Dajte krv, kupite obveznice - kako Rumunija privlači investitore

Kada Ionut Nedelea daje krv, prija mu pomisao da pomaže sunarodniku kojem je krv potrebna. Ipak, prija mu i to što za to dobija nešto novca.

 

Nekoliko puta godišnje, Nedelea, 46-godišnji projektni menadžer, strpljivo satima čeka u redu u zapuštenoj ustanovi u centru Bukurešta da mu medicinska sestra uzme krv. Kasnije se uloguje na svoj brokerski račun i postavlja potvrdu o dobrovoljnom davanju krvi kako bi preuzeo finansijsku nagradu: mogućnost da kupi rumunske državne obveznice sa kamatama većim od sedam odsto. To je pun procentni poen više od prinosa koji je dostupan većini malih investitora.

"Možete izgubiti pola dana samo na davanje krvi", rekao je Nedelea. "Ali to se očigledno isplati."

Program "krv za obveznice" jedan je od najneobičnijih načina finansiranja javnog duga u svetu. Za Rumuniju, međutim, funkcioniše - istovremeno pomaže u rešavanju hronične nestašice krvi i obezbeđuje preko potreban novac za pokrivanje velikog budžetskog deficita. Od početka 2025. godine kroz taj program prikupljeno je oko 2,8 milijardi leja (604 miliona dolara), od desetina hiljada individualnih investitora.

Rumunija je deo globalnog trenda u kojem kreatori politika pokušavaju da ubede građane da pomognu u finansiranju javne potrošnje. Od Italije do Japana i Brazila, vlasti eksperimentišu sa novim načinima da vodoinstalatere, mehaničare i nastavnike privuku kupovini državnih obveznica. Kako je javni dug poslednjih godina naglo porastao u velikom delu sveta, potreba za tim postaje sve veća. U današnjoj Rumuniji, program namenjen malim investitorima, uključujući i zamenu krvi za obveznice, obezbeđuje gotovo petinu ukupnih potreba države za zaduživanjem.

"Svaki doprinos je važan", rekao je Moritz Kraemer, glavni ekonomista nemačke banke Landesbank Baden-Wuerttemberg i bivši direktor za kreditne rejtinge u S&P Globalu. "Vlade pokušavaju da prikupe svaki kredit do kojeg mogu da dođu."

Privlačnost ove pojave delom proizlazi iz ponašanja malih investitora. Oni uglavnom kupuju obveznice i drže ih, za razliku od hedž-fondova i stranih institucija koje u periodima turbulencija mogu brzo da povuku novac. Istovremeno, više kamatne stope učinile su obveznice privlačnijim običnim štedišama.

Bloomberg

Domaćinstva su 2024. godine držala 11 odsto državnog duga u zemljama koje prati Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što je više nego dvostruko u odnosu na njihov udeo 2021. godine. Šest zemalja je do oktobra 2025. godine izdalo nove hartije od vrednosti namenjene malim investitorima, dok je još šest planiralo da učini isto.

U Japanu prodaja obveznica cveta jer građani tragaju za najvišim prinosima u poslednjih nekoliko decenija. Od aprila do septembra prodato je rekordnih 5,14 biliona jena (33 milijarde dolara) obveznica malim investitorima, što je 84 odsto više nego godinu dana ranije.

Bloomberg

Japan već decenijama prodaje obveznice građanima i koristi crtane likove, poput jednog pod nazivom Kokusai-sensei, odnosno "Profesor državnih obveznica", kako bi podstakao prodaju. U avgustu je pokrenuta nova marketinška kampanja koja ulaganja predstavlja kao "plus za sve". Vlasti takođe razmatraju mogućnost da obveznice uključe u račune oslobođene poreza, a mogle bi i da smanje porez na nasleđe za takvu imovinu.

Ipak, pridobijanje domaćinstava ima svoju cenu, posebno ako ministarstva finansija moraju da ponude poreske olakšice ili veće prinose kako bi privukla kupce. Skeptici tvrde da su u većini zemalja iznosi koje građani ulažu premali da bi značajnije uticali na smanjenje deficita. Vlade takođe moraju da imaju u vidu da uspešni programi prodaje obveznica povlače novac sa štednih računa građana, što može stvoriti rizike za banke, a u nekim slučajevima i za finansijsku stabilnost.

Bloomberg

"Ne čini mi se da se to isplati", rekao je Sunil Krishnan, šef odeljenja za multi-asset ulaganja u kompaniji Aviva Investors. "To više nije jeftin izvor finansiranja."

Rumunija je prošle godine imala najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, ali šef Trezora Stefan Nanu smatra da društvene koristi opravdavaju dodatni trošak obveznica koje se dobijaju za davanje krvi. Program je počeo 2023. godine kao kampanja sa popularnom rok radio-stanicom, a nema troškove marketinga i dobija besplatan televizijski prostor za oglašavanje, dodao je.

"Naš cilj nije da neke ljude učinimo bogatima, već da podržimo davanje krvi", rekao je Nanu u intervjuu.

Laviniu Beze, predsednik rumunskog udruženja malih trgovaca, jedan je od onih koji su se odazvali pozivu. Krv daje četiri puta godišnje kako bi kupio što više obveznica, koje sada čine 40 odsto njegovog portfelja.

"Trgovanje mi je u krvi", rekao je. "Kao investitor, čak i ako dobijate jedan procentni poen više, naravno da to morate da iskoristite."