Crni petak u Srbiji obojen iluzijom, lažnim popustima i manipulacijom

Interesovanje Amerikanaca za Crni petak (Black Friday) i Sajber ponedeljak (Cyber Monday) vidno opada - čak 36 odsto potrošača kaže da ih ove rasprodaje sve manje privlače, dok tek 11 odsto oseća veći entuzijazam, pokazuju najnoviji podaci YouGova. Inflacija, pritisak na lične budžete i pretrpanost tržišta stalnim akcijama - potkopali su "specijalan status" koji je Crni petak nekada uživao. Ako je takvo stanje u kolevci Crnog petka, poznatoj po popustima do čak 90 odsto - što je u Srbiji dan-danas nedosanjan san, čemu onda mogu da se nadaju domaći trgovci i kupci?

Ne postoje javno dostupni, pouzdani statistički podaci koji bi precizno merili koliko je ljudi u Srbiji i dalje zainteresovano za Crni petak: koliko njih ide u radnje, prati onlajn ponude i, realno, kupuje. Ali ono što znamo jesu kontinuirani porast onlajn trgovine, rasprodaje tokom cele godine i, nažalost, učestalost prevara trgovaca i marketinških trikova.

Kada je prodaja "razvučena", specifični dan gubi ekskluzivnost - što je upravo slučaj sa Crnim petkom. Osim toga, faktori koji kupce čine skeptičnim su manipulacije cenama, neujednačena ponuda i razočaravajuće uštede. Sociološki i fenomenološki gledano, Crni petak više nije spektakl, a impulsivne kupovine postaju ređe, jer se manje naseda na "već viđene" trikove. Poput kratke basne o dečaku koji je vikao "vuk, vuk" i zbog svog laganja ostao bez ovaca, tako i trgovci zbog bledunjavih i neretko lažno deklarisanih popusta - na Crni petak ostaju bez dobrog dela kupaca.

Da bismo bolje razumeli zašto Crni petak gubi poentu, potrebno je odvojiti širu tržišnu dinamiku od konkretnih taktika trgovaca - šta je posledica promenjenih potrošačkih navika i ekonomske realnosti, a šta je rezultat marketinških trikova koji veštački stvaraju osećaj hitnosti i vrednosti. S jedne strane, ljudi više štede zbog produžene krize (od 2020), inflacije i neizvesnosti na tržištu rada, a na drugom frontu je šarena laža koja se nudi.

Ni SAD nisu što su bile - Njujork, novembar 2025, popust do svega 50 odsto / Bloomberg

 

Marketinška iluzija popusta

Na srpskom tržištu je već godinama prisutan obrazac po kojem trgovci podignu cene uoči promotivnih perioda, a zatim objave sniženje koje izgleda impresivno samo u odnosu na tu veštački uvećanu cenu. To znači da se isti ili slični popusti mogu naći i tokom standardnih sezonskih rasprodaja ili na kraju modnih pikova, kada cene svakako padaju zbog novih kolekcija.

U praksi, razlika između Crnog petka i kraja sezone najviše je primetna u dobro upakovanoj marketinškoj ambalaži koju čine privlačni vizuali i boje, bombastične poruke (npr, "do isteka zaliha"), odbrojavanja, pseudopreporuke (npr. "najprodavanije", "poslednja tri na stanju"), agresivne njuzleter kampanje i puš-notifikacije, isticanje nerealno visokih "starih" cena.

Trgovci koriste više taktika koje pojačavaju utisak da ste dobro prošli u kupovini, i to najčešće rade kroz privremeno podizanje cena, selektivno snižavanje pojedinačnih modela (ne cele kategorije), ograničene serije "akcijskih" artikala i promocije koje mogu trajati mesecima, ali su reklamirane kao "jedan dan". Uz to ide i psihologija urgentnosti - vreme za odbrojavanje (engl. countdown timer), ekskluzivni kodovi i popusti koji važe samo uz registraciju. Neki prodavci ciljano istaknu "popuste do 70 odsto" na asortiman koji, zapravo, čini manjinu ponude, dok većina ima simbolični popust.

