Rizici od požara će biti sve veći, a Srbija mora bolje da se pripremi

Dok su temperature prethodnih dana dostizale ekstremne vrednosti, a nebo nad Srbijom bilo bez padavina danima, više od 600 požara zabeleženo je početkom ove nedelje u različitim delovima zemlje. Alarmantna učestalost i brzina širenja vatre ponovo su otvorile pitanje spremnosti Srbije da odgovori na vanredne situacije koje će, kako upozoravaju stručnjaci, u budućnosti postajati sve češće.

Vatra je gutala sve pred sobom u okolini Kragujevca, Prokuplja, na planini Tari, kao i u Boru, Čačku, Gornjem Milanovacu, Kuršumliji, Valjevu, Kniću, Velikom Gradištu, Bujanovacu... Požari su gotovo svuda lokalizovani, u njihovom gašenju učestvovalo je oko tri hiljade ljudi i više od 700 vatrogasnih vozila. Kiša koja je padala dodatno je pomogla da se situacija stabilizuje.

Ono što se ovih dana dogodilo može se smatrati prvim ozbiljnim signalom nove realnosti koju sa sobom donose klimatske promene. U kombinaciji sa ljudskim faktorom efekat je bio poguban. Pored vremenskih prilika, visokih temperatura i vetra, koji su doprineli da se požari prošire ekstremno velikom brzinom, veliki broj požara izazvan je ljudskim faktorima, kaže ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

"Znači, neodgovornim ponašanjem prema prirodi, paljenjem strnjika, kako se to kaže u poljoprivrednom rečniku. Mi smo upozoravali više puta. Isto tako, vetar je bio takav da su elektrovodovi bili ponekad uzrok požara", rekao je Dačić za RTS.

BETAPHOTO/MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, SUMARSTVA I VODOPRIVREDE

 

Prema rečima Ane Vuković Vimić, profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ovo se desilo zbog vremenskih uslova i terena koji pogoduju za izbijanje i širenje požara, a sve to u kombinaciji sa nemarom i nepripremljenošću naroda na vanrednu situaciju.

"Takvi povoljni uslovi za požare će se definitivno usled klimatskih promena povećavati po trajanju i intenzitetu u našoj zemlji. Mi smo trenutno, gledano prema Fire Weather Indexu, koji se koristi za određivanje rizika od požara u odnosu na meteorološke uslove, jedan mesec godišnje na prelazu između umerenog i visokog rizika od uslova za požare, ali do sredine veka taj rizik biće veći i bićemo tri meseca u visokom riziku", objašnjava Vuković Vimić.

Srbija mora na vreme da prepozna rizike

Iako se učestalost rizika od čestih požara u budućnosti povećava, Srbija mora sistemski da poradi na tome da na vreme prepozna rizike i da obezbedi dovoljne kapacitete za pravovremeno reagovanje.

"Najvažnije je da se ovi klimatski rizici prepoznaju u izradi plana spašavanja i metodologiji procene rizika koju koristi MUP Srbije. Druga stvar je da Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) ojača svoje kapacitete da može da prognozira mogućnost požara ranije i onda javi Sektoru za vanredne situacije i da oni budu spremni da na vreme reaguju. Znači, neophodno je ulaganje u ljude i opremu. I ne samo zbog požara već i zbog drugih prirodnih katastofa, kao što su poplave i sve češće oluje", objašnjava profesorka.

Nažalost, teren često nije saveznik. Nedostatak lokalnih puteva i nepostojanje pristupa vatrogasnih jedinica mnogim šumskim predelima značajno usporavaju intervencije. U ruralnim i planinskim krajevima, gde se požari najčešće javljaju, često nije moguće ni fizički prići vatri pre nego što se ona proširi. Infrastruktura u tim zonama, posebno električne instalacije, napušteni objekti i stari dalekovodi, dodatno povećava rizik.

