Zaštita od požara za 50 evra godišnje? Šta pokriva osiguranje i kada vas mogu odbiti

Statistika pokazuje da u Srbiji raste interesovanje za osiguranje imovine, posebno za polise koje nekretnine štite od rizika poput požara, udara groma i grada. Posle leta koje su obeležile najpre dugotrajna suša, a zatim i višenedeljni požari, pitanje da li osigurati imovinu postaje sve aktuelnije. Ipak, šta tačno pokriva ovakva polisa, pod kojim uslovima može da se zaključi i, možda najvažnije, da li je moguće osigurati nekretninu kad je rizik već prisutan i kada nisu legalizovane?

 

Suša je ovog leta zadala ozbiljan udarac Srbiji, a požari koji već duže od mesec dana bukte u Deliblatskoj peščari i okolini Kraljeva otvorili su pitanje razmera štete koju iza sebe ostavljaju. Situacija je sada nešto stabilnija, međutim izuzetno jak vetar koji se prognozira za vikend mogao bi da ponovo rasplamsa vatru u Deliblatskoj peščari. Nasuprot tome, požari na Stolovima kod Kraljeva još nisu lokalizovani, kao ni najskoriji požar u okolini Vranja.

Dragan Filipović, direktor Generali Osiguranje Srbija, za Bloomberg Adriju kaže su od 2001. do 2025. godine u Srbiji vremenske nepogode koštale građane između 10 i 12 milijardi evra. "Interesantno je da se 70 odsto tih gubitaka odnosilo na gubitke prouzrokovane sušom. Suše su tehnički usledile svake treće godine i svaki farmer vodi računa o tom podatku. Ostatak čine štete od požara, zemljotresa i poplava." 

"Ovo što se nama sad dešava nije ništa za ono što će se tek dešavati ukoliko ne delujemo preventivno. Samim time, osiguranje predstavlja deo te prevencije. Tokom prethodne dve decenije, cene osiguranja rastu usled povećanja gubitaka i štete, a ako na nekoj teritoriji nema gubitaka i frekventnih nepogoda, cena osiguranja je niža. Svi odgovorni privrednici i pojedinci koji razumeju značaj osiguranja su i osigurani, ali još treba raditi na podizanju svesti o značaju uzimanja polisa", kaže Filipović.            

Šta se dešava sa hranom usled suše u Srbiji Slobodan Bubnjević, fizičar i novinar, za Bloomberg Adria TV kaže da se Srbija sada nalazi u sezoni šumskih požara, a oni već decenijama sasvim prirodna pojava u ovom delu Evrope. "Sa klimatskim promenama se povećava broj požara, a osnovni razlog za to jeste isušivanje zemljišta. Ova pojava je u bilo kakvom ozbiljnom planiranju već uračunata, a ovog leta smo svedočili jednoj pravoj prirodnoj katastrofi koja je izmakla kontroli." Proces obnove teritorije Deliblatske peščare koja sada gori je višegodišnji, možda čak višedecenijski problem.  "Klimatske promene direktno predstavljaju izazov za poljoprivredu. Suše su njihova direktna posledica, a isušivanje tla je praćeno i smanjenjem vodostaja u rekama. Poljoprivreda je kontinuirano pod ozbiljnim izazovima, a požari smanjuju površinu pod vegetacijom. Pošumljavanje je, inače, prirodna brana u isušivanju koja bi podstakla i rast prinosa te požar u Deliblatskoj peščari ima nezamislive razmere uticaja na prirodu i poljoprivredu. Zato će nekome, koga možda ne zanimaju trenutno ovi požari, i te kako zanimati kada cene hrane posledično porastu zbog suša i požara." "Hitna i pametno planirana obnova zemljišta pod požarom je apsolutna nužda. Potrebno je da se u Srbiji potpuno promeni način razmišljanja o požarima, kao i o klimatskim promenama. Za neke pojave smo spremni, a za neke nismo. U pogledu planiranja adaptacije na posledice klimatskih promena, ipak, Srbija zaista zaostaje za regionom i Evropom."