Ni Barselona nije mnogo darežljiva s popustima ove sezone / Bloomberg

 

Gde se najviše vara - bela tehnika, elektronika, odeća

Kategorije u kojima najčešće nailazimo na problem lažnog ili minimalnog sniženja jesu bela tehnika i elektronski uređaji, zatim odeća i obuća. Kod bele tehnike, trgovci neretko reklamiraju "specijalne Black Friday ponude" za modele čije su redovne cene prethodno podignute, tako da prividno veliki procenat popusta izgleda atraktivnije nego što zaista jeste.

Kod odeće se često praktikuje suptilnija manipulacija. Na primer, artikli koji su već u sezonskom sniženju bivaju dodatno označeni kao "ponude samo za Crni petak" ili se vrhunski komadi drže po punoj ceni dok se ostali, masovniji, označe kao "super popust". Postoje i primeri u kojima su patike ili jakne izložene s prividno nižom cenom koja je, zapravo, stara cena sa fabričke zalihe ili iz prethodne sezone.

Onlajn svet donosi još suptilnije prevare

Popularne platforme za onlajn kupovinu nose novu vrstu rizika. Pored istih taktičkih trikova sa cenama, u virtuelnom prostoru se pojavljuju i lažni veb-šopovi, fišing kampanje koje ciljaju popuste, zloupotrebe kartičnih podataka i lažne recenzije koje "potvrđuju" vrednost proizvoda. Udruženja potrošača redovno apeluju da su pokušaji krađe ličnih i platnih podataka učestaliji u periodima velikih onlajn kampanja.

Istovremeno, veliki domaći e-trgovci često rade dobre i legitimne promocije, ali je stopa problema i dalje značajna zbog mnoštva manje poznatih aktera na tržištu. Ako kupujete onlajn, korisno je proveriti istoriju trgovca, ocene, da li postoji pouzdan način reklamacije i povraćaja novca - ali i samu URL adresu, jer se prevare često zasnivaju na lažnim sajtovima koji vizuelno imitiraju poznate brendove, uz jedva primetnu razliku u domenu.

                      

Šta svaki potrošač treba da zna Udruženje Efektiva posebno naglašava da potrošači moraju da prate istoriju cena proizvoda koji žele da kupe, jer je najčešća manipulacija upravo kratkotrajno dizanje cene uoči sniženja i, potom, "veliki popust" koji realno ne postoji. Preporuka je i da se ne naseda na taktike hitnosti - tajmeri, oznake "još samo danas" i agresivni baneri retko kada su zaista vremenski ograničeni. Oni su kreirani da stvore psihološki pritisak. Takođe, potrošač u Srbiji ima zakonsko pravo da robu kupljenu onlajn vrati u roku od 14 dana bez navođenja razloga, što je važno jer se veliki broj pritužbi odnosi na neusklađenost proizvoda sa opisom ili očekivanjima. Ključno je, poručuju iz Efektive, kupovati informisano - čitati recenzije, proveravati više prodavnica i ne žuriti, jer, ako je popust stvaran, trajaće duže od jednog dana, a ako nije, ništa se ne gubi time što će se kupovina odložiti.

  

Zašto Crni petak (u Srbiji) gubi smisao

Kombinacija navedenog dovodi do zaključka da Crni petak u Srbiji gubi poentu iz najmanje tri razloga.

Prvo, ako su popusti simulirani podizanjem prethodne cene, kupci ne dobijaju stvarnu vrednost. Drugo, trajanje i intenzitet promocija (često se Crni petak "proširi" na celu nedelju ili mesec) razvodnjava osećaj jedinstvene prilike - postavlja se pitanje koji je, zapravo, najbolji trenutak za kupovinu. I treće, nedovoljna potrošačka edukacija i relativno slabi mehanizmi kontrole omogućavaju nekim trgovcima da profitiraju na račun neopreznih kupaca.

Najjednostavniji način da Crni petak postane smislen jeste da ranije pratite cene proizvoda koje zaista želite - ako cena na dan akcije stvarno pada ispod prethodnog proseka, imate dobar razlog za kupovinu. Čuvajte fotografije cena, čitajte sitna slova promocija, proveravajte reputaciju prodavca i zadržite zdravu dozu skepse prema formulacijama "do 70 odsto", pod uslovom da ih, uopšte, i pronađete u Srbiji.

Kada kupujete belu tehniku ili skupu elektroniku, zatražite garanciju i dokaz o poreklu; kod odeće i obuće obavezno proverite uslove vraćanja. Što se tiče onlajna, koristite sigurne kanale plaćanja i proverene sajtove.