text size
U Sjedinjenim Američkim Državama, veliki osiguravači počeli su da iz standardnih polisa komercijalne opšte odgovornosti izuzimaju deo šteta povezanih sa generativnom veštačkom inteligencijom. Prema pisanju The Informationa, Berkshire Hathaway, Chubb i Travelers, jedne od najvećih osiguravajućih kuća u SAD, tražili su od državnih regulatora odobrenje za takva izuzeća, a odobreno je više od 80 odsto zahteva.
ISO (Insurance Services Office - telo koje razvija standardne obrasce polisa za osiguranje) uveo je novo izuzeće za CGL (Commercial General Liability - komercijalna opšta odgovornost). To osiguravačima omogućava da iz polise uklone pokriće za telesne povrede, štetu na imovini i povrede prava u oglašavanju, ako su povezane sa generativnom veštačkom inteligencijom.
Zanimljivo je da osiguravači sve više uvode veštačku inteligenciju u sopstveni posao. Koriste je za procenu rizika, obradu odštetnih zahteva, otkrivanje prevara i automatizaciju internih procesa. Pritisak dolazi i iz reosiguranja, gde se AI rizik tretira kao nova kategorija izloženosti koja mora posebno da se proceni, ograniči i naplati.
Veštačka inteligencija je dobrodošla kada smanjuje troškove i ubrzava rad osiguravača. Kada ista tehnologija napravi grešku kod klijenta, rizik se prebacuje iz standardne polise u poseban problem odgovornosti.
Kako veštačka inteligencija menja posao osiguravača
Capgemini Research Institute je u maju 2026. objavio izveštaj koji pokazuje da se osiguravajuće tržište već podelilo: samo deset odsto osiguravača uspešno je proširilo primenu veštačke inteligencije, i ta grupa beleži do 21 odsto veći rast prihoda i oko 51 odsto veći rast cene akcija u periodu od tri godine.
Većina industrije još nije na tom nivou, i isti izveštaj pokazuje da 42 odsto osiguravača uopšte ne prati metrike za veštačku inteligenciju, dok je 60 odsto i dalje u fazi istraživanja ili testiranja.
Izuzeća koja uvode Berkshire Hathaway, Chubb i Travelers pokazuju da industrija još nema jasan okvir za odgovornost kada algoritam pogreši. Taj oportunitet na tržištu već pokušavaju da popune novi igrači. Corgi, kompanija koju podržava Y Combinator, nudi pokriće za AI greške, sajber-rizike povezane sa podacima za treniranje i štetu koju mogu da izazovu AI sistemi. Armilla takođe razvija polise koje pokrivaju pravne troškove i odštetu ako kompanija bude tužena zbog lošeg rada AI alata.
Luka Prelević iz Hellas Directa, grčkog osiguravača koji poslovanje od početka zasniva na AI-ju, kaže za Bloomberg Adriju da se razlika između digitalnih i tradicionalnih osiguravača najjasnije vidi u cenovnom sistemu: "Razlike između nas i sličnih digitalnih igrača u odnosu na tradicionalne osiguravače najviše se vide u broju faktora koje koristimo u cenovnim modelima, brzini testiranja i primeni promena u ceni, kao i mogućnosti mikrosegmentiranja tržišta, što nam omogućava jači i brži pristup našim korisnicima."
Od Zagreba do Novog Sada: region pravi osiguranje koje stari modeli teško prate
Dok veliki osiguravači uvode izuzeća za AI rizike, kompanije iz regiona pokazuju da se prava promena dešava u načinu na koji se rizik meri. Ominimo Insurance, koji vodi Dušan Komar iz Srbije, za godinu dana je prodao više od 300.000 polisa auto-osiguranja u Mađarskoj i dostigao vrednost od 200 miliona evra. Zurich Insurance Group uložio je 10 miliona evra za pet odsto kompanije i sa Ominimom ugovorio širenje na evropska tržišta, počevši od Poljske.
Drugi primer dolazi iz Zagreba. Hrvatski Amodo je još 2013. počeo da gradi platformu za osiguranje zasnovano na ponašanju vozača, a 2023. ga je preuzeo američki Cambridge Mobile Telematics, jedan od najvećih igrača u telematici. Tim iz Zagreba danas je deo sistema koji radi u 25 zemalja i podržava više od 95 aktivnih programa za osiguravače, proizvođače automobila i logističke kompanije.
Ominimo i Amodo pokazuju dve strane iste promene. Ominimo pokušava da preciznije proceni rizik pre nego što se polisa proda, dok Amodo menja način na koji se polisa definiše posle prodaje: cena ne zavisi samo od kategorije vozača, već i od toga kako se stvarno vozi. To je suština nove faze osiguranja. Više podataka znači bolju cenu, ali i veću odgovornost za odluke koje donosi algoritam.
Za region, Luka Prelević iz Hellas Directa, koji razmatra ulazak na balkansko tržište, pravi jasnu regulatornu razliku: "Hrvatsko i slovenačko tržište je dosta harmonizovano sa EU, dok srpsko i ostala tržišta imaju regulisane cene, na fizičkom papiru, pa je teže napraviti pravi digitalni pomak." Zbog toga će digitalni modeli osiguranja lakše napredovati tamo gde regulativa dozvoljava brže testiranje cena, proizvoda i kanala prodaje. Tamo gde se polise i dalje oslanjaju na papir i regulisane tarife, veštačka inteligencija može da pomogne u pozadini, ali teško može da promeni ceo poslovni model.
Ko plaća kada veštačka inteligencija pogreši
Za kompanije u regionu ova tema nije daleka američka debata. Svaka firma koja koristi AI agente za komunikaciju sa klijentima, automatsko odobravanje zahteva, preporuke u prodaji ili kadrovske odluke već ulazi u zonu rizika koju standardna polisa odgovornosti možda ne pokriva.
Veštačka inteligencija će pogrešiti. Problem je u tome ko plaća posledicu te greške. Pravna odgovornost trenutno je siva zona u kojoj se teret štete prebacuje između kompanije koja koristi alat, dobavljača softvera i osiguravača, dok sudski presedani tek treba da definišu granice krivice. Dok se taj okvir ne razjasni, osiguravači će pokušavati da AI rizik izdvoje iz standardnih ugovora i naplate ga posebno.
Zato kompanije ne bi trebalo da čekaju prvi spor.
Osiguravači ne beže od veštačke inteligencije. Beže od neograničene odgovornosti za tehnologiju čiji pravni okvir još nije dovoljno jasan. Za kompanije koje već koriste AI, ovo je jasan signal za reviziju polisa, ugovora sa dobavljačima i internih pravila pre nego što šteta nastane.
.webp){kind=icon}
