Diplomatski manevri oko NIS-a: Srbija, Mol i UAE pregovaraju, Amerika odlučuje

Više od tri meseca otkako su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), pregovori o sudbini njenog ruskog vlasničkog udela čini se da ulaze u završnu, ali i dalje nejasnu fazu. Utorak je doneo najavu da će se definitivno znati ko će biti kupac ruskih akcija "za dva-tri dana", kako je to tada rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nagovestivši da bi tu zapravo moglo biti reči o dva kupca, što je promena tona u odnosu na pređašnje poruke zvaničnika u kojima se najavljivao jedan novi vlasnik. Dan kasnije saopštio je čak i da zna ko je bliži kupovini NIS-a, ali da o tome ne može još da priča, te da se nada da će u preuzimanje biti uključena oba aktera.

Sada su, podsetimo, u paralelnoj igri mađarska naftna kompanija Mol i Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), što je državna energetska firma Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). U periodu kada američka administracija sankcijama, carinama i drugim ekonomskim i neekonomskim merama prekraja svetske privredne tokove, transakciju za akcije NIS-a usložnjavaju kako opšti geopolitički okvir, tako i mreža pojedinačnih diplomatskih prijateljstava. Deluje da Beograd upravo igra na kartu te mreže, u nadi da će mu ona omogućiti da u pregovorima o NIS‑u balansira interese različitih strana, pa strateški partneri poput Mola i ADNOC-a ne dolaze samo kao obični investitori, već i kao produžena ruka političke podrške.

Predsednik Vučić, mađarski premijer Viktor Orbán i emiratski šeik Mohammed bin Zayed Al Nahyan (koji je ujedno i predsednik uprave ADNOC-a) često ističu međusobne prijateljske odnose, dok istovremeno svi nastoje da održavaju kontakte i grade kanale poverenja i sa Moskvom i sa Vašingtonom.

Srbija je svojevremeno Orbánu dodelila orden, posle čega se Mađarska na sličan način odužila Vučiću, a prilikom jednog od susreta prošle godine srpski predsednik opisao je Orbána kao "pravog i iskrenog prijatelja Srbije", uz ocenu da su trenutno najbolji odnosi u istoriji dve zemlje, dok je mađarski lider izjavio da ne razume srpski i ne zna šta je tačno Vučić rekao, "ali šta god da je rekao moj prijatelj Aleksandar, definitivno je istina, ja mu verujem sto odsto, sve do jedne reči". Orbán je drugim povodom istakao da bez srpsko‑mađarskog saveza nema stabilnosti na Balkanu, pri čemu treba reći i da je trenutno jedan od ključnih zajedničkih projekata dve zemlje upravo izgradnja naftovoda, kao strateški vid diverzifikacije snabdevanja za obe strane.

Viktor Orbán | Bloomberg

Vučić je inače ove nedelje otputovao u Abu Dabi, gde je prisustvovao otvaranju Nedelje održivosti 2026, a po pristizanju je objavio da se raduje "susretu sa prijateljem Mohamedom bin Zayedom Al Nahyanom", podsećajući na dobre odnose dvojice lidera, koje neretko ističe u javnim obraćanjima. Tom prilikom naglasio je da su UAE investitori u srpsku poljoprivredu, u energetski sektor i u Beograd na vodi, kao i da dve države imaju vojno-tehničku saradnju. Uz to, UAE su jedna od država sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini.

A uprkos tome što su UAE dugogodišnji bliski vojni i obaveštajni saveznik Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Bin Zayed je uspeo da mu zemlja istovremeno bude i najvažniji ekonomski partner Rusije na Bliskom istoku. Štaviše, kako je Bloomberg Adria već pisala, administracija američkog predsednika Donalda Trumpa blagonaklono gleda da saradnju Abu Dabija sa Moskvom, i to ne samo zbog toga što je šeik u Vašingtonu lane obećao da će UAE u narednih deset godina uložiti u SAD 1.400 milijardi dolara, dok na svojoj teritoriji pravi sve uslove da bude brzo rastući centar za američke kompanije za veštačku inteligenciju i tehnologiju.

