Kanada uvodi carine od čak 50 odsto na robu iz SAD, rizikujući širenje trgovinskog rata

Kanada je u utorak uvela carine od 15 do 50 odsto na stotine proizvoda iz SAD, dok premijer Mark Carney računa da će čvrst stav prema američkom predsedniku Donaldu Trumpu dugoročno ojačati pregovaračku poziciju Otave u odnosima sa najvećim trgovinskim partnerom.

Carneyjeva vlada povećala je carinu na mnoge proizvode, od čelika iz SAD sa 25 na 50 odsto, a od 00.01 časova po njujorškom vremenu uvela je dodatne dažbine i na niz potrošačkih proizvoda, uključujući motocikle, kozmetiku, sir i druge proizvode. 

To će pogoditi američke izvoznike u saveznim državama poput Mičigena i Ohaja, koje imaju razvijenu trgovinu s Kanadom i u kojima će se u novembru voditi neizvesne borbe na izborima za Kongres.

Carney svesno preuzima rizik, budući da je pre godinu dana ukinuo mnoge kontramere u vidu carina koje je uveo njegov prethodnik Justin Trudeau. Zvaničnici Trumpove administracije više puta su poručili da neće tolerisati uzvratne mere i istakli da su samo dve zemlje, Kanada i Kina, uvele kontracarine.

Američki zvaničnici nisu precizirali kako bi, ni kada bi Trump mogao da odgovori novim merama.

"Kanada uvodi uzvratne carine kako bi troškovi ovog trgovinskog rata postali dovoljno opipljivi za američke kompanije i potrošače, tako da Vašington uvidi da mu je u interesu da se vrati za pregovarački sto", rekao je Brian Clow, koji je bio viši savetnik kanadske vlade za trgovinu i odnose sa SAD tokom Trudeauovog mandata. "Kanada ne uvodi ove carine zato što želi trgovinski rat. Uvodi ih zato što želi da se trgovinski rat završi."

Trump je u ponedeljak na društvenim mrežama zapretio da će zabraniti prodaju aviona kompanije Bombardier u SAD, optuživši kanadsku kompaniju da "živi od američkih kupaca".

Bombardier ima više od 2.800 dobavljača sa sedištem u SAD. Na primer, krila za njen avion Global 7500 proizvode se u Teksasu, vazduhoplovna elektronika u Ajovi, a motori u Indijani.

Američki i kanadski pregovarači nedeljama su pokušavali da postignu dogovor kojim bi se ublažile trgovinske tenzije i činilo se da su usaglasili osnovne uslove. Trump je čak 18. avgusta objavio da su postigli preliminarni dogovor i dao im tri dana da usaglase detalje. Međutim, pregovori su potom propali.

Nakon što su pregovori propali, usledile su međusobne optužbe i razmena kritika između dve vlade. Obe strane optuživale su onu drugu da je u poslednjem trenutku srušila dogovor. Prozivke su se nastavile i tokom vikenda: ministar finansija Scott Bessent uporedio je Kanadu na televiziji Fox News sa "malim kučetom koje laje na mnogo većeg psa".

Trump je u nedelju uputio još jednu prikrivenu pretnju, napisavši na društvenoj mreži Truth Social da je "neravnoteža kanadskog dolara u odnosu na američki dolar neprihvatljiva". "Tako je već godinama, ali tome je sada kraj!" Bela kuća nije želela da pojasni na šta je konkretno mislio.

Američke carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara stupile su na snagu 22. avgusta. Kanadski zvaničnici objavili su detalje svojih uzvratnih carina tri dana kasnije, a njima je obuhvaćena američka roba približno iste vrednosti.

Administracija Donalda Trumpa zapretila je da će uvesti dodatne mere protiv Kanade, čime se otvara mogućnost da trgovinski spor dodatno eskalira. Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer nagovestio je da su moguće nove carine, pa čak i potpune zabrane uvoza određenih proizvoda iz Kanade, ali zasad nije poznato kada bi te mere mogle biti uvedene.

U međuvremenu, Trump je potpisao ukaz kojim se jezero Ontario na američkim kartama preimenuje u "jezero Amerika" i objavio brojne poruke na društvenim mrežama u kojima je omalovažavao Kanadu. Njegovi zvaničnici otvoreno su optuživali Carneyja da sabotira pregovore.

"Oni su iz političkih, odnosno unutrašnjepolitičkih razloga odlučili da radije uđu u sukob sa Donaldom Trumpom, čak i ako je to loše po kanadsku ekonomiju", rekao je američki ministar trgovine Howard Lutnick za Bloomberg TV.