  

Prema zvaničnoj statistici, svega oko 10 odsto građana ima svest da je najbolji vid zaštite imovine od različitih rizika upravo polisa osiguranja, pisala je nedavno Bloomberg Adria.

Filipović naglašava da postoji tendencija povećanja broja osiguranja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. "Interesovanje građana poraste kada svedoče klimatskim nepogodama u blizini, ili u regionu. Tada se raspituju za osiguranja, međutim, čim kriza prestane, prestane i samo interesovanje za kupovinu polise."

"Rast tržišta osiguranja je dvoznak - raste u delu imovinskih osiguranja u privrednom delu, ali građani nemaju razvijenu svest o potrebi osiguranja. Čak oko 90 odsto ljudi živi u svojoj imovini, ali nisu osigurani ne samo od klimatskih nepogoda, već od razbojništva. Svega 15 odsto građana Srbije, takođe, ima životno osiguranje, što je vrlo poražavajuće."

Ove okolnosti, kao i iskustvo ekstremnih padavina i grada koji je pogodio Srbiju u više navrata prethodnih godina otvaraju pitanje koliko se (ne) isplati osiguranje imovine. Milena Trajković iz Generali Osiguranje Srbija za Bloomberg Adriju objasnila je čitav postupak uzimanja polise osiguranja. 

"Proces započinje kontaktiranjem kontakt centra, posetom poslovnice ili kontaktiranjem našeg agenta. U slučaju osiguranja imovine, do određenih građevinskih vrednosti nekretnina dovoljni su samo podaci koje nam dostavlja klijent - podaci o ugovaraču, vlasniku, samom objektu - dok je kod većih građevinskih vrednosti potrebno da naš zaposleni obiđe objekat i fotografiše ga."

Objekat ne mora da bude uknjižen da bi bio osiguran

Na pitanje da li je za osiguranje nekretnine neophodan dokaz o vlasništvu, Trajković kaže da je za ugovaranje polise neophodno da klijent dostavi adresu i kvadraturu osiguranog objekta, kao i podatke o vrsti i nameni objekta. Tačnije, da objasni da li je objekat vikendica ili je stalno nastanjen.

Depositphotos

"Za prijem u osiguranje takođe nije neophodan uslov da objekti budu uknjiženi u bazi Republičkog geodetskog zavoda. Za proces isplate štete jeste neophodan dokaz o vlasništvu, jer se ista isplaćuje isključivo vlasniku. Polisu može ugovoriti lice koje ima interes za osiguranje imovine. Često članovi porodice ugovaraju osiguranje za drugog člana."

"Procedura je sada pojednostavljena u odnosu na pre i većina polisa se može ugovoriti u jednom danu. U slučaju procedure izrade polise domaćinstva, ona može trajati oko 15 minuta, nekada i kraće. Klijent bira način na koji će zaključiti polisu", kaže Trajković.

Može li osiguravajuća kuća da odbije da osigura nekretninu

Na pitanje Bloomberg Adrije postoje li slučajevi kada osiguravajuća kuća može da odbije da osigura određenu imovinu, Trajković kaže da postoje i takve situacije.

"Osiguravajuća kuća može da odbije osiguranje nekog objekta ukoliko je procena preuzimača rizika negativna, najčešće u situacijama kada je ostvarenje pojedinih rizika izvestan događaj. Na primer, retko se radi osiguranje sojenica i objekata na vodi."

Takođe, dodaje ona, osiguravajuća kuća može da odbije da osigura oštećene i neodržavane objekte.

"Nekada građani kao razlog zašto nemaju polisu osiguranja navode cenu, nekada loša iskustva sa isplatom štete pojedinih osiguravajućih kompanija, mada je u najvećem broju slučajeva u pitanju nerazumevanje uslova osiguranja koje onda prouzrokuje nezadovoljstvo", kaže ona.

- Uz pomoć Milice Alimpić.