Slično tome, Orbán je poznat po ličnoj bliskosti sa Vladimirom Putinom i više puta je putovao u Moskvu na direktne razgovore sa predsednikom Ruske Federacije, uključujući sastanak krajem novembra u Kremlju, gde su tema bili energetska pitanja, situacija oko Ukrajine i bilateralna trgovina, uz naglasak da su odnosi uprkos svim poteškoćama ostali netaknuti i bazirani na pragmatizmu. Prema Putinovim rečima, Orbán i on mogu otvoreno da razgovaraju o svim pitanjima i traže rešenja. Setimo se da je novembarski sastanak usledio nakon što je premijer Mađarske obezbedio izuzeće od američkih sankcija na rusku naftu i dobio kompliment od Trumpa da je "fantastičan" vođa i da je uz njega "100 odsto".

S tim u vezi, broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić ističe da je suština pitanja oko NIS-a bila i ostala geopolitika. "Do problema je došlo zbog geopolitike i taj problem će se rešiti u okviru geopolitike. A kada je reč o dobrim odnosima sa mađarskom i arapskom stranom i tim ličnim odnosima, moramo uvek imati u vidu da je vlast promenljiva i u Srbiji i u Mađarskoj - možda to nije slučaj sa šeikom Mohamedom - tako da nove vlade mogu doneti neke nove politike."

Šta bi donela podela ruskog dela i povećanje udela države

Podsetimo, nedavna najava da bi Srbija mogla kupiti još bar pet odsto udela u NIS-u dovelo bi državu do nepunih 35 odsto akcija, što bi, prema Jorgićevim rečima, značilo da se prelazi prag od jedne trećine, a to "može biti bitno u odlučivanju u skupštini akcionara po određenim tačkama gde je potrebna dvotrećinska većina. Drugim rečima, ako tako nešto dođe na dnevni red, a Srbija ima 35 odsto, bez saglasnosti Srbije takve odluke neće moći da se donesu".

On napominje da ostaje nejasno od koga će se steći tih pet odsto - da li iz kontingenta od preko 56 odsto, što je u ruskom vlasništvu, ili od malih akcionara - ali da je u oba slučaja potrebna saglasnost druge strane.

Kada je reč o dualnom preuzimanju ruskog paketa akcija od strane Mola i ADNOC-a, sagovornik ocenjuje da bi to verovatno dovelo do toga da Mol ne bude većinski vlasnik, to jest da neće uzeti preko 50 odsto deonica. "Teoretski je to moguće, ako ADNOC kupi samo pet odsto akcija, ali mislim da je malo verovatno."

Ako bi se sve navedeno obistinilo, postavlja se pitanje kako bi onda takva podela promenila upravljanje preduzećem. "Po mom mišljenju, možda bi to čak bila i bolja varijanta, u smislu da nijedan od partnera - Mol, ADNOC i Republika Srbija - neće imati većinu, što znači da će za strateško upravljanje kompanijom morati da se obezbedi konsenzus barem dve strane, što na kraju možda i ne bi bilo loše", rekao je Jorgić.

Depositphotos

On je podsetio da je najavljeno i potpisivanje međudržavnog sporazuma između Srbije i Mađarske, gde će biti postavljena energetska strategija koja će dati dodatnu stabilnost i Mađarskoj i Srbiji. "U okviru toga bi bilo tretirano i pitanje Mola", napomenuo je.

Broker skreće pažnju na to da, ukoliko bude sklopljen čist kupoprodajni ugovor za akcije NIS-a, "sve ono što smo čuli kao primedbe Gazpromu preneće se na Mol", podsećajući na zamerke javnosti "da je sklopljen loš ugovor sa Gazpromom: da su mi prodata i nalazišta nafte na severu Srbije, da je dat monopol u preradi i distribuciji, da je bila niska rudna renta itd.".

