadaju među tri najvažnija indijska izvoza u SAD i tokom fiskalne 2024/2025. dostigli su vrednost od 10,5 milijardi dolara, prema podacima indijskog Ministarstva trgovine.

Uvođenje carina na lekove negativno bi pogodilo više od 40 odsto ukupnog indijskog izvoza u SAD, uz već postojeće carine na čelik, aluminijum i automobile.

Indeks NSE Nifty Pharma, koji prati 20 najvećih indijskih farmaceutskih kompanija, pao je u sredu u Mumbaju do 1,9 odsto, dok su akcije tržišnog lidera Sun Pharmaceutical Industries Ltd. takođe izgubile do 1,9 odsto.

Ipak, zasad nije jasno kolike će carine na kraju važiti za indijske proizvođače. Trgovinski sporazum koji su SAD i Indija postigle u februaru predviđa da će Indija dobiti "rešenja usaglašena kroz pregovore" kada je reč o generičkim lekovima i njihovim sastojcima.

Prethodne Trumpove pretnje uvođenjem carina na farmaceutski uvoz već su dovele u pitanje snabdevanje jeftinim lekovima iz Indije. Analiza Bloomberg Newsa, zasnovana na podacima kompanije Symphony Health, pokazala je da bi posebno mogli biti pogođeni oralni kontraceptivi, lekovi za hipertenziju i terapije protiv depresije.

Kada je reč o kontraceptivnim pilulama, oko 65 odsto svih recepata izdatih u SAD tokom 2024. odnosilo se na proizvode samo dve indijske kompanije - Glenmark Pharmaceuticals Ltd. i Lupin Ltd.

Carine su bile "potpuno neočekivane", ocenio je Vishal Manchanda, analitičar kompanije Systematix Group, koji prati farmaceutsku industriju. Prema njegovim rečima, izgradnja nove fabrike predstavlja veliku investiciju i zahteva najmanje tri godine do početka proizvodnje, što je duže od roka koji je Trump ostavio kompanijama. Zbog toga bi proizvođači mogli da pokušaju da smanje zavisnost od američkog tržišta i više se okrenu drugim zemljama.

Iako Kina izvozi relativno mali deo ukupnih generičkih lekova u SAD, kineski proizvođači imaju značajan udeo u snabdevanju određenim vrstama antibiotika, lekova za razređivanje krvi i terapija koje sprečavaju odbacivanje presađenih organa.

Trump je istovremeno pozvao i proizvođače inovativnih lekova da više patentiranih terapija proizvode u SAD. Njegova administracija je u aprilu 2025. pokrenula istragu o uvozu farmaceutskih proizvoda iz razloga nacionalne bezbednosti. Bela kuća je i ranije odlagala primenu carina kako bi ojačala svoju pregovaračku poziciju.

Administracija takođe planira da uvede carine do 100 odsto na pojedine patentirane lekove koji se uvoze iz inostranstva, uz nekoliko značajnih izuzetaka. Većina najvećih svetskih farmaceutskih kompanija, uključujući Merck & Co. i Eli Lilly & Co., izbegla je te mere sklapanjem sporazuma sa administracijom.

Nezavisno od toga, Bela kuća radi na zameni Trumpovih vanrednih carina, nakon što ih je Vrhovni sud SAD ranije ove godine proglasio nezakonitim. Opšta stopa od 10 odsto ističe u petak, a administracija bi do kraja sedmice trebalo da uvede nove carine na proizvode iz više desetina trgovinskih partnera, uz obrazloženje da te zemlje imaju nedovoljno stroge standarde u sprečavanju prinudnog rada.

 

- U pisanju pomogli Hadriana Lowenkron, Swati Pandey, Jordan Fabian, Derek Wallbank i Satviki Sanjay.