Beta/Saša Đorđević

 

Vuković Vimić ukazuje i na činjenicu da se uz visoke temperature beleži i povećana električna aktivnost u atmosferi, što znači da, kada dođe do nevremena, munje mogu izazvati požar koji danima ostane neprimećen. Kada se vatra jednom pojavi, vetar lako prenosi zapaljene čestice na desetine metara dalje, a požar se širi nezaustavljivo. Zato je reakcija u ranim fazama ključna kako bi se što lakše izborili sa vatrenom stihijom.

Država izdvojila tri miliona evra za pomoć

U toku je procena štete koja je nastala, i koja će se, po svemu sudeći, meriti milionima dinara. Prema nezvaničnim informacijama, za dva dana izgorelo je nekoliko stotina objekata, ali i više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Vlada Srbije je na sednici održanoj u sredu izdvojila dodatni novaac iz tekuće budžetske rezerve kako bi se pomoglo najugroženijima u požarima. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog izdvojeno je 350 miliona dinara, odnosno tri miliona evra.

"Odmah smo formirali i Komisiju za sanaciju šteta nastalih zbog požara, koja je danas imala prvi sastanak, a čiji zadatak će između ostalog biti da prikuplja podatke o šteti", rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija od srede.

U saopštenju se ističe, i da će oštećeni sugrađani u najkraćem roku dobiti novac za obnovu svojih domaćinstava, kao i za sanaciju štete u poljoprivredi i stočnom fondu.

Kako je navelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na gašenju požara bile su angažovane sve raspoložive ljudske i tehničke snage Sektora za vanredne situacije, kao i Helikopterska jedinica. U gašenju požara učestvovala je i Vojska Srbije, koja je angažovala helikopter, vatrogasna vozila i auto-cisterne za vodu. Na sreću, u požarima nije bilo stradalih, ali su povređena dva vatrogasca-spasioca i još četiri osobe. 

Požari tokom leta nisu retkost, ali njihovo širenje ovom brzinom dosad nije zabeleženo. Mnogo požara buknulo je i 2007. godine. Tada je izbilo 358 požara, a izgorelo je više od 9.000 hektara šume. I 2012. je usled visokih temperatura došlo do masovnih požara u Srbiji, posebno oko Prijepolja i Čačka, tada je izgorelo oko 10.000 hektara šuma.

Beta/Saša Đorđević

 

Pakleno i u Evropi

Ovo leto pakleno je i u Evropi, maj je bio bez padavina, a zabeležene su ekstremne temperature u mnogim zemljama. U Grčkoj je u sredu uveče izbio veliki požar na Tasosu, u oblasti Glikada, a brojni turisti su evakuisani. Grčka se borila sa požarima i početkom ovog meseca. Vatra se širila Kritom, a i u području oko Atine. I u Turskoj je, prema pisanju Bloomberga, krajem juna i početkom jula izbilo više od 600 požara, u kojima su dve osobe poginule. Najugroženije su bile oblasti u Izmiru i južnom gradu Hataju.

Ni region nije izuzetak. Više požara zabeležno je i u Makedoniji, a prema pisanju makedonske agencije MIA, Centar za upravljanje krizama (CMC) saopštio je da je do 19 časova u utorak u zemlji registrovano ukupno 23 požara, a makedonska vlada je u utorak proglasila vanredno stanje u trajanju od 30 dana zbog širenja požara širom zemlje.

Klimatske promene zagrevaju Evropu dvostruko brže od svetskog proseka još od 1980-ih i sve češće dolazi do intenzivnih i učestalih toplotnih talasa. Ovakve vremenske prilike ugrožavaju zdravlje miliona ljudi, opterećuju elektroenergetske sisteme i remete saobraćaj i poslovanje.

Profesorka Vuković Vimić navodi da Evropska unija već sada razvija strategije visokog nivoa pripravnosti, kojima se predviđa da svaka država članica mora imati sistem koji 72 sata pre očekivane katastrofe, bilo da je reč o poplavama, požarima, klizištima ili toplotnim talasima, može staviti u stanje pune pripravnosti sve ključne sektore, kako bi se delovalo na vreme.

Zato je važno i u Srbiji napraviti sistem koji će moći da odgovori na ovakve situacije, jer će u suprotnom, svaki naredni talas suše i toplote biti sve opasniji po prirodu, ekonomiju i živote ljudi.