"U tom smislu, dakle, dobićemo rešenje da nemamo sankcije, ali sve primedbe koje su ranije postojale ostaće i dalje, s tim što je moguće da tu eventualno dođe do nekih promena na bazi tog međudržavnog dogovora između Srbije i Mađarske, ali to su samo nagađanja", rekao je Jorgić.

Zamagljena situacija budi dodatnu neizvesnost

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović pak ne vidi, kako kaže, "nikakvu logiku" iza izjave da bi ruske akcije mogli da kupe i Mol i ADNOC, "osim što unosi još više nejasnoća u ceo proces".

Bloomberg

"Meni lično daje argument da na kraju neće biti nikakve prodaje", dodaje on. "Još nije do kraja jasno ni da li će Mol biti kupac. O kombinaciji Mol i ADNOC mislim da ne treba ni razmišljati, osim ako krajnja ideja nije privremena prodaja i vraćanje NIS-a nazad u ruske ruke u nekom trenutku. Opet i OFAC (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) treba da se složi sa tim."

U slučaju NIS-a, podseća on, jedan glas je jedna akcija, tako da strana koja bude imala 50 odsto plus jednu akciju "apsolutno odlučuje o svemu". Iz tog razloga, smatra Pavlović, pomenutih dodatnih pet odsto za državu "ne znači ništa jer time ne bi stekla nikakvu kontrolu".

Može se, dodaje on, ulaziti na teren spekulacija i nadati se da je napravljen dogovor da se ruski udeo raspodeli na tri strane - Srbija, ADNOC i Mol - ali to je, prema njegovim rečima, čisto nagađanje.

OFAC je kao uslov za skidanje sankcija postavio dve tačke, podseća Jorgić: da ruski partner potpuno izađe iz NIS-a i da se novac koji se dobije od kupoprodaje ne može koristiti za finansiranje rata u Ukrajini. "Siguran sam da će OFAC i nakon davanja saglasnosti na taj ugovor vršiti monitoring sprovođenja ugovora, te mislim da neće biti moguć povratak na prethodno stanje u nekom doglednom vremenskom periodu", kazao je on na pitanje može li se očekivati da će se prodate akcije naposletku nekako opet vratiti u ruke ruskih partnera.

Jorgić upozorava na to da se u celoj priči oko vlasništva u NIS-u nedovoljno značaja pridaje malim akcionarima. "Slabo je zanimanje za 14 odsto, koje je u rukama malih akcionara. Imamo oko dva miliona akcionara koji su vlasnici NIS-a, a među njima su i građani koji su angažovali svoju štednju za kupovinu tih akcija i strpljivo su čekali rešenje problema, evo, već godinu dana i mislim da bi u ovoj konačnoj transakciji morao da se postavi fer odnos prema njima, u smislu da im se omogući da oni koji žele da prodaju svoje akcije, po fer ceni - to i urade."

Depositphotos

Prema oceni brokera, ignorisanje njihove pozicije bilo bi jako loše za razvoj domaćeg tržišta kapitala, a država bi, u cilju podrške ovim pojedinačnim investitorima, u dogovore mogla da uključi obavezu upućivanja ponude za preuzimanje prema malim akcionarima, najmanje po transakcionoj ceni koja bude postignuta za ruski vlasnički udeo.

"Ako to iz nekog razloga nije moguće, onda bi trebalo da sama država uputi ponudu za preuzimanje od tih malih akcionara, opet po toj fer, transakcionoj ceni i to bi bilo dobro za te akcionare, bilo bi dobro za tržište kapitala, a bilo bi dobro i za samu državu, jer bi ona tako mogla da dobije, po mojoj proceni, bar još jedno deset odsto vlasništva u NIS-u, pa da svoj udeo sa sadašnjih tridesetak poveća na oko 40 odsto", smatra Jorgić, dodajući da država ranije nije praktikovala takav model i da su dogovori po pravilu pravljeni na štetu malih akcionara. "Zato nam je i tržište kapitala takvo kakvo jeste. Ovo je prilika da se napravi reset."