Amandman na budžet za 2026. godinu, težak 164 milijarde dinara ili oko 1,4 milijarde evra, upućen je u četvrtak Narodnoj skupštini, čime je Vlada Srbije prvi put formalno otvorila prostor za otkup vlasničkog udela Gazproma u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Taj potez, koji je vlast najavila početkom nedelje, predstavlja dosad najkonkretniji znak da država priprema finansijski i pravni okvir za promenu vlasničke strukture najveće domaće energetske kompanije.
Tako se ovim amandmanom menja član 8. Predloga budžeta, u okviru razdela Ministarstva finansija i drastično se uvećava pozicija ekonomske klasifikacije 621 – Nabavka domaće finansijske imovine, objavio je magazin "Nedeljnik".
Opširnije
Rafinerija u Pančevu pred obustavom - kako bi se to odrazilo na privredu
Srbija se našla u složenoj situaciji oko Naftne industrije Srbije, kompanije koja je ključna za snabdevanje gorivom u zemlji: ruski vlasnici ne pokazuju entuzijazam po pitanju prodaje svog dela, dok se zvanični Beograd suočava sa narastajućim pritiskom sa Zapada da smanji ruski uticaj u kompaniji, kako bi izbegao ozbiljne posledice američkih sankcija.
24.11.2025
ADNOC i NIS - ko je emiratski gigant o kome se priča
U jeku sve jačih američkih sankcija prema ruskim naftnim kompanijama, firma ADNOC našla se u centru pažnje srpske javnosti, nakon nezvaničnih navoda da bi upravo ona mogla biti potencijalni kupac ruskog paketa akcija u Naftnoj industriji Srbije.
20.11.2025
Tabaković: Upozoreni smo zbog NIS-a, o specijalnoj operaciji ne govorim
Narodna banka Srbije dobila je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog rada sa već sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije, saopštila je guverner Jorgovanka Tabaković.
19.11.2025
Đedović Handanović: Ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-u
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ruski kapital u Naftnoj industriji Srbije biti anuliran, ukoliko se ne nađe rešenje za ovu kompaniju pod američkim sankcijama.
19.11.2025
Umesto prvobitno planiranih 600 miliona dinara, predviđeno je izdvajanje čak 164,6 milijardi, a u obrazloženju se naglašava da je cilj "obezbeđivanje energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje".
I MOL opet u igri
Inače, ova klasifikacija se u budžetskom sistemu koristi upravo kada država kupuje akcije, udele u preduzećima ili dokapitalizuje preduzeća. Time se potvrđuju višemesečne spekulacije da Srbija traži način da preuzme kontrolu nad NIS-om, koji je pod vlasništvom ruskog Gazproma, kompanije obuhvaćene američkim i evropskim sankcijama.
S druge strane, dok se u Srbiji raspravlja o budžetskom amandmanu, istog dana je iz Budimpešte stigla nova informacija - mađarski MOL je uključen u razgovore o kupovini udela u NIS-u. Šef kabineta mađarskog premijera Gulyás Gergely izjavio je da se vode "rani razgovori" o mogućnosti da MOL preuzme deo vlasništva od ruskog Gazproma.
Ako bi dogovor bio postignut, takva transakcija bila bi "normalna tržišna operacija", rekao je Gergely za Reuters. Dodao je i da je "u interesu NIS-a da se rusko vlasništvo okonča" i da mađarski partner predstavlja jednu od mogućih opcija za novu vlasničku strukturu.
Od prvog trenutka kada se spominju sankcije NIS-u kao mogući kupac navođen je MOL. S tim što bi MOL bio zainteresovan za benzinske pumpe, ali ne i rafineriju jer ima dve svoje Slovačkoj i Mađarskoj.
Neprijateljsko preuzimanje NIS-a
Ipak, stručna javnost ocenjuje da je za NIS bliži scenario uplitanja Srbije jer amandman koji je uputila vladajuća stranka upravo formalizuje put ka svojevrsnom preuzimanju ove kompanije.
Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa, smatra da je jasno da država priprema pravnu infrastrukturu za preuzimanje vlasništva u Naftnoj industriji.
"Biće to neprijateljsko preuzimanje, jer se većinski vlasnik neće sa tim složiti bez obzira na to što mi to nećemo zvati nacionalizacijom i bez obzira na to što ćemo mi ponuditi neku kompenzaciju, koja sama po sebi ne znači ništa s obzirom a to da će OFAC blokirati taj novac koji namerava Srbija da uplati", kaže Pavlović za Bloomberg Adriju.