Kanadski zvaničnik koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan, rekao je da u nedelju po podne nijedan novi sastanak sa američkom administracijom nije bio zakazan. Ni Bela kuća ni kancelarija Greera nisu odgovorile na zahteve za komentar u danima uoči stupanja na snagu novih Carneyjevih carina.

Varljivi potpis

Carney (61) rekao je da je Bela kuća postavila neprihvatljive zahteve kojima bi bio narušen suverenitet Kanade i ugrožene njene industrije, uključujući proizvođače teških kamiona.

Premijer je takođe kritikovao spremnost Trumpove administracije da raskida ili zanemaruje trgovinske sporazume, poput Sporazuma između SAD, Meksika i Kanade (USMCA). "Shvatili smo da njihova reč nije uklesana u kamenu", rekao je.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani podržavaju Carneyjevu odluku da odustane od pregovora i uzvrati carinama. Anketa koju je prošle nedelje sprovela agencija Nanos Research za Bloomberg News pokazala je da je gotovo tri četvrtine ispitanika ocenilo njegovo vođenje trgovinske politike kao "dobro" ili "veoma dobro".

Iako su pregovori iznenada propali, obe strane su od tada nagovestile da su pojedine sporne tačke u međuvremenu rešene.

Američka strana odbacila je Carneyjevu tvrdnju da su prava frankofonog stanovništva u Kanadi prepreka za postizanje dogovora - pitanje za koje su Kanađani saopštili da je praktično rešeno.

Iako je Carney prošle nedelje u izjavi novinarima nagovestio da su SAD spremne da prošire izuzeće od carina na automobile i na srednja i teška komercijalna vozila, američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan, rekao je da je ta tvrdnja netačna.

Čak i ako neka pitanja i dalje ostanu nerešena, postoje razlozi da se veruje da je u interesu Kanade da pokuša da postigne primirje u trgovinskom sporu i smanji tenzije.

Učinak kanadske ekonomije je neujednačen. Nakon perioda stagnacije, privredni rast se u drugom tromesečju oporavio. Broj zaposlenih ove godine u proseku je povećan za svega 3.400 mesečno. Prema podacima kanadske statističke službe Statistics Canada, stopa otpuštanja je viša u industrijama koje zavise od potražnje iz SAD za izvozom.

Uzvratne carine koje je Kanada uvela mogle bi da pomognu u zaštiti pojedinih domaćih proizvođača, ali će povećati troškove i pogoršati položaj mnogih drugih industrija, navodi se u izveštaju Tonyja Stilla i Michaela Davenporta iz Oxford Economicsa. Oni procenjuju da će kombinovani efekat američkih carina, kanadskih kontramera i povezanih programa savezne pomoći smanjiti privrednu proizvodnju za oko 0,3 odsto u odnosu na osnovnu prognozu.

Ovaj izveštaj uzima u obzir samo dosad najavljene carine, a ne i mogućnost novog zaoštravanja trgovinskog sukoba.

Želja za trajnim dogovorom

Nakon što su pregovori prošlog meseca propali, Trump je najavio da će povećati carine na automobile sa sadašnjih 25 na 50 odsto, kao i da će uvesti carinu od 50 odsto na auto-delove, pri čemu bi obe mere stupile na snagu 1. januara. Međutim, još nije preduzeo formalne korake za njihovo uvođenje i nije jasno da li bi se to moglo smatrati najavljenim odgovorom na Carneyjeve uzvratne carine.

Carney je prošle nedelje rekao da njegova vlada želi trajan dogovor. "Spremni smo da sednemo za pregovarački sto i postignemo dogovor kada Amerikanci budu spremni", rekao je on, ponovivši da neće potpisati ništa što kanadskoj automobilskoj, čeličnoj i aluminijumskoj industriji ne omogućava da ostanu konkurentne.

Predsedavajući Predstavničkog doma Mike Johnson takođe je pozvao na nastavak pregovora.

"Mislim da svi žele da do toga dođe", rekao je Johnson u četvrtak, dan nakon što je Greer informisao republikanske članove Predstavničkog doma. "Potrebno je da Kanada sedne za pregovarački sto, iskreno pristupi pregovorima i radi na rešavanju problema, jer je to veoma važno za obe zemlje. Članovi ovog doma to smatraju važnim, a smatram da tako misli i većina Kanađana."

- U pisanju pomogli Erik Wasson, Mario Baker Ramirez i Mathieu Dion.