Koliko još Kina može sebi da priušti jeftinu veštačku inteligenciju

Čini se da je izuzetno jeftina kineska veštačka inteligencija (AI) velika pretnja ionako krhkoj ekonomici Silicijumske doline. Međutim, isti rat cenama postaje podjednako rizičan i za kineski AI sektor.

Nakon što je upozorio korisnike da očekuju značajno poskupljenje njegovih usluga, DeepSeek je u četvrtak predstavio nove cene za najnovije modele V4-Pro i V4-Flash. Nova struktura, koja razlikuje periode najvećeg i manjeg opterećenja, donosi oštar rast cena, pri čemu su neke naknade višestruko više nego ranije.

Da li ovo poskupljenje znači da brutalna trka u obaranju cena konačno popušta? Verovatno ne.

Kineske kompanije već više od godinu i po dana dokazuju da mogu da razvijaju najnaprednije AI modele. Teži deo bio je pronaći način da kompanije i korisnici za njih zaista i plate. U Kini je sada u ponudi gotovo 1.000 velikih jezičkih modela, primećuje Robert Lea iz Bloomberg Intelligencea, a mnogi od njih međusobno se nadmeću niskim cenama tokena. Zbog toga je izuzetno teško izgraditi održivu konkurentsku prednost.

Poskupljenje DeepSeeka jeste pozitivan signal, ali teško da će preokrenuti trend. Iako kompanija podiže cene pristupa preko interfejsa za programiranje aplikacija (API), koji kompanijama omogućava da AI modelima pristupaju kroz sopstveni softver, one su i dalje relativno niske u poređenju sa globalnim standardima - i ni izbliza ne garantuju održiv put ka profitabilnosti. Ponovno uvođenje viših cena u periodima najvećeg opterećenja takođe ukazuje na to da laboratorija iz Hangdžoua možda pokušava da upravlja računarskim kapacitetima u trenucima velike potražnje.

Bloomberg

Van perioda najvećeg opterećenja, DeepSeek sada za model V4 Flash naplaćuje 0,22 dolara za milion ulaznih tokena i 0,66 dolara za milion izlaznih tokena. U periodima najveće potražnje te cene se udvostručuju. Ranije je naplaćivao 0,14 dolara za milion ulaznih i 0,28 dolara za milion izlaznih tokena.

Poređenja radi, Anthropic PBC za svoj najnapredniji model naplaćuje 10, odnosno 50 dolara za istu količinu jedinica koje AI modeli koriste za obradu podataka. Međutim, trenutak za poskupljenje nije povoljan. Niz novih modela predstavljenih poslednjih meseci korisnicima pruža mnogo alternativa ukoliko procene da je DeepSeek otišao predaleko sa cenama.

Ako kompanije teško mogu da povećaju cene, a da pritom ne izgube korisnike, šta im onda preostaje?

Računicu dodatno komplikuje činjenica da otvoreni modeli praktično besplatno daju pristup načinu na koji funkcionišu. Takav pristup ima podršku kineske vlade, pa će kompanijama biti teško da krenu drugim putem, čak i kada bi to imalo više poslovnog smisla. Zbog toga su primorane da traže kreativnija rešenja.

Moonshot iz Pekinga privukao je globalnu pažnju kada je prošlog meseca predstavio svoj veliki model Kimi K3. Po kineskim standardima, API pristup ovom otvorenom modelu već je bio relativno skup - tri dolara za milion ulaznih i 15 dolara za milion izlaznih tokena. Međutim, u uslovima licenciranja nalazi se zanimljiva odredba: kompanije koje nude Kimi K3 kao uslugu i za 12 meseci ostvare više od 20 miliona dolara prihoda moraju da sklope komercijalni ugovor sa Moonshotom. Detalji o tome kako bi takva podela prihoda izgledala nisu javno objavljeni.

Međutim, Alibaba Group Holding Ltd. navodno razmatra sličan aranžman za svoj model Qwen 3.8 Max, izvestio je Reuters prošle nedelje, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima kompanije.

Bloomberg

To je inventivan pokušaj da se naplati deo vrednosti koju model stvara, a da osnovna tehnologija istovremeno ostane otvorena. Ujedno pokazuje koliko je teško pronaći način za monetizaciju bez jednostavnog povećanja cene pristupa. Ipak, podelu prihoda možda će biti teže sprovesti nego obično poskupljenje. Rizik je da programeri jednostavno odu, naročito ako kompanije ne uspeju dovoljno čvrsto da ih vežu za svoje ekosisteme kako bi prelazak kod konkurencije bio previše komplikovan. Drugim rečima, rat cenama možda se ne završava - već samo postaje složeniji.

Sve to otvara fundamentalnije pitanje: šta ovde, zapravo, ima vrednost? Da li su to sami AI modeli ili sve ono što ih okružuje i što se na njima gradi? Ako moćni sistemi nastave da se šire, a tokeni postanu međusobno zamenljivi, inteligencija bi mogla da postane široko dostupna pre nego što kompanije koje je prodaju shvate kako da na njoj zarade.

U takvom scenariju vrednost se seli na druga mesta - ka čipovima i hardveru, pružaocima usluga u klaudu, odnosima sa klijentima i aplikacijama koje korisnike vezuju za određene načine rada. Za proizvođače modela koji troše ogromne iznose na razvoj sve većih sistema, to predstavlja mnogo veću pretnju od same jeftine konkurencije.

U međuvremenu, rat cenama postaje globalan.

OpenAI je prošlog meseca snizio cene pojedinih modela iz porodice GPT-5.6 za oko 80 odsto, iste nedelje kada je Moonshot otvorio API pristup modelu Kimi K3. Uspon jeftinih kineskih modela podstakao je i tehnološke gigante, uključujući Nvidiju i Metu, da intenzivno ulažu u jeftinije, otvorene američke alternative. Time se pritisak vraća na Kinu, koja mora da nastavi da se takmiči izuzetno niskim cenama.

Kompanije možda računaju na to da će im veća ulaganja u razvoj naprednijih mogućnosti omogućiti da naplaćuju više, ali korisnici možda izvlače drugačiji zaključak. Svaka nova generacija modela postaje bolja, dok prethodne postaju jeftinije. Pritom, poslovnim korisnicima za rutinske zadatke nije nužno potreban najmoćniji model, kao što ni svakom putniku na posao nije potreban bolid Formule 1.

Gde onda zapravo završava ekonomska korist? Procene ukazuju da je približno trećina do polovine ukupne upotrebe tokena - odnosno onoga što kompanije zaista plaćaju - povezana sa razvojem softvera, jednom od najjasnijih oblasti u kojima primena AI-ja već stvara konkretnu vrednost.

Ako se taj trend nastavi, među onima koji posredno plaćaju cenu sve jeftinije inteligencije mogli bi da budu upravo programeri koji ostaju bez posla jer njihov rad ta tehnologija zamenjuje.