Prema njegovim rečima, iznos od 1,4 milijarde evra je irelevantan jer taj novac "neće biti realno dostupan prodavcu". On ocenjuje i da je ovaj iznos "proizvoljna procena", otprilike tri puta viša od poslednje tržišne vrednosti za 55 odsto ruskog udela, koja je svakako "irelevantna usled vanrednih okolnosti".
"Novac će biti obezbeđen dodatnim zaduživanjem, možda i prodajom zlata, jer mi taj novac nemamo", zaključuje Pavlović.
Stevanović: Rusi će pustiti da se obavi preuzimanje
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Bloomberg Adriju da je moguće da Srbija otkupi svoj udeo u NIS-u, ali ocenjuje da Rusija dobrovoljno neće pristati na prodaju.
NIS
"Rusija neće da proda NIS. On joj je potreban, ne zbog profita, već zbog političkog uticaja u Evropi preko Srbije. Nije ni u jednoj zemlji pristala da proda svoju imovinu, pa čak ni kada je mogla. A sada joj ne znači ništa i da proda deo svoje imovine jer taj novac neće videti. Ostaće zamrznut dok se ne skinu sankcije", ističe Stevanović.
Ipak, smatra da će Rusija "pustiti da se obavi preuzimanje", ali da će Srbija jednog dana, kada sankcije budu ukinute, morati Rusima da plati: "Ako smo iole ozbiljna država, te pare ćemo tada i uplatiti."
Zaduživanje države kod NBS
Stevanović navodi da država novac može da obezbedi na nekoliko načina.
"Najrealniji scenario je da se država zaduži kod Narodne banke Srbije. NBS ima rezerve koje neće nikuda pobeći, ima i rezerve u zlatu, dinari u opticaju pokriveni su stranom valutom u ogromnoj meri. Taj novac, kada ga Srbija upotrebi za plaćanje, neće ostati u sistemu, neće pogurati inflaciju. To je tehnička operacija i neće koštati građane Srbije, barem ne u delu plaćanja kamate."
Depositphotos
Inače, zanimljivo je da su domaći mediji u četvrtak objavili da je upravo NBS 24. novembra, po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu, uplatila 33,86 milijardi dinara u državnu kasu, što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno. Kako je naveo Radar, radi se o specijalnoj operaciji koju su nedavno pominjali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Osveta preko aranžmana za gas
Prema rečima Stevanovića, druga mogućnost koju država ima kako bi prikupila novac za NIS jeste emisija obveznica i privremeno zaduživanje.
Ipak, upozorava da bi takav potez mogao da poremeti odnose sa Rusijom, pre svega u vezi sa gasnim aranžmanom. "Moguće je da bi nam se Rusi zbog toga osvetili kroz gas, koga više ne bi bilo. Morali bismo da nađemo alternativu, možda po malo većoj ceni, ali ni do sada ga nismo plaćali malo."
Stevanović veruje da Rafinerija Pančevo, ako se reši prodaja NIS-a, može relativno brzo da se vrati punom radu uz nabavke nafte preko Janafa, možda za mesec dana.
Propustili 'nemački scenario'
Programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević skeptičniji je prema mogućnosti otkupa ruskog udela u NIS-u.
"Ne vidim opciju da Rusi tu svoju imovinu prodaju Srbiji. Kod nasilnog preuzimanja, ono je besplatno, ali onda je posle stvar međunarodne arbitraže. Ta prodaja bila bi pametna za Ruse, ali ne verujem da će do nje doći", navodi on.
Dizdarević podseća da je Srbija ranije imala otvorenu mogućnost da primeni modele koje su koristile evropske države – poput Nemačke ili Poljske – gde su uvedene prinudne uprave i ruski delovi kompanija otuđeni preko dokapitalizacije.
"Za to je potrebno vreme, promene zakona o energetici, o kritičnoj infrastrukturi ili donošenje lex specialisa. Tim rešenjima zabranjuju se vlasnička prava drugim stranama, kompanije posluju bez uticaja Rusa, ali formalno ostaju njihovo vlasništvo", kaže Dizdarević za Bloomberg Adriju.
Takav pristup smanjio bi rizik arbitraže, ali ne rešava konačno pitanje vlasništva, dodaje Dizdarević. Ključni razlog što Srbija nije išla tim putem, po njegovom mišljenju, jesu politički odnosi i nevoljnost vlasti da se konfrontira s Moskvom.
"Ipak mislim da nam Rusija ne bi uskratila gasni aranžman, više zbog uticaja na Evropu koji zadržava na taj način", zaključuje on.
.webp){kind=icon}
