text size
Sjedinjene Američke Države naplaćivaće carine između 10 odsto i 12,5 odsto na uvoz iz većine glavnih trgovinskih partnera, što predstavlja dosad najsnažniji potez u obnovi carinskog zida predsednika Donalda Trumpa, koji je oborio Vrhovni sud.
Nova davanja usledila su nakon istrage o navodnom propustu oko 60 privreda da spreče prisilni rad u svojim lancima snabdevanja, na štetu američkih radnika. Roba iz desetak trgovinskih partnera za koje se smatra da su uveli ograničenja protiv prisilnog rada biće podložna carinama od 10 odsto, uključujući Meksiko, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu i Indiju.
Carine na robu iz Evropske unije i Tajvana neće prelaziti 10 odsto, dok će proizvodi iz Japana, Švajcarske i Južne Koreje uglavnom biti ograničeni na najviše 12,5 odsto, u skladu sa trgovinskim sporazumima koje su te zemlje postigle sa SAD, navodi se u obaveštenju objavljenom u četvrtak u Saveznom registru (Federal Register). Proizvodi iz desetina drugih zemalja suočiće se sa dažbinom od 12,5 odsto, uz mogućnost uvođenja dodatnih carina. Formulom se takođe predviđaju određena izuzeća od carina, na primer za proizvode koji se ne mogu proizvoditi u SAD ili u slučajevima kada bi carine izazvale poremećaje u celokupnoj privredi.
Nove carine stupaju na snagu u petak u 00.01 čas po njujorškom vremenu, navodi se u obaveštenju. Davanja se neće primenjivati na određenu robu koja je već utovarena na brodove pre tog trenutka.
Azijske zemlje opisale su najnovije carine administracije Donalda Trumpa kao neosnovane i neopravdane, ali su se uzdržale od uvođenja protivmera.
Odluka je "veoma razočaravajuća, ali ne i neočekivana. Predsednik Trump je svoju kampanju zasnivao na carinama i ovo je posledica toga", izjavio je novozelandski ministar trgovine i investicija Todd McClay. Australija je taj potez nazvala neopravdanim i nesaglasnim sa njihovim sporazumom o slobodnoj trgovini, navodi se u saopštenju ministra trgovine Dona Farrella, koji je poručio da bi SAD trebalo da ukine novu carinu.
Singapur se usprotivio novom nametu, pri čemu je ministar spoljnih poslova Vivian Balakrishnan izjavio da za taj potez nema ekonomskog opravdanja. Japan je takođe izrazio nezadovoljstvo i zatražio garancije da su nova davanja u skladu sa sporazumom koji je postigao sa SAD prošle godine.
Carine usmerene protiv prisilnog rada predstavljaju najširi potez Donalda Trumpa u obnovi njegovog protekcionističkog carinskog režima otkako je Vrhovni sud oborio njegove prethodne carine. Nakon tog poraza, uveo je globalnu uvoznu carinu od 10 odsto koja ističe u petak. Vreme stupanja na snagu novih dažbina garantuje da neće biti nikakvog prekida između starih i novih mera.
"Sjedinjene Američke Države imaju zabranu uvoza robe proizvedene prisilnim radom već gotovo jedan vek i dosledno je sprovode", izjavio je u saopštenju američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer. "Krajnje je vreme da i naši trgovinski partneri učine isto."
Jedan visoki zvaničnik administracije odbacio je tvrdnje da Donald Trump uvodi nove carine isključivo kao zamenu za prethodne dažbine koje je sud oborio, ali je istovremeno rekao da će predsednik iskoristiti sva sredstva koja su mu na raspolaganju i da neće dozvoliti da sudska odluka potkopa njegovu trgovinsku politiku.
Zvaničnik je nagovestio da je administracija i ranije planirala uvođenje carina usmerenih protiv prisilnog rada, ali da ih sada primenjuje kako bi izbegla potrese za američke kompanije.
Administracija je to najavila prošlog meseca kada je objavila rezultate istrage o prisilnom radu. Prema rečima visokog zvaničnika administracije, koji je novinare informisao uoči objave, biće određenih izmena u odnosu na prvobitni predlog. Među njima je i Indija, kojoj će biti uvedena carina od 10 odsto umesto prvobitno najavljenih 12,5 odsto.
Uvoz robe poput goriva, hrane i đubriva biće izuzet od novih carina, kao i proizvodi poput automobila, metala i lekova koji su već obuhvaćeni posebnim sektorskim carinama. Roba obuhvaćena Severnoameričkim trgovinskim sporazumom sa Meksikom i Kanadom takođe će biti izuzeta.
Zahtevi za izuzeće
Trumpova administracija primila je brojne zahteve za stotine dodatnih izuzeća, rekao je taj službenik. Plan će uključivati globalna izuzeća i izuzeća po pojedinim zemljama na osnovu obveza iz postojećih sporazuma koje je Trump sklopio sa stranim vladama, navodi službenik.
Greer predvodi Trumpovu preoblikovanu trgovinsku politiku, usmerenu na suzbijanje nepoštenih praksi u inostranstvu korišćenjem pravno utemeljenijih zakona koji zahtevaju višemesečne procedure i javne rasprave. Takav promišljeniji pristup razlikuje se od naglih i nepredvidivih talasa Trumpovih carina tokom većeg dela 2025. godine.
