Požari prete Srbiji, ali samo svaki deseti građanin ima osiguranje - koje su posledice?

Suša je ovog leta zadala ozbiljan udarac Srbiji, a požari koji već mesec dana bukte u Deliblatskoj peščari i okolini Kraljeva otvorili su pitanje razmera štete koju iza sebe ostavljaju. Dok se vatra još nije potpuno smirila, građani, ekolozi, agronomi i institucije pokušavaju da sagledaju šta je izgorelo, kolike su posledice i koliko će Srbiju koštati ovogodišnja vatrena stihija.

 

Požar u Deliblatskoj peščari, poznatoj po peskovitom terenu, počeo je krajem jula, dok je vatra na Stolovima kod Kraljeva izbila nešto kasnije. U trenutku pisanja teksta situacija u Deliblatu, u mestu Šušara, znatno je stabilnija nego prethodnih dana, dok na Stolovima požar još nije pod kontrolom. Srednjevekovna tvrđava Maglič i Ibarska magistrala nisu ugroženi.

Prve procene o razmerama požara u Deliblatskoj peščari govore da je vatra zahvatila više od 10.000 hektara. Inače, reč je o najvećoj evropskoj kontinentalnoj peščari u kojoj ima blizu 1.000 biljnih vrsta, navodi se na sajtu rezervata Deliblatske peščare, dok više od polovine površine danas obrastaju sađene šume bagrema, crnog i belog bora.

Reč je o, takođe, staništu orla krstaša, stepskog sokola, tekunica, slepog kučeta i stepskog skočimiša. U šumskim staništima ima i vukova, jelena, srna i divljih svinja. Vodeni ekosistemi obale i ada Dunava predstavljaju gnezdilišta ptica močvarica i privremena obitavališta ptica selica, navodi se, dok je površina nezaleđenog Dunava masovno zimovalište divljih pataka i gusaka.

Međutim, iako je vatra zahvatila značajni deo ove peščare, to ne znači da je čitava ta površina izgorela, već da je reč o ukupnom prostoru koji je požar zahvatio, navodi se na sajtu Klima 101, projektu čiji je cilj edukacija stanovništva o klimatskim promenama.

 

 

 

Procena štete zasad nemoguća

Zato se postavlja pitanje kakve posledice ovi požari mogu da imaju po prirodu i građane. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže za Bloomberg Adriju da se o proceni štete još ne može govoriti. "Požari nisu potpuno ugašeni, tako da je nemoguće da procenitelji obiđu teren i urade svoj posao."

"Što se tiče prava na naknadu štete od osiguravajućeg društva, to pravo mogu da ostvare svi koji su svoju imovinu - kuće, vikendice, imanje, automobili - zaštitili od požara. Svi vlasnici polisa mogu da se jave osiguravajućem društvu čiju polisu poseduju i da dogovore izlazaka procenitelja na teren."

Depositphotos

Ostali, dodaje Ćirić, odnosno oni koji nemaju polisu osiguranja od požara, mogu da očekuju eventualno pomoć države ili prijatelja, ali je pitanje da li će ta pomoć potpuno nadoknaditi štetu. "Ovo važi za one koji su unapred razmišljali o opasnosti od požara i već poseduju polisu osiguranja. Oni koji bi sada da je kupe, ne mogu da imovinu zaštite na ovaj način, jer je osigurani slučaj već nastupio. Mogu je kupiti za neki budući period."

Požari sve veći rizik za Srbiju, a osigurano tek 10 odsto građana

Inače, požari nisu samo posledica paljenja, već i vremenskih uslova koji omogućuju njihovo nekontrolisano širenje, sprečavaju suzbijanje i povećavaju rizik da oni postanu "ekstremni". Preciznije, nastaju požari koje je jednostavno nemoguće ugasiti. "Upravo ti vremenski uslovi postaju sve ekstremniji usled klimatskih promena: temperature su više, toplotni talasi i suše češći i intenzivniji, a sa njima raste i rizik od pojave šumskih požara", navodi se na Klima 101.

"U budućnosti, taj rizik će nastaviti da raste. Novi uslovi traže i nove metode borbe, a najbolji odgovor su savremene metode prevencije: od pažljive sadnje i nege naših šuma, do posebnih mera kao što je preventivno spaljivanje", navodi se.

S tim u vezi, paradoksalno je da svega oko 10 odsto građana ima svest da je najbolji vid zaštite imovine od različitih rizika upravo polisa osiguranja, kaže Ćirić za Bloomberg Adriju.

"Toliko građana Srbije u ovom trenutku ima polisu koja njihove nekretnine štiti od požara, udara groma ili grada, što je jedinstvena polisa. To je izuzetno malo, s obzirom na to da smo okruženi rizicima i da sada govorimo o požarima, a u nekom ranije periodu govorili smo o poplavama ili olujama."

Cena ne može da bude argument, dodaje on, jer govorimo o polisi koja košta od jednog evra po kvadratu. "Dakle, za nekretninu od 100 kvadrata, potrebno je da vam je oko 100 evra za godinu dana. Visina naknade štete zavisi od osigurane sume, vrednosti objekta koji je pretrpeo štetu - građevinske vrednosti objekta - i stepena oštećenja."

Statistika pokazuje da raste interesovanje za polisama u trenutku kada dođe do ostvarenja nekog rizika, kaže Ćirić, ali se sve vrlo brzo vrati na staro. "U svetu, ovi procenti idu preko 50, pa i znatno više."

Srbija mora na vreme da prepozna rizike

Iako se učestalost rizika od čestih požara u budućnosti povećava, Srbija mora sistemski da poradi na tome da na vreme prepozna rizike i da obezbedi dovoljne kapacitete za pravovremeno reagovanje, pisala je Bloomberg Adria.

Depositphotos

Nažalost, teren često nije saveznik. Nedostatak lokalnih puteva i nepostojanje pristupa vatrogasnih jedinica mnogim šumskim predelima znatno usporavaju intervencije. U ruralnim i planinskim krajevima, gde se požari najčešće javljaju, često nije moguće ni fizički prići vatri pre nego što se ona proširi. Infrastruktura u tim zonama, posebno električne instalacije, napušteni objekti i stari dalekovodi, dodatno povećava rizik.

Požari tokom leta nisu retkost, ali njihovo širenje ovom brzinom dosad nije zabeleženo. Mnogo požara buknulo je i 2007. godine. Tada je izbilo 358 požara, a izgorelo je više od 9.000 hektara šume. I 2012. je usled visokih temperatura došlo do masovnih požara u Srbiji, posebno oko Prijepolja i Čačka, kada je izgorelo oko 10.000 hektara šuma.