text size
Sumorne prognoze da će veštačka inteligencija (AI) izazvati masovni gubitak kancelarijskih poslova nisu se obistinile. Barem ne još. Međutim, postoje dokazi da alati zasnovani na AI-ju, iako stručnjacima pomažu da budu produktivniji, istovremeno otežavaju mladima da na početku karijere steknu ključna znanja i veštine.
Posledice tog raskoraka možda se već vide u naglom širenju trenda "tiho odustajanje" (engl. quiet quitting), odnosno gubitka osećaja povezanosti sa poslom, čak i u zemlji poput Indije, gde mladima nedostaju kvalitetna radna mesta.
Talas emocionalnog udaljavanja od posla zahvatio je kompanije. Prema Gallupovom istraživanju State of the Global Workplace, angažovanost zaposlenih opala je drugu godinu zaredom i 2025. se spustila na najniži nivo od 2020.
Indija prati isti trend: svega 23 odsto zaposlenih oseća istinsku posvećenost poslu. Čak 59 odsto radi tek onoliko koliko je potrebno da zadrži radno mesto, dok su ostali potpuno digli ruke.
Takva nezainteresovanost ima visoku cenu.
Kineska "generacija koja leži" (engl. lying flat), koja odustaje od ekonomske trke i zadovoljava se osrednjim poslovnim uspehom i skromnom potrošnjom, može da se osloni na imovinu roditelja.
Ipak, Indija je mnogo siromašnija, a njena generacija Z, koja broji 400 miliona ljudi, predstavlja poslednju priliku te zemlje da postane prosperitetna pre nego što stanovništvo ostari.
Stopa nezaposlenosti među visokoobrazovanima dostiže čak 40 odsto, a nezadovoljstvo kvalitetom obrazovanja i regularnošću ispita preliva se na ulice kroz takozvane proteste "bubašvaba" (engl. cockroach). Ukoliko i posao koji mlade čeka na kraju duge borbe postane dodatni izvor razočaranja, i privredu i društvo očekuju problemi.
U kojoj meri AI podstiče ovu apatiju? Mogući odgovor treba potražiti u najvećoj indijskoj priči o uspehu u poslednjih četvrt veka - softverskoj industriji.
Udeo poslodavaca koji su želeli da zaposle nove IT kadrove postepeno je rastao pre pojave generativnih modela. Prema polugodišnjem izveštaju o izgledima na tržištu rada kompanije za stručno usavršavanje TeamLease EdTech iz Mumbaja, taj udeo porastao je sa 57 odsto u prvoj polovini 2022. na 67 odsto godinu dana kasnije.
A onda se pojavio ChatGPT. Zbog neizvesnosti u vezi s uticajem automatizacije na ljudski rad, poslodavci su odlučili da sačekaju i posmatraju razvoj situacije, pa je tokom 2024. godine svega 42 do 45 odsto njih bilo zainteresovano za novo zapošljavanje. Taj udeo se početkom 2026. snažno oporavio na 81 odsto, pre nego što je u najnovijem istraživanju pao na 76 odsto.
Namere poslodavaca da zapošljavaju možda su se zasad stabilizovale, ali se vrste poslova koje nude i dalje brzo menjaju. Podaci TeamLeasea pokazuju da je 2022. godine postojala velika tražnja za programerima, analitičarima IT podrške i početnicima u razvoju blokčejn tehnologije.
Do 2025. oglasi za posao već su se usmerili na veštačku inteligenciju. Ove godine najviše se traže kadrovi za razvoj AI aplikacija, na primer za povezivanje kineskog jezičkog modela otvorenih parametara poput Qwena sa postojećim poslovnim procesima, kao što su marketinške kampanje.
Istraživanje je pokazalo i da poslodavci sve češće očekuju osnovno poznavanje AI-ja, čak i na radnim mestima koja nisu specijalizovana za tu tehnologiju.
Poslovni lideri imaju jasan razlog da podstiču njenu upotrebu: zaposleni koji koriste ove alate brže završavaju zadatke, često uz kvalitetnije rezultate. Međutim, iako algoritmi povećavaju efikasnost, da li novozaposlenima omogućavaju da steknu trajno stručno znanje?
Depositphotos
Eksperiment koji su na terenu sproveli David Autor sa Massachusetts Institute of Technologyja i istraživači Googlea daje ozbiljne razloge za sumnju.
Autorov tim omogućio je američkim advokatima specijalizovanim za patente da tokom tri meseca koriste softverskog asistenta za sastavljanje dokumenata. Dok su ga koristili, kvalitet dokumenata se poboljšao.
Međutim, kada su istraživači kasnije proverili kako učesnici bez pomoći softvera obavljaju zadatak van mreže, kako bi utvrdili u kojoj su meri zaista usvojili znanje, napredak su pokazali isključivo iskusniji pravnici. Kod mlađih pravnika nije zabeleženo nikakvo poboljšanje.
"Temeljno stručno znanje možda je preduslov za sticanje trajnih veština kroz rad uz pomoć AI", zaključeno je u radu.
Kada se svi ovi podaci i nalazi sagledaju zajedno, dobija se zabrinjavajuća slika. Inženjeri koji su pre pojave AI-ja stekli sedam do deset godina iskustva u razvoju softvera imaju osnovna stručna znanja. Kompanije će od njih očekivati da upravljaju čitavim grupama AI agenata koji će izvršavati sve složenije zadatke.
Ali dok se oni time bave, ko će biti mentor novozaposlenima i pomoći im da razviju sopstvene veštine?
To nije jedini problem. Kako pokazuje Gallupovo istraživanje, menadžeri imaju najveći uticaj na angažovanost zaposlenih. Međutim, u Indiji se i sami menadžeri osećaju izgubljeno, nezainteresovano ili - i jedno i drugo.
Njihova posvećenost poslu i dalje je veća nego kod zaposlenih bez rukovodećih odgovornosti, ali opada brže.
Prema Gallupovim procenama, razočaranje poslom Indiju već košta 351 milijardu dolara godišnje. Budući da otežava sticanje znanja i veština, AI će gotovo sigurno dodatno povećati te gubitke u produktivnosti.
Indija mora pažljivo da prati ovaj problem. Na sadašnjem nivou razvoja najmnogoljudnija zemlja sveta jednostavno ne može sebi da priušti situaciju u kojoj nezaposleni pripadnici generacije Z glasno zahtevaju život srednje klase, dok se oni koji su već zakoračili na karijernu lestvicu tiho isključuju.
.webp){kind=icon}