Ipak, to možda neće sprečiti pojedine uvoznike da nove carine ospore pred sudom.
Prebacivanje troškova na američke uvoznike nosi političke rizike za Trumpa i njegove republikanske saveznike, manje od četiri meseca uoči međuizbora na kojima demokrate u prvi plan stavljaju visoke troškove života. Taj pritisak dodatno raste jer sukob sa Iranom povećava cene energenata, hrane i druge robe.
Blake Harden, stručnjak za trgovinu u konsultantskoj kući Ernst & Young, ocenila je da Trump još nije završio ni sa uvođenjem carina ni sa promenama postojećeg trgovinskog poretka.
Mnogo neizvesnosti
"I dalje vlada velika neizvesnost. Još uvek postoji prostor za uvođenje brojnih novih carina ove godine", rekla je. "Pre ove sedmice vladalo je kratko zatišje i možda se činilo da ima više izvesnosti nego što je zaista bilo. Ljudima stalno govorim jedno – očekuje nas još mnogo toga kako godina bude odmicala."
USTR (Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD) predložio je najnovije carine nakon istrage sprovedene na osnovu Člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine. U izveštaju je preporučena carina od 12,5 odsto za zemlje za koje se smatra da nemaju zakone koji zabranjuju uvoz robe proizvedene prisilnim radom. Uvozna carina od 10 odsto preporučena je za proizvode iz privreda koje imaju takve zabrane, ali ih nedovoljno sprovode ili su se obavezale da će ih sprovoditi.
Zemlje, od Indije do Norveške, usprotivile su se tim optužbama. U Kanadi je u junu predstavljen predlog zakona čiji je cilj jačanje sposobnosti vlade da "identifikuje, presretne i zabrani robu povezanu sa prisilnim radom na granici, uz istovremeno obezbeđivanje pravne sigurnosti i transparentnosti za kompanije koje posluju u Kanadi ili trguju sa njom", navodi se u javnom podnesku u tom predmetu.
Odluka Bele kuće dolazi neposredno nakon objave od 15. jula da će SAD, takođe pozivajući se na Član 301, početi da naplaćuje uvoznicima carinu od 25 odsto na uvoz određene robe iz Brazila, nakon istrage u kojoj se navodi da se ta zemlja bavila nepoštenim trgovinskim praksama.
Niz istraga prema Članu 301 uključuje i ispitivanje viška proizvodnih kapaciteta trgovinskih partnera Sjedinjenih Američkih Država, iako nije jasno kada će rezultati te istrage biti objavljeni, niti da li će eventualne buduće carine proistekle iz nje biti dodate onima predloženim u okviru istrage o prisilnom radu.
Greer je nedavno rekao da istraga o višku proizvodnih kapaciteta traje duže od istrage o prisilnom radu. "Nastojimo da postupamo potpuno u skladu sa zakonom", izjavio je u intervjuu za Bloomberg Television prošle sedmice.
Ove sedmice Trump je predložio uvođenje carina na robu iz Kanade na osnovu dosad nekorišćenog trgovinskog ovlašćenja Člana 338, iako bi ta mera obuhvatila svega oko pet odsto američkog uvoza iz severnog suseda i stupila bi na snagu 19. avgusta, u zavisnosti od toka pregovora.
Sprovođenje novih mera dodatno komplikuje nekoliko sporazuma koje je Trumpova administracija postigla sa privredama Japana, Južne Koreje, Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije. Greer je rekao da će Vašington poštovati obaveze preuzete u tim sporazumima.
Greer je ranije u četvrtak u saopštenju kritikovao Evropsku uniju, navodeći da odluka Evropske komisije da kazni kompaniju Alphabet, odnosno njen Google, kao i nedavni zajam uz državnu podršku kompaniji Airbus SE sa sedištem u Tuluzu u Francuskoj, prete da naruše stabilnost transatlantske trgovine.
U međuvremenu, Američka carinska i granična služba trenutno vrši povraćaj novca za Trumpove takozvane recipročne carine, koje je Vrhovni sud u februaru proglasio nezakonitim. Povraćaj dobijaju hiljade američkih uvoznika, uključujući Nike Inc., koji je prošlog meseca saopštio da očekuje povraćaj od gotovo milijardu dolara.
Ipak, "carine i dalje predstavljaju dinamičan izvor troškovnog pritiska za koji očekujemo da će se i ubuduće nastaviti", rekao je Matthew Friend, glavni finansijski direktor kompanije Nike, tokom konferencijskog poziva krajem juna.
Objava u četvrtak uglavnom je bila očekivana, a analitičari su ocenili da novi carinski režim ostavlja ukupna davanja na uvoz približno na istom nivou.
"Ove carine predstavljaju više buku nego pravi šok", rekao je Olu Sonola, direktor odeljenja za američku ekonomiju u agenciji Fitch Ratings.
"Pravi rizik tek sledi. Carine na višak proizvodnih kapaciteta verovatno tek dolaze i dodatno će se nadovezati na nove mere", naveo je Sonola u saopštenju. "Ako budu dovoljno široko primenjene da stope carina vrate na nivoe iz 2025. godine, neizvesnost će naglo porasti, a negativan uticaj na privredni rast i inflaciju biće mnogo teže zanemariti, naročito ako cene energenata ostanu povišene tokom dužeg perioda."
- U pisanju pomogli Shawn Donnan i Derek Wallbank.
.webp){kind=icon}
